Kako to gordo zvuči – tetka i tetkino

Nuklearna porodica ne može da zadovolji sve emotivne potrebe svojih članova. Deca koja imaju blizak odnos sa svojim tetkama kasnije bolje rešavaju probleme, empatična su i izrastaju u sigurne mlade ljude

Koga god pitate, posle manje ili više premišljanja, setiće se stare dečje pesmice u kojoj se peva: „Tu mi sedi tetka, kolačiće pljeska”.

Tetka, majčina ili očeva sestra, u našem kolektivnom nesvesnom još uvek je ona najbliža rođaka koja će za tili čas ispljeskati neki kolačić za svoje tetkino ili iz šteka izvući neku poslasticu, one starije čak i teglu slatka iz špajza. Tetka je neko ko će nas ukoriti ako smo jeli zelene šljive, ali nas neće tužiti ni mami ni tati.

Danas tetke nemaju obavezu da preuzmu brigu o detetu koje je ostalo bez roditelja, ali su se čuli predlozi da one budu prve na listi mogućih usvojitelja ili hranitelja

Kad su roditelji dovoljno bliski sa svojim sestrama, dete u tetki dobija neprocenjivo vredan bonus. Tetka ima bolji sluh za detetove želje, strahove, probleme i dileme nego previše zauzeti ili previše brižni roditelji.

Što je dete starije, tetka postaje važnija. Kad u procesu odrastanja dete stigne u tačku u kojoj počinju prvi nesporazumi sa roditeljima, tetka je ta koja će najbolje obavljati diplomatsku misiju.

Tetka sluša, a ne osuđuje

„Tetka će uvek saslušati i neće osuđivati vaše ćerke, a to će im pomoći da prođu kroz izazove znajući da nisu same”, piše Melani Notkin u svom Vodiču za kul tetke (SAVVY AUNTIE: The Ultimate Guide for Cool Aunts, Great-Aunts, Godmothers and All Women Who Love Kids).

Tetka je neko ko će nas ukoriti ako smo jeli zelene šljive, ali nas neće tužiti ni mami ni tati

Tetka je ženska osoba od poverenja kojoj mlada devojka može da se obrati kada je majka odsutna, kad joj treba saveznik za probijanje leda po pitanju šminkanja i izlazaka, poverenik za dileme u vezi sa seksom ili, jednostavno, neko ko je spreman da s pažnjom sluša o tome kako „mene niko ne razume” (za šta majka, po prirodi stvari, nema razumevanja).

Veza tetka – tetkino je posebna jer, iako je tetka starija, majčinska figura, ona nije majka. „Kroz tetkin pozitivan uticaj, kroz njen pogled na svet i način života, vaša ćerka ne samo da će naučiti više o svetu oko sebe, već će naučiti više i o sebi”, piše Notkin.

Most između dva sveta

Tetka predstavlja most između dva sveta, onog unutrašnjeg, koji kontrolišu roditelji, i onog napolju. Zato tetke ostaju važne kroz ceo život. Tetke mogu biti podjednako važne i za dečake i mladiće, svedoči naša najpoznatija književna tetka, tetka Doka iz Sremčeve Zone Zamfirove.

Doka svoga sestrića ili bratanca (svoje tetinče) dobro poznaje, aktivno učestvuje u njegovom odrastanju, saoseća s njegovim ljubavnim jadima, podržava u avanturama, bezuslovna je podrška i uvek na njegovoj strani.

Kad u procesu odrastanja dete stigne u tačku u kojoj počinju prvi nesporazumi sa roditeljima, tetka je ta koja će najbolje obavljati diplomatsku misiju

Mnogo je književnih tetaka i u svetskoj literaturi. U romanu Gordost i predrasude Džejn Ostin, zanosni gospodin Darsi, koji je rano ostao bez roditelja, ima tetku kao jedinu majčinsku figuru, kod Oskara Vajlda, mladić prosi svoju dragu od njene tetke, koja ima sva ovlašćenja i obaveze roditelja.

Kod sestara Bronte, na primer, tetke koje su silom prilika preuzele ulogu odgajanja deteta, nisu uvek pozitivni likovi. Danas tetke nemaju obavezu da preuzmu brigu o detetu koje je ostalo bez roditelja, ali su se čuli predlozi da one budu prve na listi mogućih usvojitelja ili hranitelja.

Za razliku od vremena sestara Bronte, kada je osnovni oblik bila porodična zajednica, danas dominira nuklearna porodica, koja se, prema zvaničnoj definiciji, sastoji od „dve odrasle osobe i njihove biološke ili usvojene dece”.

Nuklearna porodica nije dovoljna

Kad je nastao, ovaj oblik oslobodio je bračni par patrijarhalnog ustrojstva i porodičnog kolektiva koji je nametao pravila. Roditelji su po svojoj želji organizovali međusobne odnose, odnose sa svojom decom, kao i sa širom porodicom.

Međutim, nekoliko decenija kasnije, ispostavilo se da su drastičan skok broja razvoda, depresija kod dece, loši odnosi roditelja i dece, samo neke od posledica života u nuklearnoj porodici. Jednostavno zato što nuklearna porodica nije dovoljna, jer ne može da zadovolji sve emotivne potrebe svojih članova.

Što će reći, za zdravo odrastanje i sazrevanje dece potrebne su pre svega tetke, ali i stričevi i ujne i ujaci, pa njihova deca, babe i dede i ostala mnogobrojna rodbina, plus kumovi i kume. Iako su često naporni, rođaci su, tvrdi nauka, neophodni i nama i našoj deci.

Tetke mogu biti podjednako važne i za dečake i mladiće, svedoči naša najpoznatija književna tetka, tetka Doka iz Sremčeve Zone Zamfirove

Notkin piše da je publikacija The American Psychologist objavila rad u kome se tvrdi da deca koja od ranog uzrasta imaju blizak odnos sa svojim tetkama, kasnije bolje rešavaju probleme, empatična su i imaju više samopoštovanja. Takva deca izrastaju u sigurne mlade ljude, zbog osećaja podrške dobijenog od tetke.

Dugo smo se, vođeni individualizmom i materijalizmom, samoizolovali, ali sada, kad nas je svetska pošast izolovala mimo svakog očekivanja, došlo je vreme da redefinišemo svoje socijalne odnose.

Prvi korak može da bude oživljavanje institucije tetke.