Kancelarije ne čine zidovi i razmaknute stolice nego ljudi

Zdravstvena kriza dovela je u pitanje poslovnu kulturu koju poznajemo. Vraćanje miliona ljudi širom sveta na posao neće biti lako ni logistički, ni emotivno, kako za radnike tako i za poslodavce

Iskušenja kroz koja planeta prolazi zbog korona virusa promeniće način poslovanja, radni prostor, a verovatno i odnos prema radu. Apokaliptične slike pustih ulica i poslovnih kula su podsetnik da gradove i ofise ne čine zidovi nego ljudi.

Vraćanje miliona ljudi širom sveta na posao neće biti lako ni logistički, ni emotivno, kako za radnike tako i za poslodavce. Kancelarije, čak i kada predstavljaju trijumf moderne tehnologije, nisu otporne na virus, pa će pred arhitektama i dizajnerima biti veliki izazov da ponude nove modele i materijale.

Ofis je nastao iz potrebe za efikasnom poslovnom komunikacijom, ali pojedini ga i danas vide kao sedište neradnika

Remek-dela dizajnera

Od 19. veka kancelarije su evoluirale, međutim iako su uspostavljene kao mesta na kojima se prikupljaju podaci da bi poslovanje bilo efikasnije, pojedini ih i danas vide kao sedišta neradnika koji poslove mogu da završe za trećinu uobičajenog radnog vremena. Uprkos odijumu kojem su doprineli i veliki pisci, kao što su Balzak, Dikens, Flober, Kafka i drugi, kancelarije su decenijama bile stecište ženske radne snage i važna poluga za ekonomsko osnaživanje žena.

U 20. veku široko su prihvaćene kancelarije bez zidova, a neki od tih prostora, zahvaljujući maštovitim rešenjima dizajnera, postali su arhitektonska remek-dela. U 21. veku, digitalizacija je donela kovorking (coworking) koncept, odnosno rad u kancelarijama koje zakupljuje više preduzeća ili frilensera. U tim prostorima, kojih ima i u Srbiji, svako može, na period koji mu odgovara, da iznajmi svoj deo „kancelarije” opremljen internetom, stolovima, stolicama, salom za sastanke, kamerama.

Zahvaljujući maštovitim rešenjima dizajnera, kancelarije su postale arhitektonska remek-dela

Pošto je korona kriza proširila kancelarijski prostor, sada ima mnogo spekulacija o tome da li zaposleni žele da se sa kauča vrate u ofis i koliko je ta selidba isplativa poslodavcima. Naime, mnogi menadžeri su zazirali od mogućnosti da zaposleni rade od kuće, sve dok se zajedno sa njima nisu istovremeno povukli u izolaciju. Zahvaljujući pozitivnom iskustvu, ulaganjima u tehnološku modernizaciju kako bi firma dobro funkcionisala tokom karantina i uobičajenim kancelarijskim troškovima, verovatno će mnogi moći da preispitaju način poslovanja. A kako se trenutno čini, od revolucije u poslovnoj kulturi pojedine deli samo jedan korak – da internim dokumentima firme formalizuju rad od kuće.

Besprekorno čisto

Ove promene možda pripadaju bliskoj budućnosti, ali kako će kancelarije izgledati već sutra? Besprekorno čisto, pre svega! Inovativne dizajnerske ideje, poput onih da se liftovi ili uređaji pokreću glasom da bi se smanjilo dodirivanje površina, tek će pristizati na sto.

Poslodavci su zazirali od mogućnosti da zaposleni rade od kuće, sve dok se zajedno s njima nisu istovremeno povukli u izolaciju

Pošto još nema konačnih rešenja za zdravstvenu krizu, verovatno će stolice u kancelarijama biti razmaknute da bi se povećala fizička distanca – umesto licem u lice zaposleni će, možda, sedeti okrenuti leđima ili raditi u dve smene.

Pauze za kafu, koje su služile kao obaveštajni kanali za ćaskanje o poslovnim ili modnim trendovima, mnogi će privremeno prorediti, strahujući od zadržavanja virusa na ručicama frižidera ili aparata za kafu.

Pauze za kafu, koje su služile kao obaveštajni kanali o poslovnim ili modnim trendovima, mnogi će privremeno odložiti

Zbog brige za zdravlje ili komfora koji pruža rad od kuće, neki će još žešće tvrditi da je putovanje do posla gubljenje vremena, da dugo sedenje ne prija telu ili da kancelarije, na primer, nisu pravljene po meri žena.

Ali, ima i onih kojima nedostaje kancelarijska atmosfera i koji s nestrpljenjem čekaju čas kada će kućni vašar da zamene za logično opremljen i uredan ofis.