Kandidat

Lepo je biti i kandidat, ima nekog iščekivanja, može biti, a i ne mora da bude, ne zna se

Imala sam jednu ujnu koja je, za moj ukus, bila previše radoznala. Jesam je volela jer je bila otvorena, iskrena, volela da se šali… ali je bila često neprijatno direktna. Imala sam jedno trinaest ili četrnaest godina, a ona s vrata meni: „Jao, što si porasla, prava devojka, je lʼ ima nekih kandidata?”

Svi drugi pitaju da li imamo neku simpatiju, a ona ih je odmah nazivala kandidatima.

Sigurnost, a ne ljubav

Nekako mi je bilo to sve glupo, glupo pitanje, glup izraz. Ona se rano udala, njena ćerka takođe, i stalno je govorila da treba imati više kandidata, pa izabrati, a ne prvi koji naiđe… Ujna.

„Jao, što si porasla, prava devojka, je lʼ ima nekih kandidata?”

Jedna moja školska drugarica uvek je imala bar dva kandidata. Jednog sa kojim je bila i drugog, koga je držala u neizvesnosti, za slučaj da ovaj prvi napravi neku grešku. Zagonetno se smeškala, govoreći da mora da ima rezervu i da je ona ta koja treba da bira, samo nije kriva što je neodlučna. Kad je odlučila da se uda, stavila je na papir šta dobija udajom za svakog od njih dvojice i tako presudila. Ne ljubav, nije ona bila presudna, već sigurnost koju dobija.

Kad je krenulo upisivanje u srednju školu, prijavljivalo se više kandidata nego što je moglo da se upiše, pa onda bodovi, sabiranje, kombinatorike.

Nisam više kandidat za more. Ne idem ove godine. Smeta mi vrućina, ne smem fizički da se zamaram, moram pravilno i zdravo da se hranim, moram dovoljno da spavam…

Kandidata je bilo i na fakultetu, ali oni pravi i najopasniji su kandidati za posao. Šta su sve u stanju da urade ljudi koji se nađu u situaciji da neko treba na osnovu nečega da ih bira. Da ih primeti…

Izlazim kod lekara

Lepo je biti i kandidat, ima nekog iščekivanja, može biti, a i ne mora da bude, ne zna se.

Nisam više kandidat za more. Ne idem ove godine. Smeta mi vrućina, ne smem fizički da se zamaram, moram pravilno i zdravo da se hranim, moram dovoljno da spavam… moram, moram… Nije loše to što moram, već što nemam izbora.

Poslednjih nekoliko decenija najšešće su političke kandidature o kojima nemam baš ništa lepo da kažem.

Poslednjih meseci izlazim kod lekara, stalno neke kontrole. Pritisak mi je dobar, šećer kao sa reklame, ali srce slabo pumpa, bubrezi takođe slabi… Rekao mi je doktor da sam kandidat za dijalizu.

Eh, moj Bože, šta li će još da me snađe.

Idemo dalje.