Kengo Kuma – projektant Olimpijskog stadiona, šampion taktilne arhitekture
Pandemija je, kaže slavni japanski arhitekta, promenila njegov rad i želi da svoju arhitekturu učini još ljubaznijom prema prirodi
Japanski Nacionalni stadion, na kome su otvorene Letnje olimpijske igre, nalazi se u živom delu inače gusto naseljenog Tokija. Sadašnje zdanje podignuto je na mestu starog gradskog stadiona, koji je srušen 2012, da bi se u centralnoj gradskoj zoni oslobodilo mesto za novi, kad je Tokio dobio trku za organizovanje igara koje su trenutno u toku, a bile su planirane za 2020.
Prvobitno izabrani projekat Zahe Hadid javnost je procenila kao previše skup, pa je odlučeno da se završavanje posla u skraćenom roku poveri domaćem arhitekti.
Obnova tradicije
Ko je zapravo Kengo Kuma (1954), profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Tokiju i vlasnik arhitektonskog studija sa 150 zaposlenih, šira javnost može da se uveri listajući monografiju Kengo Kuma: od 1988. do danas, promovisanu prvih dana Olimpijskih igara.
Njegov cilj je da obnovi tradiciju japanskog graditeljstva i da je reinterpretira za 21. vek. I on je to činio kroz sve svoje najpoznatije projekte
„Kad ljudi dođu da vide moju arhitekturu, ja ih zamolim da dodirnu materijale. Zamolio bih svakoga ko gleda ovu publikaciju da dodirne papir dok to radi. Učiniće me izuzetno srećnim da znam da ljudi dobijaju iskustvo kvaliteta ove knjige”, napisao je Kuma na početnim stranicama. Ovaj odnos prema knjizi u saglasnosti je sa onim po čemu je poznat u struci, sa taktilnom arhitekturom.
Njegov cilj je da obnovi tradiciju japanskog graditeljstva i da je reinterpretira za 21. vek. I on je to činio kroz sve svoje najpoznatije projekte, među kojima su Suntori umetnički muzej u Tokiju, Kuća sa zidovima od bambusa u Kini (Bamboo Wall House), LVMH (jedna od zgrada brenda Luj Viton), jedan umetnički centar u Francuskoj ili jedan od najvećih spa centara na Karibima, kao i brojni projekti u Japanu.
Mesto je rezultat prirode i vremena
Kengo Kuma je poznat i po knjigama koje je napisao i predavanjima koja drži po celom svetu, gde oštro kritikuje pristup savremene arhitekture koja teži da dominira prostorom, umesto da ga poštuje.
„Moglo bi se reći da je moj cilj da obnovim neko mesto. Mesto je rezultat prirode i vremena. Mislim da je moja arhitektura jedna vrsta okvira za prirodu. Kroz nju možemo iskusiti prirodu još dublje i intimnije”, objašnjava Kuma.
„Kad ljudi dođu da vide moju arhitekturu, ja ih zamolim da dodirnu materijale”
Olimpijski stadion u Tokiju završen je neposredno pred izbijanje pandemije, koja ne samo da je pomerila održavanje Olimpijskih igara za godinu dana, već je ono što je trebalo da bude kruna tog projekta, svečano otvaranje, umesto pred 68 000 gledalaca, koliko stadion prima, održano pred samo 1000 ljudi na tribinama.
Mesta za šetnju u arhitekturi budućnosti
Kuma tvrdi da je pandemija promenila i njegov rad i da je ukazala da će morati da se promeni celokupni pristup arhitekturi: „Svoju arhitekturu želim da učinim još ljubaznijom prema prirodi. Od sada pa nadalje, mesta na kojima ljudi žive, okolne ulice i parkovi postaju mnogo važniji. Ne možemo, kao do sada, da brinemo samo o unutrašnjim prostorima. Gradovi jedva da imaju mesta za šetnju, a imaju toliko mesta za automobile. U arhitekturi budućnosti moramo da se fokusiramo na mesta za šetanje.”
Kuma oštro kritikuje savremenu arhitekturu koja teži da dominira prostorom, umesto da ga poštuje
Kuma, međutim, podseća da naš užasni način života pod pandemijom, na drugoj strani, usporava globalno zgrevanje. „Ovaj virus smo dobili jer ugrožavamo zemlju, a sada vidimo da su i naši životi ugroženi. Zemlja se zagreva i vrlo je egoistično rešavati taj problem klima-uređajima. Svi moramo da promenimo način razmišljanja. Mogli bismo ovu pandemiju da učinimo novim početkom. Ovo je prekretnica”, kaže arhitekta.