Ko pravi najlepše baklave

Sigurno vas zanima koji su najbolji recepti i sastojci za baklavu, popularni desert od kora koji se služi od Srbije i Grčke do Irana i Maroka

Kada pomislimo na baklavu, verovatno najpre imamo sliku tepsija izloženih u našim poslastičarnicama ili u restoranima i pekarama širom sveta, od Grčke do Irana i Maroka. Ova poslastica najverovatnije potiče iz severnog Iraka gde su je još u 8. veku pre naše ere pravili Asirci. Smatra se da je današnja verzija baklave usavršena u Istanbulu tokom 15. veka, u carskim kuhinjama Topkapi palate. U to vreme desert je verovatno pretrpeo uticaje sa Balkana, iz Istočne Evrope i Srednjeg istoka.

Baklava je nekada bila desert imućnih i govorilo se „nisam toliko bogat da jedem baklavu svaki dan”. Inače, reč baklava najverovatnije potiče od mongolske reči bayla što znači naređati, slagati, upakovati.

Grčka baklava od 33 sloja

Pominje se da ovaj desert ima sličnosti sa slatkišom gastrin koji se jeo u antičkoj Grčkoj, gde su gornji i donji sloj bili od paste od susama i meda. Zanimljivo je da danas u Grčkoj baklava tradicionalno ima 33 sloja što simbolično predstavlja onoliko godina koliko je Isus Hristos živeo.

Ima mišljenja da je preteča baklave u Turskoj bio desert gullac koji se jeo tokom ramazana, a pravio se tako što se kore umaču u toplo mleko i šećer i zatim serviraju sa orasima i narom.

Ovaj veoma slatki desert ima mnogo poklonika na Srednjem i Bliskom istoku, a upravo u tim oblastima nalazi se i pet zemalja u kojima se konzumira najviše šećera na svetu.

Baklava je nekada bila desert imućnih i govorilo se „nisam toliko bogat da jedem baklavu svaki dan”

Na Orijentu poslastičarnice su prava carstva brojnih savršenih slatkiša od kora ili rezanaca, ispunjenih preukusnim kremastim pastama, čokoladom ili orasima. Luksuzni deserti zalivaju se čajem i kafom, koji su takođe veoma slatki. U barovima, restoranima i na tezgama nema alkohola, već sokova ili smutija, ali dobro raspoloženje, energija i polet ne manjkaju zahvaljujući slatkoj hrani. Mnogi na ovim meridijanima smatraju da je baklava kraljica deserta, pa se ona često služi na svadbama i drugim svečanostima.

Libanska baklava sa ružinom vodicom

Varijacije u pripremi baklava prilično su velike od zemlje do zemlje. U Grčkoj, kao i kod nas, za fil se uglavnom koriste orasi, dok se u Turskoj koriste pistaći, a nije neobično u baklavi osetiti bademe ili indijske orahe.

Turci baklave prelivaju sirupom od šećera sa dodatkom limuna, dok Grci koriste med i cimet. Libanska baklava premazuje se puterom pre pečenja i preliva slatkom ružinom vodicom ili vodom od cvetova pomorandže. Nije neobično da se dodaju i začini kao što su kardamon i karanfilić.

Reč baklava najverovatnije potiče od mongolske reči bayla što znači naređati, slagati, upakovati

Sirup daje ukus i sočnost, a orasi dodaju teksturu ovom desertu koji se topi u ustima, jer ne smeju biti kao pasta, već grubo samleveni ili iseckani.

Danas mnoga jela i poslastice, pa tako i baklave, imaju moderne interpretacije, neko ih priprema sa kokosom, makom, čokoladom, višnjama. Uz njih se odlično slažu jak crni čaj i slatka vina.

PROBAJTE RECEPT

Baklava sa višnjama