Koliko je Korona virus opasan za trudnice i potomstvo?

Većina trudnica obolelih od kovida-19 ima samo blage ili umerene simptome, nalik prehladi ili gripu. Simptomi i znaci teže forme bolesti kod trudnica ne razlikuju se u odnosu na opštu populaciju i obično se manifestuju pneumonijom i izraženom hipoksijom

Do sada postoji veoma malo informacija o uticaju SARS-KoV-2 infekcije, kako na tok, tako i na ishod trudnoće. Prisustvo ove infekcije kod trudnica izaziva zabrinutost, jer su infekcije drugim korona virusima, kao što su SARS-KoV i MERS-KoV infekcije, bile povezane sa težim obolevanjem i umiranjem kako trudnica, tako i neonatusa (novorođenčadi), kao i neželjenim ishodima trudnoće, uključujući pobačaje, prevremene porođaje i rođenje mrtvorođene dece. Trenutno je najveće interesovanje usmereno na mogućnost vertikalnog prenošenja (transmisije) ove infekcije.

Manifestacija kovid-19 infekcije kod trudnica

Prospektivna studija koja je obuhvatila 675 trudnica sukcesivno primljenih u tri njujorške bolnice za akušerstvo, utvrdila je da je 10 odsto trudnica bilo pozitivno na SARS-KoV-2, a 79 odsto od tog broja imalo je asimptomatsku infekciju.

Kod većine trudnica kovid-19 ne dovodi do komplikacija toka trudnoće i trudnice rađaju zdravu decu

Većina trudnica ima samo blage ili umerene simptome, nalik prehladi ili gripu. Prema izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kod trudnica i žena koje nisu trudne, ali koje imaju kovid-19, skoro podjednako često javljali su se simptomi kao što su kašalj (52–54 odsto) i otežano disanje (30 odsto). Međutim, trudnice su ređe prijavljivale glavobolju (41 odsto naspram 52 odsto), bolove u mišićima (38 odsto naspram 47 odsto), temperaturu (34 odsto prema 42 odsto), jezu (29 odsto prema 36 odsto) i proliv (14 odsto prema 23 odsto) u odnosu na žene koje nisu trudne. Gušobolja, rinoreja (curenje iz nosa)/zapušen nos, mučnina/povraćanje i gubitak mirisa i/ili ukusa još ređe su zabeleženi kod trudnica sa ovom infekcijom.

U sistematskom pregledu koji je obuhvatio 538 trudnoća, 15 odsto (32/209) trudnica imalo je tešku bolest, a 1,4 odsto (3/209) kritičnu bolest. Nema dokaza da će trudnice razviti tešku formu bolesti, ali su svrstane u grupu osoba sa mogućim rizikom od razvoja teške forme bolesti, kao i osobe sa astmom, cističnom fibrozom, oboljenjem jetre, plućnom fibrozom, talasemijom, dijabetesom melitusom tipa 1 i tako dalje, i treba ih pažljivo pratiti radi mogućeg napredovanja infekcije i pravovremene primene terapije. Poznato je da promene u vezi sa nivoom hormona i imunosistemom povećavaju osetljivost trudnica prema infekcijama.

Rizici za tešku bolest kod trudnica

Simptomi i znaci teže forme bolesti kod trudnica ne razlikuju se u odnosu na opštu populaciju i obično se manifestuju pneumonijom i izraženom hipoksijom (smanjena količina kiseonika u ćelijama i tkivima). Kao glavne komplikacije kovida-19 kod trudnica navode se: akutni respiratorni distres sindrom (ARDS), diseminovana intravaskularna koagulopatija, bubrežna insuficijencija, sekundarna bakterijska pneumonija i sepsa.

Neka istraživanja pokazuju da je povećan rizik od prevremenog porođaja kod trudnica koje su razvile kovid-19 pneumoniju 

U velikoj nacionalnoj studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji, koja je obuhvatila podatke za 194 bolnice, odnosno za 427 trudnica, utvrđeno je da su hospitalizovane trudnice sa potvrđenim kovidom-19 značajno češće crnkinje, Azijatkinje i etničke manjine (Black, Asian and Minority Ethnic – BAME) – 56 odsto, sa komorbiditetima (pridruženim bolestima) – 34 odsto, starijeg uzrasta (35 i više godina) – 41 odsto i sa prekomernom težinom ili gojaznošću – 69 odsto. Sve trudnice bile su na kraju drugog ili u trećem trimestru trudnoće, respiratorna podrška bila je neophodna za 10 odsto trudnica, a 1 odsto njih je umrlo.

Nedavna analiza podataka nadzora nad kovidom-19, koju je uradio CDC, pokazala je da trudnice sa kovidom-19 (n = 8.207) imaju veći rizik od teže forme bolesti u poređenju sa vršnjakinjama koje nisu trudne (n = 83.205). Pored toga, trudnice su imale veći rizik da budu primljene u jedinice intezivne nege (jedna od 68 trudnica, u odnosu na jednu od 110 žena koje nisu trudne) i da budu na mehaničkoj ventilaciji (jedna od 195 trudnica u odnosu na jednu od 370 žena koje nisu trudne). Ipak, nije primećeno veće umiranje (jedan smrtni ishod na 513 trudnica u poređenju sa jednim smrtnim ishodom na 400 žena koje nisu trudne).

Ishodi kovid-19 infekcije kod trudnica

U većini objavljenih studija, kod većine trudnica kovid-19 ne dovodi do komplikacija toka trudnoće i trudnice rađaju zdravu decu. Trenutno nema podataka koji ukazuju na povećan rizik od pobačaja i kongenitalnih malformacija ploda (urođene anomalije ploda), kao i do zastoja rasta ploda, kao posledice SARS KoV-2 infekcije majke.

U nedavno objavljenoj metaanalizi dokazano je da postoji vertikalna transmisija kovid-19 infekcije u 3,2 odsto slučajeva

U studiji dr Rebeke Pirs–Vilijams i saradnika zabeleženo je da nijedna trudnica nije umrla, da se 88 odsto trudnica sa teškom formom kovida-19 prevremeno porodilo, od čega njih 94 odsto carskim rezom. Nije zabeleženo nijedno mrtvorođeno dete, smrt novorođenog deteta ili vertikalno prenošenje (transmisija) infekcije. Studija Najta i saradnika pokazala je da je 1 odsto trudnica umrlo, a da je 5 odsto od 265 novorođenčadi bilo pozitivno na SARS-KoV-2, od čega šest u prvih 12 sati nakon rođenja.

Pregledni rad, koji je obuhvatio rezultate šest studija, odnosno 51 trudnicu sa prosečnom starošću od 30 godina, pokazao je da se 48 trudnica sa potvrđenom kovid-19 infekcijom porodilo, i to svaka treća prevremeno (pre 37. gestacijske nedelje), a kod 95,8 odsto porođaj je završen carskim rezom. Jedno dete bilo je mrtvorođeno, jedno je umrlo posle porođaja, a sva živorođena deca bila su bez kovid-19 infekcije.

Podaci nekih istraživanja pokazuju da je kod trudnica koje su razvile kovid-19 pneumoniju povećan rizik od prevremenog porođaja i završetka porođaja carskim rezom.

Vertikalno prenošenje kovid-19 infekcije

U nedavno objavljenoj metaanalizi, koja je obuhvatila rezultate istraživanja 38 kohortnih studija (studija grupe ljudi koje povezuje neko zajedničko iskustvo) i/ili studija slučajeva, koje su imale podatke o rezultatima nazofaringealnog brisa za svako novorođeno dete čija je majka bila inficirana kovidom-19, identifikovano je da je od 936 novorođenčadi 27 bilo pozitivno na SARS-KoV-2 odmah po rođenju, a 310 tokom 48 sati od rođenja, odnosno utvrđeno je da postoji vertikalno prenošenje (transmisija) u 3,2 odsto slučajeva.

Do sada nema dokaza da se kovid-19 infekcija može preneti majčinim mlekom

Iznenađujući podaci dolaze iz Kine. Oni govore o prisustvu IgM antitela kod novorođene dece čije su majke bile pozitivne na kovid-19. Antitela klase IgM prevelika su da bi prošla kroz placentu, odnosno njihovo prisustvo kod novorođenčadi tokom perinatalnog perioda ukazuje na fetalnu produkciju antitela koja nastaje nakon intrauterine infekcije. Takođe, interesantno je da je kod novorođene dece sa IgM antitelima nazofaringealni bris na SARS-KoV-2 često bio negativan.

Nedavni prikaz jedne dvadesettrogodišnje trudnice potvrdio je da je transplacentalno prenošenje infekcije SARS-KoV-2 moguće tokom poslednjih nedelja trudnoće. Transplacentalno prenošenje može izazvati upalu placente i neonatalnu viremiju. Kod novorođenog deteta došlo je do neuroloških manifestacija infekcije, sličnih onima koji se javljaju kod inficiranih odraslih osoba.

Ovi podaci govore o mogućem, ali retkom vertikalnom prenošenju kovid-19 infekcije sa majke na plod u trećem trimestru trudnoće. Međutim, tu su još mnogobrojna pitanja na koja treba dati odgovore: da li postoji gestacijska starost kada je verovatnije da će virus preći preko placente i inficirati fetus, da li infekcija placente u prvom trimestru trudnoće može imati teratogeno dejstvo i da li postoje neteratogeni efekti infekcije na plod (zastoj rasta ploda, odlubljivanje i infarkt placente, mrtvorođeno dete, hipertenzivni poremećaji) itd.

Do sada nije poznato da li majke koje imaju kovid-19 mogu preneti infekciju na dete dojenjem (putem mleka), ali dostupni podaci ukazuju da to najverovatnije nije moguće. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da svaka majka koja ima kovid-19 treba da doji svoje dete, ali uz primenu svih preventivnih mera, kako ne bi došlo do širenja infekcije na novorođenče, što podrazumeva pranje ruku i nošenje maske.