zivotni-stil
Kako se izboriti sa prolećnim alergijama - To sam ja
Žena koja kija

Kako se izboriti sa prolećnim alergijama

Alergije predstavljaju neprimeren i neuobičajen imunski odgovor organizma na supstance koje nazivamo alergenima. Sitne čestice koje se prenose sa drveća i trave, a koje nazivamo polen, najčešći su uzroci prolećnih alergija.

Nekima je proleće omiljeno godišnje doba, drugi ga se pak užasavaju zbog alergija i svih onih simptoma koji im kvare uživanje u toplom vremenu i boravku na otvorenom.

U proleće, kada oživi vegetacija i biljke procvetaju, polena ima svuda u vazduhu, pa za one koji imaju problema sa alergijama počinje pravi „pakao”.

Alergije možemo definisati kao „pogrešan imunski odgovor”, a u stvari to je neprimeren i neuobičajen imunski odgovor organizma na supstance koje nazivamo alergenima.

Sitne čestice koje se prenose sa drveća i trave, a koje nazivamo polen, najčešći su uzroci prolećnih alergija. Kada polen dospe u nos ili na kožu alergičnih osoba, izaziva odgovor imunosistema koji to prepoznaje kao napad na organizam. Posledica toga je stvaranje velikog broja antitela koja oslobađaju histamin u krvi, i tako nastaje alergijska reakcija sa raznim simptomima poput curenja nosa, kijanja, svraba kože i očiju, kašljanja, gušenja i drugo. Prolećne alergije obično se javljaju početkom marta i završavaju se krajem juna, kada pristižu alergije na polen korova i mogu da traju do početka novembra.

Prolećne alergije javljaju se obično početkom marta i završavaju se krajem juna

Alergije i alergijske bolesti možemo nazvati bolestima modernog doba, jer u poslednjih 50 godina njihova učestalost značajno raste na globalnom nivou, pogotovu u razvijenim zemljama gde danas pogađaju jednog od četiri stanovnika.

Upravo zbog ove raširenosti, kao i zdravstvene i ekonomske važnosti, potrebno je na vreme prepoznati alergijske simptome i pravilno pristupiti zbrinjavanju ovih stanja.

Koji su najčešći simptomi prolećnih alergija

Simptomi se vrlo često mogu pomešati sa simptomima prehlade, a najčešći su: zapušenost nosa, kijanje, suzenje očiju, svrab očiju, kašalj, svrab celog tela, umor, pospanost, malaksalost, slivanje bistrog sekreta niz zadnji zid ždrela. Često možemo primetiti i otok gornjih kapaka i ispod očiju.

U proleće je koncentracija polena veća u jutarnjim časovima i za vreme vetrovitog i sunčanog vremena

Od težih simptoma to su astmatični napadi i gušenje.

Kako umanjiti simptome alergije

Kako postići kontrolu alergena, smanjiti simptome i lečiti alergiju, zavisi od tipa alergena. Postoji nekoliko načina kako prevenirati najčešće prolećne alergene:

Izbegavanje alergena je vrlo važno, ali teško izvodljivo i nepraktično. Ako nije moguće izbeći kontakt, onda ga je potrebno smanjiti na najmanju moguću meru. Što se tiče prolećnih polena, način kontrole jeste praćenje dnevnih količina alergena u vazduhu putem aplikacija dostupnih svim pametnim telefonima, kao i praćenje kalendara cvetanja pojedinih biljaka u proleće.

Izbegavanje alergena je vrlo važno, ali teško izvodljivo i nepraktično

Važan podatak je i da je u proleće koncentracija polena veća u jutarnjim časovima i za vreme vetrovitog i sunčanog vremena i obrnuto, manja je tokom kišnog i hladnog vremena. Zbog toga se prilikom izlaska na otvoreno u proleće preporučuje praćenje dnevne koncentracije polena na koji ste alergični putem dostupnih aplikacija.

Tokom boravka napolju preporučuje se nošenje sunčanih naočara, šešira ili kape za glavu, ograničavanje boravka na otvorenom, izbegavanje prostora na kojima očekujemo veću koncentraciju polena, kao što su livade, travnjaci, parkovi, šume, naročito u jutarnjim časovima. Po povratku u zatvoren prostor preporučuje se tuširanje i pranje kose kako bi se smanjila količina polena unesena u zatvoren prostor, a samim tim smanjila mogućnost alergijske reakcije.

Prilikom boravka u zatvorenom prostoru preporučuje se držanje vrata i prozora zatvorenih u periodu cvetanja, a ako se koriste klima-uređaji preporučuje se da budu pre toga očišćeni.

Po povratku u zatvoren prostor preporučuje se tuširanje i pranje kose kako bi se smanjila količina polena unesena u zatvoren prostor

Što se tiče lekova protiv alergije, a to su antihistaminici, leukotrijeni, intranazalni i peroralni kortikosteroidi, potrebno je na vreme započeti lečenje, a to je najmanje dve do tri nedelje pre početka sezone cvetanja.

Kod nekih osoba, koje su pre toga imale po život opasnu alergijsku reakciju, savetuje se nošenje narukvice sa oznakom alergena, a pri boravku u prirodi poželjno je posedovanje injekcije sa adrenalinom, uz prethodnu lekarsku preporuku.

I na kraju, dobro bi bilo znati opšti kalendar cvetanja biljaka u proleće – tako, drveće cveta u periodu mart, april i maj, a trava počinje da cveta od kraja aprila do kraja juna meseca.