Kako se nositi sa muškim savetima koje nisi tražila
Termin mansplaining odnosi se na situaciju u kojoj muškarac nadugačko, naširoko i sa visine autoriteta ženi objašnjava ono o čemu ona i sama već zna dovoljno, a često i više od njega
Nove reči obično nastanu da imenuju nove pojave. Ali ponekad, novim rečima imenujemo novo razumevanje starih i širokorasprostranjenih pojava. Takva je relativno nova engleska reč mansplaining, nastala od man = muškarac i explain = objašnjava. Radi se o situaciji u kojoj muškarac nadugačko, naširoko i sa visine autoriteta objašnjava ženi ono o čemu ona i sama već zna dovoljno, a često i više od njega. Poznaju je i drugi jezici.
Molim te, molim te prestani da pričaš
I zaista, nema ambijenta u kome se ovo ne dešava, od porodičnog skupa, stručnog seminara do Tvitera i Fejsbuka. Opisan je i u literaturi, ne samo kod žeskih autora ili feminističkih pisaca. Naročito je potresan primer iz Hemingvejeve priče Bregovi kao beli slonovi iz 1927, koji pominju mnogi stručnjaci, istraživači ovog fenomena. U njoj muškarac svojoj partnerki u dugačkom monologu objašnjava zašto ona treba da abortira. Naročito se trudi da joj predoči zašto je za nju samu to bolja opcija.
Na kraju, njoj preostaje samo da zavapi: „Hoćeš li molim te, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te prestati da pričaš”. Ilustrativan je primer od pre nekoliko decenija s jedne od naših televizija, koji već spada u urbane legende. Voditelj pita očigledno muškog ginekologa: „Doktore, recite nam, molim Vas, kako je to biti majka”. I doktor je naširoko odgovarao, dok ga je zadivljeno slušao i onaj ženski deo gledališta od kojih je barem polovina imala svoju decu.
Ova situacija dugo se prepričavala kao vic, zato što je i ovakav drastičan primer mansplaininga lakše podneti uz dozu humora.
Ova pojava predstavlja dublji problem od dosadnog, pokroviteljskog muškog monologa
Nije ženstveno prekidati ga
Ipak, ova pojava predstavlja dublji problem od dosadnog, pokroviteljskog muškog monologa. Australijska profesorka filozofije na Kornel univerzitetu Kejt Mane u intervjuu Njujork tajmsu istakla je da je pojava nastala zato što se muškarci formiraju tako da budu autoriteti, dok se žene vaspitavaju da budu prijatne, ljubazne slušateljke koje ih ne prekidaju dok govore.
Ona podseća na istraživanje obavljeno na Jejl univerzitetu pod nazivom Džon protiv Dženifer, kojim je utvrđeno da i muškarci i žene podjednako gaje predrasudu da su žene manje kompetentne od muškaraca. Upravo zbog toga, pojava koju danas zovemo mansplaining dugo nije imala svoje ime. Smatrana je normalnom muško-ženskom komunikacijom.
Osim toga, ako prekinete muškarca dok vam nešto objašnjava, naročito ako je to sa obrazloženjem da to već znate, on će se osećati neprijatno, podseća Kejt Mane. A žene se kroz evoluciju formiraju tako da imaju hempathy. To je još jedna reč za staru pojavu. Nastala je od he = on i simpathy = saosećanje. Radi se o vekovnom vaspitanju žena da uvek imaju razumevanje za muški ego i da nikako ne urade nešto zbog čega će njemu biti neprijatno.
Istraživanje obavljeno na Jejl univerzitetu pokazuje da i muškarci i žene podjednako gaje predrasudu da su žene manje kompetentne od muškaraca
Šta je otkrila jedna vrlo dobra knjiga
Smatra se da je nastanak reči mansplaining inspirisan esejom Rebeke Solnit iz 2008. godine, pod naslovom Muškarci mi objašnjavaju stvari: Činjenice ne mogu da im stanu na put, koji je 2014. prerastao u knjigu. U tom eseju autorka koju je imala priliku da upozna i naša čitalačka publika, pojavu je opisala kao nešto „što svaka žena zna” i ispričala primer iz svog iskustva. U razgovoru tokom pauze naučnog skupa, muškarac ju je pitao o čemu je njena nova knjiga. Ona mu je rekla ime umetničkog fotografa o kome je knjiga, a on ju je prekinuo da bi joj rekao: „Znate li da je početkom godine izašla jedna vrlo dobra knjiga o njemu?” I onda je nastavio da joj priča o toj vrlo dobroj knjizi. Nije mu palo na pamet da ona ne samo da o temi zna više od njega, nego da je baš ona napisala tu „vrlo dobru knjigu”.
Nastanak reči mansplaining inspirisan je esejom Rebeke Solnit iz 2008. godine, pod naslovom Muškarci mi objašnjavaju stvari: Činjenice ne mogu da im stanu na put
Taj muškarac prosto nije mogao da prihvati da žena s kojom razgovara zna o nečemu više od njega i odmah je počeo da govori o temi kao da je za nju autoritet koji će biti vrlo ljubazan da na nju prenese svoje znanje. Taj esej Solnitove izazvao je burne reakcije na mrežama i u jednom od komentara osvanula je i reč mansplaining.
Reč je 2010. proglašena jednom od reči godine Njujork tajmsa, 2012. najkreativnijom reči, da bi 2014. ušla u Oksfordski rečnik engleskog jezika. U svakom slučaju, izazvala je pravu lavinu tekstova i komentara u blogosferi i na društvenim mrežama, postala je i važna sociopsihološka tema.
Pre nekoliko godina, tačnije 2018, Kim Gudvin, spisateljica, istraživač i biznis konsultant, autorka bestselera Designing for the Digital Age tvitovala je svoju grafičku shemu, odnosno objašnjenje za svoje kolege, kojima navodno nije bila razumljiva definicija mansplaininga. Tvit je postao viralni hit i doživeo preko 50 hiljada retvitova, a sve tada rečeno važi i danas.
I have had more than one male colleague sincerely ask whether a certain behavior is mansplaining. Since apparently this is hard to figure out, I made one of them a chart. pic.twitter.com/7DZ1RTrB3R
— Kim Goodwin (@kimgoodwin) July 19, 2018