Kako smo postali zavisni od nezdrave hrane?

Nedavno, u šetnji sa prijateljicama, poveo se razgovor o tome kako će koja da provede subotnje veče. I krenula su maštanja, od bindžovanja omiljene serije do neke neodoljive hrane, koju još nazivamo i utešnom, mada se tu uglavnom radi o tzv. brzoj, odnosno vrlo procesuiranoj hrani u koju je uloženo mnogo truda da bi što više privukla našu pažnju i oduševila nas ukusom, mirisom i izgledom.

Slatka i slana lista želja bila je beskrajna, od pice sa neobičnim, šarolikim nadevima koji privlače samim izgledom, da ne govorimo o mirisu i ukusu, preko čipsa sa tartufima – pitale smo se ko se dosetio tog dodatka, i to za čips, i da li je pravi, i konstatovale da nema veze, bitno je da je feeenooomeeenaaalan, do najnovije čokoladice, filovane specijalnim kremom, koja se topi u ustima.

Zašto ne možemo da prestanemo da jedemo?

Pa ko je onda kriv? Mi ili oni koji su stvorili takvu hranu, koja stalno privlači, a pritom nije predviđeno da bude svakodnevni užitak. Kako je bilo drugačije u vreme naših baka i deka: bilo im je dovoljno manje, a nisu bili gladni, torte i uopšte neka „specijalna hrana” pripremala se samo za slave, rođendane, a i količine su bile ipak ograničene. Šta se to desilo, zašto su ljudi postali zavisni od neke hrane, zašto se jede više, zašto je gojaznost u porastu???

Pisali smo o dokumentarcu You are what you eat, o tome da li se i mi pumpamo i narastamo jedući meso koje se tretira na razne načine, da bi mu rok trajanja bio duži ili da bi, na primer, koka postala veća…

Britanski BBC 2 prikazuje dokumentarac (doduše, može da se gleda samo u Velikoj Britaniji) – Neodoljivo: Zašto ne možemo prestati da jedemo (Irresistible – Why we can’t stop eating) u kome dr Kris van Taleken ne skreće pažnju na naše impulse ili slabost u kontroli, već na načine na koje neki proizvođači pokušavaju da privuku potrošače i da učine da osećaju sve veću potrebu za nekom hranom.

U tom filmu se navodi da pojedini proizvođači u prehrambenoj industriji prave idealan spoj nivoa šećera i masti u hiperprivlačnoj hrani. Bilo je slučajeva kada je jedan od globalnih lanaca brze hrane u svoje kolače odlučio da stavlja više masnoće, da bi se više i lepše topio u ustima, pa i brže skliznuo niz grlo, da biste odmah poželeli još jedno parče. Važne su i boje, npr. crvena vrlo privlači, kao da odmah osetimo glad. Osim boja, privlače i mirisi ili dekoracija… Kažu da se čak ide i do tzv. zvučnog brendiranja: na primer, kada otvaramo limenku sa nekim pićem, na taj zvuk već pomislimo na slast i osveženje koje ćemo doživeti, a pri tome piće ne mora biti neko zdravo, naprotiv.

Shutterstock.com

Ako se osvrnete oko sebe, videćete da svi stalno i svuda nešto grickaju, a glavni savet kada planiramo da promenimo svoju rutinu i navike u ishrani je da treba praviti razmake od bar četiri sata između obroka, da bi se sistem malo odmorio.

U redu je ponekad prekršiti pravila zdrave ishrane

Zavisnost od brze hrane postoji. Mnogi od nas su užurbani, i onda se u toj žurbi dešava da, kada su gladni, posegnu u prolazu za lako dostupnom, jeftinom hranom. Nezgodno je kada to postane navika ili pak želja, i pretvori se u zavisnost od tih ukusa i sastojaka.

U redu je ponekada imati tzv. cheat day, npr. jedan dan u nedelji.

U jednoj emisiji, bivši top-model Klaudija Šifer, koja još uvek fantastično izgleda, rekla je da i dalje primenjuje ritam 5 + 2. Pet radnih dana hrani se vrlo, vrlo zdravo i sveže, dok su vikendom dozvoljeni i mali prekršaji.

Shutterstock.com

Nije lako promeniti navike, potrebno je malo treninga i discipline, potrebno je praviti spiskove pre odlaska u nabavku namirnica, planirati ishranu, a ne jesti u žurbi, ne razmišljajući.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvori:

Irresistible – Why we can’t stop eating set for BBC 2

memorabletv.com/news/irresistible-why-we-cant-stop-eating-set-for-bbc-two

Times UK