Kako prebroditi stresni period i povratiti unutrašnji mir

Autor teksta : Mag. farm Ljubica Savić

Današnji ritam života kod mnogih ljudi izaziva pojavu stresa, koji može biti trenutna i epizodna pojava u našem životu, ali može da preraste i u hronični stres. Ne reagujemo svi jednako na iskušenja na koja nailazimo, te je stres individualna i subjektivna reakcija osobe na situacije, dešavanja u životu, splet doživljaja u određenom periodu.

Iako tokom stresnog perioda najčešće dajemo svoj maksimum, pokušavajući da ga prevaziđemo na što je moguće bezbolniji način, organizam nam daje jasne signale koje ne smemo da ignorišemo.

Simptomi stresa

Simptomi koji ukazuju da prolazimo kroz stresan period su: glavobolja, nesanica, anksioznost, uznemirenost, hroničan umor, poremećaj koncentracije, smanjena radna sposobnost, poremećaj apetita, česte promene raspoloženja.

Smatra se da je stres među glavnim uzročnicima velikog broja bolesti savremenog doba. Pod terminom „psihosomatske bolesti”, čijoj pojavi doprinosi hronični stres, ubrajaju se: ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, dijabetes, depresija, hipertireoza, čir na želucu…

Izuzetno je važno ne zanemariti znake koje nam organizam jasno daje i spoznati problem koji postoji, pa će i put do prevazilaženja problema biti kraći i lakši. Takođe, sprečiće se pojava pomenutih bolesti, usko povezanih sa stresom.

Odabir suplemenata

U prevazilaženju stresa određeni dodaci ishrani u velikoj meri mogu da pomognu.

Kompleks B vitamina izuzetno je važan za normalnu funkciju nervnog sistema, ali i za zdravlje celog organizma. On pomaže kod nesanice, glavobolje, razdražljivosti, a takođe poboljšava koncentraciju i pamćenje, i smanjuje mentalnu iscrpljenost.

Magnezijum je mineral čiji se nedostatak često beleži kao posledica stresa. Hrana bogata magnezijumom je zeleno povrće, riba, seme budeve i susama, i različite žitarice. Međutim, kada organizam ima veću potrebu za ovim mineralom, potreban je i dodatni unos magnezijuma. Treba naglasiti da je on izuzetno važan za kontrakcije mišića (sprečava nastanak grčeva), kao i za funkcionisanje srčanog mišića. Nedostatak magnezijuma često je povezan i sa umorom, nedostatkom energije, glavoboljom, ali i sa depresijom.

Zbog pomenutih koristi od B vitamina i magnezijuma, na tržištu se nalaze njihove fiksne kombinacije. Možete ih naći u dozama koje se uzimaju jednom tokom dana, u obliku kapsula ili u direktnoj formi (granule u kesicama, koje se otapaju direktno u ustima), koja je naročito praktična za konzumiranje. Ova kombinacija doprineće da se smanji umor i iscrpljenost i obezbediće više energije za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Važno je naglasiti da se prilikom izlaganja stresu naš organizam pojačano „troši”, kako psihički tako i fizički. Stoga je veoma česta pojava pad imuniteta što za posledicu ima pojavu herpesa i lakše obolevanje od virusnih i bakterijskih infekcija. Kompleksi vitamina i minerala, ili biljni preparati za jačanje imuniteta sprečiće slabljenje organizma, te je poželjno uzimati ih kao dodatak ishrani.

SAMe ili S-adenozil-L-metionin je prirodno jedinjenje koje se nalazi u svim ljudskim tkivima i organima, a najveću koncentraciju ima u mozgu i u jetri. On deluje kao prirodni antidepresiv, koji nema neželjene reakcije i ne izaziva zavisnost. Njegovo delovanje zasniva se na povećanoj sintezi serotonina, poznatog kao hormon sreće. SAMe je i snažan antioksidans, koji štiti ćelije od oksidativnog stresa.

Ašvaganda (indijski ginseng) je biljka koja se koristi u lekovite svrhe u drevnoj ajurvedskoj medicini i koja može da dovede do poboljšanja stanja kod mnogih bolesti, a potvrđeno joj je i delovanje kao adaptogena.

Preparati na bazi ašvagande pomažu telu da se nosi sa svakodnevnim povećanim naporom i stresom. Oni se koriste kod anksioznosti, problema sa nesanicom, poremećaja pažnje i koncentracije, te doprinose povećanoj otpornosti prema stresu, kao i emotivnoj, mentalnoj i fizičkoj izdržljivosti.

Ukoliko tokom izlaganja stresu izražena posledica jeste nesanica, melatonin će pomoći da osoba lakše zaspi i ima duži i kvalitetniji san, koji je važan za normalno funkcionisanje organizma. Melatonin je supstanca koju organizam prirodno proizvodi tokom noći. Uzimanje melatonina pred spavanje, u preporučenoj dozi od 1 mg, nema štetnog delovanja, ali upotreba se ograničava na osam nedelja u kontinuitetu.

Kao što je pomenuto, stres može da izazove poremećaj raspoloženja, anksioznost i uznemirenost. Ukoliko dominiraju ovi simptomi, biljni preparati koji sadrže valerijanu, hmelj, matičnjak i mentu, mogu da pomognu da se umirite i osećate bolje.

Izbor odgovarajućih dodataka ishrani je važan.

Promena životnih navika

Uz sve već pomenute dodatke ishrani, koji umnogome mogu da doprinesu lakšem i bržem prevazilaženju stresnog perioda, od velike je važnosti promeniti navike, kao i pristup životnim izazovima i problemima, jer to je ono što dugoročno dovodi do psihičke i fizičke stabilnosti organizma.

Postoje vežbe i različite metode kojima možete pomoći sebi i svom telu da se oslobodi prekomerno nakupljene napetosti.

Mirnim istezanjem ili laganim vežbama uz sveže pripremljen zdrav napitak započnite vaš dan. Izdvojte vremena za sebe svakog jutra i priuštite svom organizmu da se probudi na zdrav način. Tako ćete biti spremniji da podnesete sve izazove i stresne situacije koje vas eventualno čekaju tokom predstojećeg dana.

Antistres metode i tehnike, kao što su vežbe disanja, joga i meditacija danas su sve popularnije, jer daju dobre rezultate u otklanjanju posledica svakodnevne izloženosti stresu.

Vežbe disanja su brza tehnika, koju možete raditi svakodnevno, nekoliko minuta, i osetićete kako se opuštate. Pravilno, opuštajuće disanje je kada duboko udahnete i lagano izdahnete nekoliko puta, skoncentrisani samo na disanje, bez razmišljanja o bilo čemu drugom.

Meditaciju primenite tokom dana u vreme vaše pauze. Udobno se smestite i postavite telo u pravilan položaj, u kome leđa i kičma treba da su ispravljeni, a noge savijene u kolenima, radi protoka energije kroz celo telo. Ponavljajte duboko, lagano udisanje i izdisanje i potrudite se da vaše misli budu okupirane samo ovom radnjom.

Joga, kao niz vežbi, kombinuje se upravo s tehnikama disanja i meditacijom.

Fizička aktivnost je najveći prijatelj organizmu koji je povećano izložen stresu. Kada god ste u pirlici, priuštite sebi neki vid fizičke aktivnosti, onog stepena koji vama u tom trenutku odgovara. Ukoliko ste u mogućnosti da to spojite s boravkom u prirodi, efekat opravka organizma, kako u fizičkom tako i u psihičkom pogledu, biće još veći.

Fizička aktivnost takođe efikasno umanjuje verovatnoću pojave spomenutih psihosomatskih bolesti, jer pozitivno utiče na metabolizam, stanje srca i krvnih sudova i na vitalnost i otpornost celog organizma.

Masaža i aromaterapija od velike su pomoći tokom oslobađanja od stresa. Dokazano je da stimulacija eteričnim uljima opušta nervni sistem i budi čula. Masaža oslobađa telo od napetosti i grča u mišićima i relaksira ceo organizam.

Današnji ritam života neminovno mnogim osobama nameće izazove i stresne situacije. Važno je to na vreme prepoznati, shvatiti i ne prepustiti se.

Uz pomenute metode opuštanja i primenu odgovarajućih dodataka ishrani sami možemo učiniti mnogo da se što pre povrati unutrašnji mir, životna energija i optimizam.