Kako to – Italijani, Francuzi, Španci tamane testo, a nisu debeli?

U nekim zemljama testa se razlikuju po kvalitetu, ukusu, hranljivosti, izgledu, a ljudi koji konzumiraju zdravije i umerenije količine nisu gojazni

Sigurno se često zapitamo kako to da Italijani, Francuzi, Španci koji jedu puno proizvoda od brašna (testa) i dalje imaju mnogo bolju liniju od ljudi koji žive u novim svetovima (kao npr. u Australiji, Americi, Kanadi).
Pecivo, testenine, hleb, razlikuju se u mediteranskim kulturama, ne samo po veličini već i po ukusu, raznim dodacima, aditivima…

1. Veličina i količina – Interesantno je da sve pekare, picerije ili restorani koji služe pastu imaju vrlo primamljive mirise, izobilje privlačnih kroasana, punjenih i praznih, pitica, rolnica, pica, pasti… Međutim, na primer u Francuskoj, sigurno nećete naići na gigantske kroasane ili ogromne glazirane krofne. U Americi bi francuski kroasani bili mini-kroasani, a o ukusima da ne govorimo. Veličina nekog peciva može čak da bude i odbojna, pa još ako se doda i količinakoja se pojede, eto problema sa suvišnim kilogramima.

2. Suvišni šećer – Mršavi potrošači paste ne rade ništa posebno, teško izvodljivo ili tajnovito. Jednostavno, ne dodaju nepotrebne količine šećera, osim one minimalne koja je neophodna da bi testo naraslo u prisustvu kvasca-gljivica kojima je šećer hrana potrebna za rast. Ako osetimo da testo ima slast, a nije poslastica, treba ga izbegavati.

3. Manje aditiva – U mediteranskim zemljama u proizvode od brašna stavljaju se samo neophodni aditivi, kada je bitno, na primer, da hleb ostane što duže svež u samoposluzi. Nema dodataka koji imitiraju ukuse.

4. Sveži i prirodni sastojci – U testa se stavljaju samo sveži i prirodni sastojci, mnogo bogatiji važnim hranljivim sastojcima.

5. Manje testa znači više mesta za druge kalorije iz korisnijih namirnica – Ako ne jedemo mnogo skrobne hrane, one bogate ugljenim hidratima, kao što su keks, štanglice, proizvodi koji sadrže hidrogenizovane masnoće, npr. pogačice, imaćemo više mesta za kalorije koje sadrže dobra ulja i masnoće, vrlo bitne za mnoge funkcije u organizmu, naročito kognitivne.

6. Prženje hrane koja sadrži brašno – Kada Mediteranci prže hranu koja sadrži brašno, obično je stavljaju u hladno maslinovo ulje, ulje koštice grožđa… Postepeno zagrevaju ulje i na njemu lagano prže, da bi se izbegla tačka dimljenja kada ulja gube svoje dobre osobine.

I na kraju, poslednje, ali ne manje bitno, jeste to što se više kreću peške,  koriste stepenice, u samoposlugu i na posao često idu peške ili biciklom, a ne autom, i ne piju mnogo zaslađenih i gaziranih pića. Nema direktne veze sa testom, ali i to i te kako doprinosi vitkom stasu.