Some picture

Ko se boji nostalgije?

Prust i Linkoln pisali su o blagotvornom dejstvu nostalgije, a nova istraživanja pokazala su da uvek čeznemo za periodom formiranja sopstvenog identiteta

Vrtoglava brzina promena savremenog sveta izazvala je globalnu epidemiju čežnje. Čak i kad koristimo i odobravamo blagodati promena, teško odolevamo nostalgiji, koja svakodnevno dobija nove oblike. Ne osećamo nostalgiju samo za gradom iz koga smo se odselili ili zemljom koja više ne postoji, već i za kompanijom u kojoj smo radili, a ona je zatvorena, za starim izgledom ulice u kojoj smo živeli ili bioskopske sale u kojoj smo se prvi put poljubili. Dramatične klimatske promene stvorile su i nostalgiju za starim dobrim godišnjim dobima, a mnogi od nas već imaju sve simptome nostalgije za snegom.

Čak i kad koristimo i odobravamo blagodati promena, teško odolevamo nostalgiji, koja svakodnevno dobija nove oblike

Modernost i nostalgija su dva lica iste stvari, smatra Svetlana Bojm (1959–2015), autorka knjige Budućnost nostalgije. Ona nostalgiju definiše kao „reakciju na moderno iskustvo vremena” i upozorava da, iako se obično shvata kao čežnja za kućom, za prostorom, nostalgija u stvari predstavlja čežnju za drugim, prošlim vremenom, upozorava Bojm.

Svetlana je poreklom Ruskinja rođena u Lenjingradu, koji je negde na polovini njenog života prestao tako da se zove. Veći deo radnog veka provela je u Americi kao profesor na univerzitetu Berkli. Ne čudi onda što je veliki deo svojih istraživanja posvetila izučavanju nostalgije, s posebnim osvrtom na postkomunističke gradove Rusije i zamišljene zavičaje pisaca emigranata, kao što su Nabokov ili Brodski.

Dramatične klimatske promene stvorile su i nostalgiju za starim dobrim godišnjim dobima

Odbijamo da se oprostimo od detinjstva

Svetlana u knjizi podseća na švajcarskog studenta medicine Johanesa Hofera, koji je prvi, krajem 18. veka, otkrio poremećaje izazvane čežnjom za kućom kod švajcarskih najamnih vojnika. Tim poremećajima Hofer je dao ime nostalgija, kombinujući grčke reči nostos, što znači – povratak kući, i algos, što znači – bol, čežnja.

Početkom 20. veka nostalgija je smatrana psihičkim stanjem sličnim depresiji, u čijoj osnovi leži teškoća da se oprostimo od detinjstva. Danas je jasno da i u osnovi nostalgije za mestom porekla, leži opšta čežnja za povratkom u prošlost. Nostalgija je složeno psihičko stanje, koje može biti praćeno osećanjem gubitka i tuge, ali takođe može imati blagotvorne i lekovite efekte.

Nostalgija je složeno psihičko stanje koje može biti praćeno osećanjem gubitka i tuge, ali takođe može imati blagotvorne i lekovite efekte

Prust je pisao o tome kako je bio ponuđen kolačem koji nije jeo od detinjstva i koji je u njemu probudio topla i prijatna sećanja. Abraham Linkoln, američki predsednik koji je poticao iz veoma siromašne porodice, posetio je kuću u kojoj je proveo detinjstvo i tada napisao stihove u kojima kaže da ga je rastužilo ono što vidi, ali da su uspomene, istovremeno, izazvale zadovoljstvo. Istu kombinaciju osećanja bude stare fotografije ili igračke, pa i proslave godišnjica mature.

Blagotvorno dejstvo kontinuiteta

Pozitivno dejstvo nostalgije dokazali su naučnici koji su ustanovili da čovek ima najviše sećanja na period života od 15. do 30. godine, a da je upravo to period kada se formira identitet. Kasnije, ne samo da se furiozno menja naše okruženje već se menjamo i mi. Po nekima na svakih pet, a po drugima na sedam godina, potpuno se izmene svi atomi u čovekovom telu. U takvim okolnostima, često osećamo da smo se udaljili od sebe. Tada, nije loše s vremena na vreme posegnuti za uspomenama. To ne znači da smo zaglavljeni u prošlosti, već da nam podsećanje na ključne tačke našeg života vraća osećaj kontinuiteta sopstvenog identiteta.

Pozitivno dejstvo nostalgije otkrili su i oglašivači, pa je koriste kao moćnu marketinšku tehniku

Pozitivno dejstvo nostalgije otkrili su i oglašivači, pa je koriste kao moćnu marketinšku tehniku. Većina nas rado će kupiti proizvod koji ih sadržajem ili pakovanjem podseća na važne periode sopstvene ili kolektivne prošlosti. Slično dejstvo ima i slušanje „muzike naše mladosti”, koja budi ne samo lične uspomene, već i osećaj pripadnosti grupi s kojom smo delili muzički ukus ili uživali na nekom koncertu. Tako, „muzika naše mladosti” može da pogura psihološki rast i pomogne da se lakše nosimo sa izazovima budućnosti.

Comments Icon 1

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Vesna ve kaže:

    Ja ostala “zaglavljeni”, nostalgija i bolna