Ko su devojka i kuća koje su inspirisale roman Veliki Getsbi
Tamo gde je slomljeno srce siromašnom piscu, rođena je ideja za najbolji američki roman 20. veka. Nesrećan i uvređen, Frensis Skot Ficdžerald se ipak nije dao u trku za bogaćenjem, već se posvetio svom talentu
Veliki Getsbi, roman Frensisa Skota Ficdžeralda, koji je proglašen najboljim američkim romanom 20. veka, dobio je svoj neformalni muzej i materijalni postskriptum. Kad su Džanet Hodžkinson i njen muž Deni u jesen 2018. za 70 000 dolara kupili imanje od jednog i po jutra sa velikom kućom u jadnom stanju, nisu bili svesni da su s tom nekretninom kupili i važnu tačku američke kulture. Kuća, koja se nalazi u Lejk Forestu u Ilinoisu, u prilično udaljenom predgrađu severno od Čikaga, pre svega ih je privukla jer sve sobe imaju izuzetno dobro prirodno svetlo.
Nisu odmah povezali svoju kuću u Ilinoisu sa Ficdžeraldom i njegovim romanom koji se bavi događajima iz takozvane ere džeza, čiji su ritmovi najjače odzvanjali Francuskom rivijerom, Zlatnom obalom Long Ajlanda i na Menhetnu. I zaista, Ficdžeraldovi likovi, Džej Getsbi i njegova neprežaljena Dejzi Bjukenan, sreću se u izmišljenom Vest Egu na Long Ajlandu u leto 1922. U najkraćem, Getsbi na scenu stupa kao misteriozni, veoma atraktivni milioner, koji je nekada bio zaljubljen u Dejzi, ali je bio odbijen jer je tada bio siromašan.
Glamurozna kuća u Lejk Forestu i način života u njoj očarali su mladog Ficdžeralda, a ni sama Ginevra nije bila neka obična devojka
Getsbi u životu i na filmu
Naravno, ovakva priča imala je više filmskih adaptacija, a prvu još 1926, samo godinu dana po objavljivanju knjige. Bio je to nemi film Herberta Brenona, a prvi zvučni Getsbi snimljen je 1949. Srca publike osvojila je produkcijski glamurozna verzija iz 1974. sa mladim Robertom Redfordom u naslovnoj ulozi i Mijom Farou kao Dejzi. Režirao ga je Džek Klejton po scenariju Frensisa Forda Kopole. Novija verzija iz 2000. godine je američko-britanski televizijski film sa Tobijem Stivensom i Mirom Sorvino u glavnim ulogama, da bi se u ulozi Getsbija u filmu iz 2013. pojavio Leonardo Dikaprio uz Keri Maligan kao Dejzi.
A nukleus svih ovih ostvarenja zapravo je događaj koji se mladom piscu Frensisu Skotu Ficdžeraldu desio upravo u kući u Lejk Forestu. Devojka u koju se zaljubio mladi Skot Ficdžerald zvala se Ginevra King. U svom rodnom gradu, Sent Polu u Minesoti, Ficdžerald je 1915. upoznao devojku Ginevru koja je tu došla u posetu. Kad se Ginevra vratila kući u Lejk Forest u Ilinoisu, nastavili su da se dopisuju. Posle dve godine veze, Ginevra je pozvala Ficdžeralda da bude gost u njenoj porodičnoj kući i on je došao. Ali kakva je to kuća bila!
Posle dve godine veze, Ginevra je pozvala Ficdžeralda da bude gost u njenoj porodičnoj kući i on je došao. Ali kakva je to kuća bila
Kad momak nije devojčina liga
Ta kuća je, prema pisanju medija, za mladog pisca bila više ideal nego kuća. U to vreme zvala se Kingdom Come Farm, po vlasnicima, porodici King. Sagrađena je 1906. po nacrtu poznatog evropskog arhitekte po imenu Hauard Van Doren Šo, koji je projekat ipak prilagodio autentičnom američkom stilu Arts and Crafts. Kuća je bila ogledalo statusa i bogatstva, a omogućavala je porodici uslove za život na visokoj nozi. Tada se imanje prostiralo na pet jutara i imalo je englesku baštu u koju se kroz velika staklena vrata izlazilo iz salona i ogromne dnevne sobe u antičkom grčkom stilu sa eliptičnim proširenjem, idealnim prostorom za ples, bez koga se život bogatih u eri džeza nije mogao ni zamisliti. Brojne sobe za porodicu i gotovo stalno prisutne birane goste bile su na spratu, na koji je vodilo grandiozno lučno stepenište. U dvorištu ispred kuće postojao je bazen u čijem središtu je bila fontana sa originalnom skulpturom, umetnički rad arhitektine ćerke.
Ta glamurozna kuća i način života u njoj očarali su mladog Ficdžeralda, a ni sama Ginevra nije bila neka obična devojka. Već je bila čuvena kao lepotica crne kovrdžave kose i baršunastog glasa. One godine kad se zadevojčila i bila predstavljena svom društvenom krugu, odmah je ušla u „veliku četvorku” najatraktivnijih devojaka. Mladi Ficdžerald bio je zaljubljen do ušiju i zatražio je Ginevrinu ruku.
Nešto od Ginevre, koja se već 1918. udala za sina jednog bankara, ima i kod drugih ženskih likova njegove literature, ali je ona ipak najbolje prikazana u liku Dejzi
Ali, Ginevrin otac, berzanski trgovac Čarls King, nije bio sklon romantici i jasno mu je dao do znanja da nije „devojčina liga”. „Siromašni momci ne žene se bogatim devojkama”, rekao mu je.
Ficdžerald je napustio kuću nesrećan i uvređen, ali se nije, kao Getsbi iz njegovog kasnijeg romana, dao u trku za bogaćenjem, već se posvetio svom talentu. Nešto od Ginevre, koja se već 1918. udala za sina jednog bankara, ima i kod drugih ženskih likova njegove literature, ali je ona ipak najbolje prikazana u liku Dejzi.
Buđ i divlje životinje
Kuća u Ilinoisu, u kojoj je pisac doživeo i najveći zanos i najteži udarac, nije još dugo ostala u rukama porodice King. U 20. veku bogataši su se brzo uzdizali i još brže padali, pa je kuća često menjala vlasnike. Prvi put je ozbiljno rekonstruisana 1938. u kolonijalnom stilu sa art deko primesama. Ponovo je adaptirana 50-ih godina 20. veka, ali posle toga ništa na njoj nije popravljano, a crv vremena je radio svoje.
Srca publike osvojila je produkcijski glamurozna verzija iz 1974. sa mladim Robertom Redfordom u naslovnoj ulozi i Mijom Farou kao Dejzi
Kad su je Hodžkinsonovi kupili, svuda je bilo vlage i buđi, a vrt je bio toliko zapušten da je vrveo do divljih životinja. Naravno, skulptura iz fontane bila je davno ukradena. Shvativši značaj građevine, par se odlučio za restauraciju, a ne za adaptaciju. Našli su stručnjaka koji je uradio konzervaciju jedinog sačuvanog kamina, onog u glavnoj spavaćoj sobi, karakterističnog po ukrasima od žada izuzetne boje. Tamo gde su pronašli sačuvane oslikane zidove iz vremena gradnje, morali su prvo da urade specijalnu zaštitu, jer su tada korišćene otrovne boje na bazi olova. Naravno, kuću su uglavnom prilagodili svojim potrebama, jer ona nije muzej već njihov dom.
Ipak, Hodžkinsonovi su zadovoljni što žive na mestu gde se odigrao događaj koji je poslužio kao nukleus najboljeg američkog romana 20. veka.