Kaktusi – koje vrste postoje, kako se gaje i presađuju?

Kaktusi pripadaju familiji Cactaceae sa oko 2.000 vrsta. Potiču iz Severne i Južne Amerike, a u Meksiku raste najveći broj modaliteta ove biljke. 

Samo oni iz roda Rhipsalis potiču iz Istočne Afrike, Madagaskara i Šri Lanke. Mali broj kaktusa raste u tropskim i suptropskim zonama, a većina živi u suvim oblastima na koje su vrlo dobro adaptirani. 

Kaktusi u prirodi žive stotinama godina, a u kućnim uslovima desetak. Minijaturni kaktusi, neobičnih oblika i lepote, postali su pasija mnogih kolekcionara, ljubitelja ove biljke.

U nastavku teksta saznajte sve o kaktusima, njihovim karakteristikama, vrstama kao i o pravilnom gajenju kaktusa.

Šta je kaktus i koje su njegove karakteristike?

Kaktusi su sukulentne, višegodišnje biljke sa debelim stablom koje sadrži hlorofil. Takve biljke imaju sposobnost da skladište vodu u listovima i stablima, što im omogućava da prežive u ekstremno suvim predelima. Od ostalih sukulentnih biljaka kaktuse razlikuje to što imaju areole (jastučaste delove iz kojih rastu bodlje). 

Areole su zapravo modifikovane grane iz kojih, takođe, mogu izbijati grane i cvetovi. Kaktusi uglavnom nemaju listove (oni su modifikovani u bodlje), što smanjuje površinu sa koje voda može da isparava. Stabljika preuzima funkciju fotosinteze. Koren je tanak, plitak i širi se, da bi što bolje prikupio vodu sa površine tla.

Ove zanimljive biljke razmnožavaju se semenom. Cvetovi su uglavnom usamljeni i sa puno latica. Plod je bobica sa mnogo semenki. Posle oprašivanja putem vetra, ptica ili insekata, cvet otpada. Ima kaktusa koji mogu da se razmnožavaju fragmentacijom – kada odlomljeni deo sa biljke padne na tlo on pušta korenje iz kojeg raste klonirani kaktus. Tkiva kaktusa vrlo su kompatibilna, te mogu i da se kaleme.

Kaktusi – vrste kaktusa i po čemu se oni razlikuju

Kaktusi se veoma razlikuju po veličini, od niske bodljikave kruške (Opuntia) do visokih poput Carnegiea gigantea. Većina raste na zemlji, kamenju, stenama, dok su neki, na primer Rhipsalis, epifite – rastu na drugim biljkama. 

Mogu biti sa bodljama ili bez bodlji, a najpoznatiji kaktus bez bodlji je božićni ili orhideja kaktus koji može imati crvene, roze, ljubičaste, narandžaste, žute ili bele cvetove. Pojedine vrste kaktusa imaju impresivne cvetove raznih boja, kao što je Mammillaria. Mesečev kaktus ima vrhove u boji, uglavnom crvene ili žute.

Popularan je i kaktus zečje uši, koji ima zlatne bodlje naspram zelenog tela i izgleda vrlo moderno i geometrijski. Najpoznatiji varijetet je Mammillaria spinosissima; lako se gaji i ima ljupke ciklama cvetiće.

Kaktusi u kući – pravilno gajenje kaktusa u kućnim uslovima

Kaktusi različitih oblika i veličina veoma su dekorativne biljke. Omiljeni su za ukrašavanje prostora, grupisani na policama ili prozorima. Pošto su prilagođeni ekstremnoj toploti u pustinjama, oni dobro podnose centralno grejanje.

Koliko ste puta čuli da su kaktusi biljke koje ne zahtevaju gotovo nikakvu negu i da je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg se ljudi odlučuju da gaje bas njega?

Iako su kaktusi biljke koje nisu preterano zahtevne, daleko je od istine da ne zahtevaju nikakvu brigu. Kaktusi koji su postavljeni na pravu poziciju u prostoriji, koji su posađeni u odgovarajuću zemlju i oni koji se pravilno zalivaju izgledaju  drastično zdravije, bogatije i lepše od onih o kojima se ne vodi računa.

Zato je potrebno da znate šta sve obuhvata pravilna nega kaktusa.

Kaktus i svetlo – na koju poziciju postaviti kaktus?

Kako kaktusi uspevaju i u pustinji, sasvim je logično da im je potrebno što više svetla kako bi pravilno rasli i cvetali. Međutim, ono što je važno je da bez obzira što kaktusi “vole” svetlo, oni nikad ne treba da budu direktno izloženi sunčevim zracima. 

Prilikom određivanja tačne pozicije na kojoj će biti kaktus, potrebno je izbegavati severnu stranu bilo da je u pitanju prozor ili terasa, jer je to strana sa najmanje svetlosti u toku dana.

Zemlja – kupovna ili napravljena?

Kada je u pitanju zemljište koje je ključno za rast i razvoj kaktusa, ono se može kupiti ili samostalno napraviti. Prilikom kupovine gotove zemlje, preporučuje se zemlja na bazi treseta, a u nju je potrebno dodati i manju količinu peska ili šljunka.

Ukoliko ste se ipak odlučili da sami napravite zemlju za kaktus, zemlja koja najviše pogoduje kaktusima je mešavina humusa i ilovače. U nju takođe treba dodati malo peska ili šljunka.

Kaktus nega – koliko često zalivavati kaktus?

Kada ste poslednji put zalili vaš kaktus? Ne sećate se? 

Mislite: “Zašto je to i važno kada kaktusu nije potrebna voda?”, zar ne?

Ovo je još jedna pogrešna i rasprostranjena informacija o pravilnom gajenju kaktusa. Kaktusima je za pravilan rast i cvetanje takođe potrebno redovno zalivanje, a ritam i učestalost zalivanja zavisi od doba godine. Nega kaktusa nije zahtevna koliko i nega orhideja, ali svakako da nije ni jednostavna!

Letnji period je period kada kaktusi najviše rastu, pa samim tim i zahtevaju najviše vode. U ovom periodu potrebno je zalivati kaktus jednom nedeljno sa većom količinom vode. U zimskom periodu kaktusi pak zahtevaju manje količine vode, pa će zalivanje jednom mesečno biti sasvim dovoljno.

Međutim, kod zalivanja treba biti oprezan!

Iako kaktusi zahtevaju vodu i ona im je potrebna kako bi pravilno rasli, važno je znati da prevelika količina vode može veoma negativno delovati na kaktus.

Dakle, bolje je da kaktus ima manjak, nego višak vode!

Presađivanje kaktusa – koliko često i kako presaditi kaktus?

Kao i većina drugih biljaka, ni kaktusi nisu izuzetak pa ih je potrebno presađivati na proleće. 

Pitanje je koliko često to činiti.

To zavisi od starosti kaktusa – mladi se presađuju jednom godišnje, dok se oni stariji presađuju na svake 3 godine. 

A, kako presaditi kaktus? U svega nekoliko koraka!

• Stavite rukavice i izvadite kaktus iz saksije;
• Na dno saksije stavite sitne kamenčiće;
• Preko ubacite mešavinu zemlje koju ste prethodno napravili – humus, ilovaču i pesak;
• Ubacite kaktus u saksiju i dodajte preostalu količinu zemlje.

Kaktus – ukrasna biljka ili hrana?

Kaktusi se uglavnom gaje kao ukrasne biljke. Međutim, bodljikava kruška (prickly pear) na primer, gaji se za ishranu.

Bodljikava kruška omiljena je poslastica u Centralnoj Americi, Meksiku, delovima Evrope, Bliskom istoku, Indiji, severnoj Africi i Australiji. Izgledom, plod ovog jestivog kaktusa podseća na mali avokado. 

Kora može biti zelenkasta, narandžasta ili crvena, a zbog bodlji mora da se ljušti oprezno, sa rukavicama. Meso ploda je žute do tamnocrvene boje, slatko je i sočno, sa hrskavim semenkama. Sadrži beta karoten, gvožđe, vitamine B kompleksa i dobar je izvor vitamina C. 

Seče se i jede svež ili, u slanim jelima, sotiran nekoliko minuta. Jestivi plod dostupan je cele godine, a više plodova biljka ima od ranog proleća do kasne jeseni. U frižideru se može držati i do nedelju dana, umotan u plastiku.

Kaktusi se gaje kao ukrasne biljke. Međutim, bodljikava kruška (prickly pear) gaji se za ishranu

Jestiv plod bogat vitaminima

Kaktusi su sukulentne, višegodišnje biljke sa debelim stablom koje sadrži hlorofil. Takve biljke imaju sposobnost da skladište vodu u listovima i stablima, što im omogućava da prežive u ekstremno suvim predelima. Od ostalih sukulentnih biljaka kaktuse razlikuje to što imaju areole (jastučaste delove iz kojih rastu bodlje). Areole su zapravo modifikovane grane iz kojih, takođe, mogu izbijati grane i cvetovi. Kaktusi uglavnom nemaju listove (oni su modifikovani u bodlje), što smanjuje površinu sa koje voda može da isparava. Stabljika preuzima funkciju fotosinteze. Koren je tanak, plitak i širi se, da bi što bolje prikupio vodu sa površine tla.

Kaktusi se veoma razlikuju po veličini, od niske bodljikave kruške (Opuntia) do visokih poput Carnegiea gigantea. Većina raste na zemlji, kamenju, stenama, dok su neki, na primer Rhipsalis, epifite – rastu na drugim biljkama.

Ove zanimljive biljke razmnožavaju se semenom. Cvetovi su uglavnom usamljeni i sa puno latica. Plod je bobica sa mnogo semenki. Posle oprašivanja putem vetra, ptica ili insekata, cvet otpada. Ima kaktusa koji mogu da se razmnožavaju fragmentacijom – kada odlomljeni deo sa biljke padne na tlo on pušta korenje iz kojeg raste klonirani kaktus. Tkiva kaktusa vrlo su kompatibilna, te mogu i da se kaleme.

Kaktusi se gaje kao ukrasne biljke. Međutim, bodljikava kruška (prickly pear) na primer, gaji se za ishranu.

Bodljikava kruška omiljena je poslastica u Centralnoj Americi, Meksiku, delovima Evrope, Bliskom istoku, Indiji, severnoj Africi i Australiji. Izgledom, plod ovog jestivog kaktusa podseća na mali avokado. Kora može biti zelenkasta, narandžasta ili crvena, a zbog bodlji mora da se ljušti oprezno, sa rukavicama. Meso ploda je žute do tamnocrvene boje, slatko je i sočno, sa hrskavim semenkama. Sadrži beta karoten, gvožđe, vitamine B kompleksa i dobar je izvor vitamina C. Seče se i jede sveže ili, u slanim jelima, sotirano nekoliko minuta. Jestivi plod dostupan je cele godine, a više plodova biljka ima od ranog proleća do kasne jeseni. U frižideru se može držati i do nedelju dana, umotan u plastiku.

Pojedine vrste kaktusa, kao što je Mammillaria, imaju impresivne cvetove raznih boja

U Centralnoj i Južnoj Americi Opuntia se koristi za formiranje žive ograde, dok stabla nekih visokih kaktusa mogu da se koriste kao gorivo. U vreme velikih suša, bodlje se uklanjaju sa kaktusa i koriste za ishranu domaćih životinja. Neki kaktusi koriste se u ceremonijalne svrhe, a pojedini kao lekovi u tradicionalnoj medicini.

Kaktus voli „šetnju”

Kaktusi različitih oblika i veličina veoma su dekorativne biljke. Omiljeni su za ukrašavanje prostora, grupisani na policama ili prozorima. Pošto su prilagođeni ekstremnoj toploti u pustinjama, oni dobro podnose centralno grejanje. Laki su za gajenje, rastu sporo i zahtevaju minimalno vode. Vole svetla, provetrena i topla mesta. Gaje se na kompostu koji se dobro drenira i ako slučajno kaktus uvene, to se događa ili zbog neodgovarajućeg komposta ili zbog preobilnog zalivanja.

Na starim kaktusima nekada su vidljivi brojni ožiljci, zbog osobine ove biljke da svaka ogrebotina na njoj ostavlja trag

Pojedine vrste kaktusa imaju impresivne cvetove raznih boja, kao što je Mammillaria. Kaktusi cvetaju na sveže izraslom izdanku. Ako kaktuse koje gajimo u stanu ne pomeramo, teško da će dati cvet. Naime, oni zahtevaju „promenu klime”. Da bi cvetali, zimi ih treba držati na suvom, hladnom, svetlom mestu i ne treba ih uopšte zalivati, u proleće ih treba izneti na mesto sa mnogo sunca i početi sa zalivanjem.

Mesečev kaktus ima vrhove u boji, uglavnom crvene ili žute. Popularan je i kaktus zečje uši, koji ima zlatne bodlje naspram zelenog tela i izgleda vrlo moderno i geometrijski. Najpoznatiji varijetet je Mammillaria spinosissima; lako se gaji i ima ljupke ciklama cvetiće.

Kada radimo sa kaktusima, obavezno treba da nosimo debele rukavice. Ako se ipak ubodemo, pincetom možemo odstraniti veću bodlju. Manju bodlju možemo izvaditi tako što ćemo na mesto gde nas je ubola nalepiti lepljivu traku i povući, a za izrazito sitne bodlje koriste se maslinovo ulje i trljanje.

Društvo kaktusara Srbije, osnovano 1994, prikazuje kolekcije na izložbama

Kaktusi u prirodi žive stotinama godina, a u kućnim uslovima desetak. Kod starijih kaktusa karakteristično je da svaka ogrebotina ostaje kao vidan ožiljak, pa ne deluju baš lepo kada ostare.

U Srbiji je 1994. osnovano Društvo kaktusara, zaljubljenika u ove biljke. Njihove kolekcije se uvećavaju i prikazuju na izložbama. Poznata je i Prolećna izložba kaktusa na Međunarodom sajmu hortikulture – BeoPlantFair-u, na Beogradskom sajmu.