Kako ručak čuva planetu

Kako da sopstvenom ishranom promenimo carbon footprint i utičemo na klimatske promene ili da li ćemo uskoro da gledamo vrednost emisije ugljen-dioksida kada kupujemo hranu

Mnogi od nas se pitaju kako lično mogu da doprinesu borbi protiv klimatskih promena. Iako na emisiju ugljen-dioksida prvenstveno utiče način na koji dobijamo energiju i veliki broj automobila, i naš životni stil umnogome tome doprinosi, kroz izbor odeće i način ishrane.

Ishrana mnogima ne deluje kao bitna, ali mnogi stručnjaci tvrde da bi ishranom mogli da smanjimo emisiju gasova čak za 70 odsto, samo ako počnemo da se malo drugačije ponašamo.

Jedni bacaju, drugi gladuju

Ono što mi je oduvek smetalo je bacanje hrane, ne samo jer milioni ljudi gladuju, već zbog toga što raspadanje bačene hrane emituje mnogo gasova staklene bašte, među kojima je najznačajniji metan. Prema raznim statistikama, svaki stanovnik razvijenih zemalja baca između 194 i 380 kg hrane godišnje, a dosta je jednostavno te brojeve značajno smanjiti. Pre svega, treba planirati i kupovinu i pripremu hrane. Ostatke treba sačuvati i upotrebiti kasnije.

Druga, podjednako bitna stvar koju bismo relativno jednostavno mogli da rešimo je – plastika. Prvi korak je već napravljen i nakon više od godinu dana bilo bi logično da svako od nas nosi svoju kesu za kupovinu. Ima još mnogo rešenja, ali neka bar zaživi ovo jednostavno, jer izgleda da se sve vratilo na staro.

Mnogi stručnjaci tvrde da bismo ishranom mogli da smanjimo emisiju gasova čak za 70 odsto, ako počnemo malo drugačije da se ponašamo

Planet based hrana

Treća stvar koja se najčešće pominje je smanjena upotreba mesa. Govedina je odavno proglašena najvećim krivcem jer ima najveći carbon footprint (ugljenični otisak) i zajedno sa proizvođačima mleka ima skoro 15 odsto udela u emisiji ugljen-dioksida. Predlog je da smanjimo broj obroka sa mesom i pređemo na plant based obroke ili vegetarijanski način prehrane. Smatra se da skoro sve potrebe u proteinima možemo da zadovoljimo iz biljaka. Tako već žive milioni ljudi koji iz raznih razloga, a pre svega finansijskih, ne mogu da priušte meso. Jaja mogu da budu prava alternativa jer imaju najkvalitetnije amino-kiseline i vrlo mali ugljenični otisak.

Prema raznim statistikama, svaki stanovnik razvijenih zemalja baca između 194 i 380 kg hrane godišnje

Tabela. Novi način ocenjivanja hrane je količina emisije CO2 ekvivalenta (što znači ugljen-dioksida i svih gasova staklene bašte) prema kilokalorijama određene hrane

Vrsta hrane	g CO2 eq/kcal
Govedina	330
Mlečni proizvodi	74
Svinjetina	61
Piletina	52
Puter	33
Jaja	24
Pirinač	14
Povrće	14
Tropsko voće	9,1
Pšenica	5,2
Kukuruz	3
Mahunarke	1,9

Smanjivanje upotrebe mleka i mlečnih proizvoda je takođe važna opcija, jer je za proizvodnju kvalitetnih mlečnih proizvoda i sireva potreban veliki utrošak energije. Alternativni proizvodi od soje, lešnika, badema itd. već odavno su prihvaćeni u ishrani u mnogim zemljama.

Povrće iz gradske bašte

Sledeće bi bilo veće unošenje hrane sa više dijetnih vlakana. Time ne samo da se unosi više mikronutrijenata, već je i varenje bolje, održava se mikrobiota i bolje reguliše telesna težina i preveniraju bolesti kao što su karcinom kolona i dijabetes tipa 2. I ono najvažnije, ljudi su sitiji, što onda smanjuje apetit za hranom sa većim ugljeničkim otiskom.

Sopstveno uzgajanje hrane sprovodi već hiljade porodica u gradovima. Čak i kada nemate uslove ili želju za tako nečim, važno je da se opredelite za kupovinu od lokalnih farmera, jer time ne samo da dobijate kvalitetniju hranu, već i smanjujete nepotrebnu potrošnju energije da bi se hrana prevezla iz udaljenih krajeva do vas. Ostaje i ono što su naši stari govorili: da jedemo lokalnu hranu, jer ne samo da je carbon footprint manji, već je ta hrana neuporedivo zdravija, a tako podržavamo i lokalne farmere.

Jaja imaju najkvalitetnije amino-kiseline i vrlo mali ugljenični otisak

Tu je i pravilna ishrana. Unos viška kalorija ne samo da dovodi do gojaznosti i raznih bolesti od kojih naši preci nisu bolovali, već se smanjuje energija potrebna za proizvodnju hrane. Tako je utvrđeno da stanovnici u zemljama sa velikom emisijom ugljen-dioksida (npr. SAD) unose 2,5 puta više kalorija nego oni iz zemalja sa malom emisijom ugljen-dioksida.

Konačno, ako pažljivo pogledate sve nabrojano, videćete da su to sve faktori rizika koju su uticali na pojavu bolesti 20. veka kao što su gojaznost, dijabetes, hipertenzija, razni karcinomi, i da drugačijim ponašanjem ne spašavamo samo planetu, već i čovečanstvo.