Kako pobediti hronični zamor

Stalno čujemo od pacijenata i od poznanika da su umorni – i kada ne rade, i kada su ispavani, i kada nemaju problem ili stres. To stanje je označeno u savremenoj medicini kao sindrom hroničnog zamora

Stalno čujemo od pacijenata i od poznanika – da su umorni. Umorni su i kada ne rade, i kada su ispavani, i kada nemaju problem ili stres. To stanje je u savremenoj medicini označeno kao sindrom hroničnog zamora. On se nije pominjao kao dijagnoza unazad deset godina, a danas se učestalo srećemo sa njim.

Šta podrazumeva sindrom hroničnog zamora?

Ako duže vreme osećate smanjenu koncentraciju na poslu, ako vas povremeno muče bolovi u lopaticama, težina u nogama, ograničenost pokreta u krstima. Ako osećate psihičku napetost kada treba da odradite neki posao koji je, inače, do tada bio rutina, ako vas zamaraju razgovori sa prijateljima, ako vas „vuče” krevet – onda možemo govoriti o sindromu hroničnog umora.

Počnite da hodate – u početku, od dva do tri kilometra dnevno, a onda povećavajte vreme hodanja do ukupno šest kilometara

Gubitak energije

Sve ovo navedeno može se podvući pod hronični zamor jedino ako ste, pre tog zaključka, zbog svojih tegoba konsultovali lekara koji je isključio, objektivno, laboratorijskim ispitivanjem i drugim dijagnostičkim metodama, postojanje neke somatske bolesti. Veliki broj pacijenata završi kod psihijatra.

U vreme pandemije korone, većina ljudi radi od kuće, nema komunikacije sa prijateljima uživo već preko telefona, fizički kontakti su smanjeni. To zatvaranje u kuću, rad u pidžami, obilje informacija o virusu koje stvaraju konfuziju, dovode nas u stanje početka hroničnog umora. Ako tome dodamo i tugu zbog prijatelja i porodice kojih više nema, jer nisu savladali infekciju virusom SARS-CoV-2, potpuno je jasno da se gubitak energije produbljuje i polako nam smanjuje kvalitet života.

Kada prepoznate simptome i počnete da sumnjate da ulazite u problem koji smo opisali, moj predlog je da pokušate da se sami polako borite sa svojim tegobama.

PRVO, provetrite kuću, obezbedite protok svežeg vazduha. DRUGO, počnite da hodate – u početku od dva do tri kilometra dnevno, a onda povećavajte vreme hodanja do ukupno šest kilometara. I to tri puta nedeljno. Obucite udobnu obuću, izaberite maršrutu koju volite i krenite. TREĆE, promenite ishranu, unosite više proteina i više minerala. To znači: unosite proteine životinjskog porekla, minimum 100 grama dnevno; minerale unosite preko povrća spremljenog na sve moguće načine, do 500 grama dnevno.

Počnite sa vežbama istezanja. Potrebno je da se istegnete tako što ćete da pokušate da dodirnete rukama neki visoki zamišljeni predmet

SLEDEĆI poduhvat – počnite sa vežbama istezanja. Potrebno je da se istegnete tako što ćete da pokušate da dodirnete rukama neki visoki zamišljeni predmet. Tako ćete istegnuti tetive mišića koji se pripajaju na pršljenska tela. U njima ima receptora koji će probuditi vaše mišiće i ujutro će vam biti udobnije. Zbog dugog sedenja dolazi do skraćenja tih tetiva, pa se pri pokretima kičmenih pršljenova bol pojavljuje u krstima, u vratnoj kičmi i u predelu korena vrata. Uvek istezanja raditi do UDOBNOSTI, ne više od pet ponavljanja NA POČETKU vežbanja, a potom povećavati broj ponovljenih pokreta do ukupno deset u seriji.

Nije vam potrebna teretana – to sve možete sami. Počnite polako, ujutro posle ustajanja i odmah ćete osetiti boljitak koji će vas stimulisati za nastavak vežbanja.

Još jedna mala napomena. Svi u našoj okolini imamo poznanike i prijatelje koji su skloni da nas svojim problemima okupiraju, pri čemu i posle dugih debata urade po svom nahođenju. Izbegavajte takva druženja, doneće vam samo zamor, pad energije i malu depresiju. Beskorisna su.

Za sve moje predloge potrebna je samodisciplina za prvi korak. Polako, bez forsiranja

Bolje raspoloženje

I na kraju, da se dogovorimo šta od suplemenata treba da koristite da bi vam stanje zamora iščezlo.

Ako imate bolove u mišićima, u kičmi ili pri promeni položaja, koji se povremeno javljaju, uzmite magnezijum dva-tri puta nedeljno. On se uzima poslepodne ili uveče. Takođe, NEOPHODNO je uzeti vitamin D, pri čemu treba da prekontrolišete količinu u krvi da ne bi došlo do predoziranja. Uobičajeno je 20 kapi nedeljno u jednoj dozi.

VITAMIN C treba uzimati svakoga dana. Pogoduje nam sezona južnog voća u kome ga ima u većoj količini. Dovoljna je jedna mandarina ili manja pomorandža za dnevnu dozu.

Ako vam moji saveti nisu doneli boljitak, a upražnjavali ste ih mesec dana, povremeno, onda bi trebalo da potražite pomoć lekara koji će vam prema svom znanju i proceni vašeg umora dodati, možda, i neki mali antidepresiv.

Za sve moje predloge potrebna je samodisciplina za prvi korak. Svi mi, pa i vi, to možemo. Polako, bez forsiranja i sigurno ćete doći u bolji radni elan, bićete bolje raspoloženi, a i znaćete da ste uradili nešto za sebe.

Posvetite se sebi jer, prema narodnoj: BOLJE JE SPREČITI NEGO LEČITI.