Kako se rastati dostojanstveno u ime preostalog života

Sigurno svi znamo čarobnu pesmu Kiss and Say Goodbye u izvođenju grupe The Manhattans. Sem njih, ovu pesmu izvodili su i mnogi drugi poznati pevači, ali je, valjda iz sentimentalnih razloga, njihovo izvođenje bez premca. To je ono što se muzike, a i teksta tiče.

Ova pesma može da ima još jedno vrlo važno značenje. Nije samo zbog toga što je za pametnog čoveka i komarac muzika, nego zbog načina na koji ljudi mogu da se raziđu.

Uvrede, bes, ružne reči

Svedoci smo, najčešće zgađeni, načinom na koji se ljudi razilaze. To se posebno odnosi na tzv. selebritije, na sve one koji pretenduju da oblikuju naše poimanje realnosti i takvog života. Kakve grdne uvrede, reči koje se ne daju ponoviti, intimni detalji koje se oni za koje je i komarac muzika trude da zaborave. Kroz ovakvo dobacivanje, gađanje, bombardovanje, napadanje napalm-bombama, sebi dopuštaju da prolaze ljudi čija se imena vrte ne samo po televizijama, novinama, medijima svih vrsta, nego i po dečjim glavama. Stiče se utisak da ljudi ne mogu da se raziđu bez mržnje. Kao da je mržnja veći pokretač od ljubavi. Da ne budem pristrasna, ovako se, ne tako retko, razilaze i ljudi čija imena ne znamo, koji su za javnost anonimni, ali čiji bes i mržnja ne zaostaju za ovim pomenutim.

Ljudi često u svojoj mržnji zaborave na dane koji su bili ispunjeni razumevanjem, podrškom i ljubavlju.

Izgleda kao da je to bilo u nekom drugom životu. Samo po sebi, to i nije tako strašno, ni mučno, ali počinje da biva strašno kada se mržnja zgusne u grudvu koja prouzrokuje lavinu.

Lavina guta sve pred sobom, one koji su bacili grudvu, ali i one koji su u tome nevini – decu. Kad bi bar umeli da se uzdrže pred decom, možda ta lavina ne bi pokosila toliko duša. Vapaj u prazno.

Veština nalaženja dobrog

Nasuprot njima su oni koji uprkos neslaganju i izgubljenim, potopljenim osećanjima, zadrže dostojanstvo, kako svoje tako i svojih partnera. Teško je to, znam, ali u ime nečega što je bilo i u ime dece, porodice, prijatelja, neslavne i teške momente valja zadržati za sebe. Uzgred, ako se svako od nas istinski i pošteno zapita da li je baš sve u vezi koja traje bilo idealno, ili bar dobro, naći će da ima dana kada i nije. To nije razlog za grudvu, čak i kada se takav ružan dan pamti. Za to je potrebna veština koja se ne zove „opraštam ti”, jer opraštanje nosi u sebi prikriveno nametanje osećanja krivice. To je veština nalaženja dobrog u nečemu što nije uvek dobro, ali ono lepo prevlađuje.

Veština je netraženje razloga za svađu, uvrede, nadmetanje u tome ko je napravio više grešaka, propusta, već u tome šta je bilo i ostalo lepo.

Činimo svi, zar ne, neke propuste. Nije to zbog manjka ili potpunog nedostatka ljubavi i empatije za drugog, nego eto, ima i takvih loših dana kada nam ništa ne ide od ruke. Pa ni ljubav. Ali to su dani, a ne vekovi tamničenja, kako ih neki doživljavaju.

Velike primedbe malog značenja

Poznajem retke ljude koji su mogli da se raziđu u skladu sa ovom pesmom. Retke, zaista. Čućete neke koji javno govore o tome kako su se sve dogovorili i kako će se u miru razići zbog interesa njihove dece. To zaista pozdravljam. Sem… sem… ako je to pro forma, kako bi se zadovoljio centar za socijalni rad, advokati, sud.

Ostavimo po strani i centar i sud, posebno advokate, ostavimo po strani, samo za jedan trenutak i decu, i pomislimo na one dane koji su bili ispunjeni svim onim lepim na šta smo zaboravili. Grudvanje je lepo zimi, i posebno kada smo mali. Kada ojačamo, grudva može da udari u oko, nos, povredi. Zbog čega?

Da li je važno ko je u pravu, ko je voleo manje, a grešio više, ko je zaboravio godišnjicu, ne sklanja veš za sobom, ide „na nokte” umesto da skuva supu, neće na ručak u onu drugu porodicu, hrče…

Ne biste verovali šta je sve na spisku velikih primedbi malog značenja kada se ljudi razilaze.

Ne trujmo ni svoju, ni tuđu dušu

U redu je razići se, posebno kada zbog zajedničkog života trpe deca, ali hajde da se raziđemo onako kako smo se spojili. Ne baš uz poljubac, više bi ličilo na ujed, nego uz ruka ruci i vidimo se. Svako se na taj način oseća bolje. Verujte, sve je bolje od trenutka kada sudija u ime naroda pročita da se brak razvodi zbog nepomirljivih razlika. Naravno da su nepomirljive kada su ljudi dovde stigli, ali nisu prepreka da jedno drugom ne budu neprijatelji.

Ne mogu da budu najbolji prijatelji, ortaci, društvo za pivo, ili rame za plakanje, ali mogu da se raziđu uz „doviđenja”.

Samo toliko u ime preostalog života koji ne treba da bude zatrovan. Pored emocionalnih razloga, tu su i psihički ekološki razlozi.

Ne trujmo ni svoju, ni tuđu dušu.

Lakše se diše!