Kesten – orašasti plod bez masnoća

Miris pečenog kestena koji se širi ulicama deo je zimske idile i budi nostalgična sećanja na detinjstvo. Ovi ukusni plodovi u Japanu predstavljaju simbol snage

Kestenje raste na drveću koje pripada rodu Castanea iz familije Fagaceae. Mnoge od ovih vrsta mogu dostići starost i do 500 godina. Postoje četiri glavne vrste kestena, i to: kineski, japanski, evropski i američki.

Zapisi ukazuju da se kesten gajio još 2.000 godina p.n.e, a u Kini čak i 6.000 godina p.n.e. Aleksandar Veliki i Rimljani sadili su ga svuda kuda su se kretali.

Razvija se u bodljikavoj kapsuli

Stanovnici planinskih predela Mediterana koristili su kesten kao izvor ugljenih hidrata, umesto žitarica ili krompira. Koristio se za pravljenje hleba, ali se od toga odustalo jer taj hleb, odnosno brašno, ne narasta. Danas se najviše gaji evropski kesten, Castanea sativa, i to u Italiji; upravo to kestenje, kao i proizvode od njega, uglavnom kupujemo u prodavnicama.

Kesten se razvija u bodljikavim zelenim kapsulama koje se sakupljaju u kasnu jesen, kada padnu sa drveća. Iz kapsule se vadi kestenje koje ima sjajnu braon ljusku.

Ova biljka gaji se, takođe, kao ukrasno drvo u botaničkim baštama i vrtovima. Drvo kestena je svetlo, tvrdo i čvrsto, od njega se prave ograde i nameštaj, a koristi se čak i kao gorivo.

Kesten pripada orašastim plodovima, međutim uglavnom se sastoji od ugljenih hidrata i ima vrlo malo masnoća. Bogat je hranljivim sastojcima: 100 grama kestena obezbeđuje 40 odsto preporučene dnevne doze vitamina C, 20 odsto folne kiseline, nešto vitamina B6, kao i vitamina E, A i ostalih vitamina B kompleksa. Magnezijum i kalijum umanjuju mogućnost razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Vlakna povoljno utiču na digestivni trakt. Poseduje i bitne amino-kiseline, kao i mononezasićene masne kiseline. Bogat je antioksidansima – galnom i elaginskom kiselinom, čija se koncentracija povećava kuvanjem. Inače, kesten je niskokaloričan, ali veće količine mogu da izazovu nadimanje.

Od lišća i ljuske kestena prave se šamponi za kosu, dok se u tradicionalnoj medicini čajevi od ove biljke koriste za razne respiratorne probleme

Od lišća i ljuske kestena prave se šamponi za kosu, dok se u tradicionalnoj medicini čajevi od ove biljke koriste za razne respiratorne probleme.

Nakon branja, skrob kestena se pretvara u šećere, što mu daje blag, sladak ukus. Kestenovi se jedu tek nakon kuvanja ili pečenja. Prilikom zagrevanja tanka i mekana kora puca, tako da se lako ljušte.

Miris kestena koji se peče i prodaje na ulicama deo je zimske idile i budi nostalgična sećanja na detinjstvo.

Kesten-pire ili Monblan

Kesten se često koristi u desertima koji se peku. Kestenje se može oljuštiti, osušiti i samleti u ukusno brašno, bogato hranljivim sastojcima i pogodno za razna testa. S druge strane, kestenje koje se obari, a zatim oljušti, može da se ispasira, čime se dobija masa slična pireu od krompira. Ona se zatim koristi za kolače i filove. Kod nas je najpopularniji desert kesten-pire koji se služi sa šlagom, a u Francuskoj se isti desert naziva Monblan. Marrons glaces je francuski delikates, a reč je o oljuštenom kestenju prelivenom slatkim sirupom.

Marrons glaces je francuski delikates, a reč je o oljuštenom kestenju prelivenom slatkim sirupom

Kesten, takođe, može da se koristi u potažima, salatama, pastama i nekim desertima sa likerom. Pečeni i usitnjeni plodovi mogu da zamene krutone u supama. Obareno kestenje može da se zapeče pored pečenja.

Na Madeiri, u Portugaliji, liker od kestena je tradicionalno piće. U Japanu se služi za Novu godinu i predstavlja simbol uspeha i snage u teškim vremenima. Kažu da se u Japanu gajio čak pre pirinča.

Na Madeiri, u Portugaliji, liker od kestena je tradicionalno piće

Kupljeno kestenje najbolje se čuva u kutijama ili perforiranim plastičnim kesama u frižideru, a treba da se iskoristi u roku od tri nedelje.

PROBAJTE RECEPTE

---

Kolač od kestena

 

---

Potaž od kestena

 

---