zdravi-i-lepi
Kako se borba za ženska prava odrazila na zaštitu ženskog zdravlja - To sam ja
devojka je stegla mišić na ruci

Kako se borba za ženska prava odrazila na zaštitu ženskog zdravlja

Nauka napreduje mnogo brže nego što napreduju ženska prava. Danas ja više nisam ginekolog, nego ginekološkinja, ali potrebno je još puno da bi ovu promenu pratio i isti tretman koji imaju kolege ginekolozi

Pitanje iz naslova urednica mi je postavila pre nekoliko dana. Stvarno sam puno razmišljala kako da odgovorim na njega, a to da bude tačno.

Logično je očekivati da se emancipacijom i borbom za ravnopravnost podizala svest žena, da je to imalo uticaja na brigu o ženskom zdravlju i da je podiglo kvalitet ženskog zdravlja. To je očekivano, jer se smatra da društvene nauke svojim razvojem i širenjem znanja doprinose da se ljudska svest menja.

Nažalost, u ovoj oblasti dešavalo se obrnuto. Napredak medicine menjao je društvo i žene mnogo više nego obrnuto.

U 19. veku i u prvoj polovini 20. veka podrazumevalo se da žena ulazi u brak nevina, a ako slučajno nije, to je bio skandal i problem koji je ženu obeležavao i često bio uzrok nasilju nad ženama. Setite se romana i serija pravljenih po romanima Mir-Jam. I onda mi očekujemo da se desilo društveno sazrevanje pojavom hipi generacije i oslobađanje žena u tom pogledu.

Seksualne slobode

U stvari, desio se pronalazak pilule za kontracepciju. Ona je dala ženama slobodu da odluče kada žele da rađaju i dala im je slobodu da ne zavise isključivo od odluke muškarca. Nekoliko godina nakon razvoja kontracepcijskih pilula, počinje njihovo masovno korišćenje u zapadnim zemljama.

Žensko pravo da sama bude majka u poznim godinama posledica je donatorske jajne ćelije

Istovremeno, jača pojam seksualnih sloboda i mogućnost da žena ima više od jednog seksualnog partnera u životu, a da to bude javno i društveno prihvatljivo.

To pravo žene su stekle pre samo malo više od pedeset godina. U tom periodu promenio se odnos prema ženskom zdravlju. Naglo su porasli preventivni pregledi i veliki broj žena postao je svestan da redovnim pregledima može sačuvati zdravlje. Moglo bi se pomisliti da je briga o ženskim pravima i zdravlju to uspela da uradi. U stvari, redosled je malo drugačiji.

Račun i preventivno delovanje

Medicina je u tom periodu shvatila uzroke mnogih bolesti i zaključila da se preventivnim pregledima može izbeći pojava mnogih ozbiljnih oboljenja koja su donosila veliku smrtnost žena, a države su izračunale da je preventivno delovanje mnogo jeftinje od bolničkih dana i pomoću svih mehanizama počele da insistiraju na preventivi.

Tamo gde društvenim delovanjem nije mogla da se objasni važnost preventivnih pregleda, počele su mere pozivanja žena na preglede, pa čak i neke kaznene mere u slučaju neodazivanja.

Sledeći primer je pronalazak vakcine protiv HPV virusa. Nauka je došla do zaključka da su za rak grlića materice odgovorni humani papiloma virusi i pre dvadesetak godina uspešno je napravljena vakcina koja sprečava infekciju ovim virusima i samim tim sprečava razvoj raka grlića materice. Vakcina je napravljena, omogućeno je da se primeni, ali bez velikog odziva.

Masovnim korišćenjem kontracepcije, u zapadnim zemljama jača pojam seksualnih sloboda i mogućnost da žena ima više od jednog seksualnog partnera u životu

Shvativši da to neće ići razvojem ženskih prava, Australija je ovu vakcinu uvrstila u zakonodavstvo i obaveznu vakcinu. Od 2005. godine to je obavezni deo vakcinacije u Australiji.

Pre dve godine, posle samo deset godina od upotrebe vakcine, objavljeno je da karcinom grlića materice skoro da više ne postoji u Australiji. Taj primer sledile su i neke skandinavske zemlje, takođe sa impresivnim rezultatima, ali ni to nije pomoglo da se ženska prava usmere na ovaj problem.

Dobrobiti vantelesne oplodnje

Sledeći veliki iskorak u društvu bila je mogućnost da istopolne zajednice dobiju dete i da to bude društveno prihvatljivo. To je direktna posledica nastanka vantelesne oplodnje i mogućnosti da žena koja nije majka iznese trudnoću sa tuđom oplođenom jajnom ćelijom.

Takođe, žensko pravo da sama bude majka u poznim godinama je posledica donatorske jajne ćelije. Evropa i Amerika odredile su zakonski limit – to može da se uradi do 50. godine života žene. Pošto se medicinski to može uraditi i u poznijim godinama, možemo pročitati članke sa naslovom „U Indiji postala majka u 75. godini”.

Trudnoće sa donatorskim jajnim ćelijama postaju rutinska stvar i mislim da će to u sledećim godinama dosta promeniti definiciju porodice

U čitavom svetu sada su trudnoće sa donatorskim jajnim ćelijama rutinska stvar i mislim da će to u sledećim godinama dosta promeniti definiciju porodice. U Engleskoj već imamo bebu koja je nastala od genetskog materijala tri osobe. To je urađeno da bi beba izbegla tešku naslednu bolest.

Važnost istinskog obrazovanja

Na osnovu svega ovoga, može se reći da nauka napreduje mnogo brže nego što napreduju ženska prava. Danas ja više nisam ginekolog, nego ginekološkinja, ali potrebno je još puno da bi ovu promenu pratio i isti tretman koji imaju kolege ginekolozi.

Osnovni problem za napredak u svim oblastima, pa i u ovoj, jeste u nedostatku znanja i obrazovanja. Mislili smo da će internet doneti veliki progres, ali mene praksa uverava u suprotno. Informacije su površne i iskrivljene pod pritiskom interesa različitih grupa, a sve je manje istinskog obrazovanja.

Kako objasniti pojavu da pola veka nakon što su se njihove bake izborile da budu slobodne, u ovoj generaciji imamo devojke koje šiju himen da bi partneru pružile sliku da je dominantni hranilac porodice. I, nažalost, imam sve više devojčica koje svoj prvi seksualni odnos doživljavaju kao porno-film i trude se da reprodukuju sve viđeno. To mi se, nažalost, ne čini kao napredak ženskih prava.

U Engleskoj već imamo bebu koja je nastala od genetskog materijala tri osobe. To je urađeno da bi beba izbegla tešku naslednu bolest

Jedino ako shvatimo da znanje i obrazovanje nemaju alternativu, moći ćemo da napredujemo.

Nažalost, 21.vek nije dobro počeo, ali nadam se da će ova katastrofalna epidemija pomoći da shvatimo da osim u nauku, moramo ulagati i u kulturu, obrazovanje, filozofiju, jer nam nijedno medicinsko dostignuće ne može pomoći ako, na primer, imamo predsednika Tanzanije koji tvrdi da se kovid leči inhalacijom pare i da su vakcine nepotrebne, ako se ljudi okrenu molitvama i misle da se onda neće razboleti… Dug put je pred nama.