Kako ne iskočiti iz standardne veličine sopstvene kože

Šta ako posle karantina ne budemo mogli ništa da obučemo, a noge nam atrofirale zbog bindžovanja, pa ostanemo u samoizolaciji i kad svi drugi steknu imunitet na koronu?

Ovo će proći! To je prvo što treba da pomislimo svakog jutra. Pandemija koja je ispraznila čak i Njujork i Veneciju, traži da budemo gotovo neprekidno u kući. Strah, koji je normalna ljudska reakcija na nevidljivog i opasnog neprijatelja, pojačava se kad smo u zatvorenom prostoru, sami ili sa minimalnim socijalnim kontaktima. Ako se neprekidno plašimo, za bližnje ili za sebe ili za svet, kad ovo prođe, bićemo teže oštećeni nego da stvarno zakačimo virus. Da bismo to izbegli, i da bismo mogli kasnije da se vratimo svom normalnom životu i, na kraju krajeva, svom normalnom sebi, najvažnije je da se i u vremenu izolacije ponašamo –normalno.

Prvo pravilo glasi: Obucimo farmerke!

Prvo pravilo: Obucimo farmerke!

Prvo pravilo glasi: Obucimo farmerke! Najbolje one koje su nam malo tesne i koje u pojasu imaju metalno dugme. I ostanimo u njima sve dok ne dođe vreme za spavanje. Kad ono metalno dugme počne da nas podbada, ne treba da pređemo na nešto komotnije, već treba da smanjimo unos hrane.

Bilo da radimo od kuće, bilo da spadamo u onaj najugroženiji deo populacije koji podleže najoštrijoj restrikciji kretanja, dan treba započeti potpunim buđenjem. Što je normalno, ali u uslovima izolacije nije baš lako. Svi mi znamo blagodati pidžama dana, ili čak celog vikenda u pidžami, što je dozvoljeno i lekovito posle bolnih raskida. Ali, ako u pidžami provedemo više od jednog vikenda, ona prestaje da bude simbol ugađanja sebi i postaje bolesnička pidžama. A mi nismo bolesne, i ne želimo da to postanemo, ni od korone, ni od depresije, ni od bilo čega drugog. Zato je najvažnije svakog jutra obući farmerke.

Blizina frižidera, udružena s pojačanim stresom i smanjenim kretanjem, predstavlja idealan ambijent za širenje obima struka

Oblačenje farmerki je samo simbol propisnog razbuđivanja i zdravog ulaska u dan. Naravno da je trenerka udobnija, ali ona nema ono metalno alarmno dugme na pojasu. A kad se alarm ne oglasi na vreme, stvar obavezno izmakne kontroli. Blizina frižidera, udružena s pojačanim stresom i smanjenim kretanjem, predstavlja idealan ambijent za širenje obima struka. Ako želimo da iz izolacije izađemo normalne, onda to treba da bude u farmerkama koje smo nosile i pre izolacije.

Zatvorena vrata za ljubimce i muževe

Za mnoge od nas, rad od kuće je novo iskustvo, ali on je izbor mnogih ljudi širom sveta koji tako rade već godinama. I kućnim ljubimcima je teško objasniti da za njih nismo dostupni dok radimo kod kuće, a još teže je sa decom, muževima, starim roditeljima i drugim ukućanima. U tim slučajevima, moramo se povući, a najbolje je ako možemo da zatvorimo vrata. I da ostanemo tvrda srca.

Ako u toku dana moramo da obavimo kupovinu i druge obaveze, svoj radni dan treba da podelimo u dva ili tri dela, ali da svakako napravimo strogu satnicu i nje se pridržavamo. Može lako da se desi da poslovi koji se sada obavljaju od kuće zbog pandemije, u bliskoj budućnosti potpuno pređu na taj način obavljanja. Zato ovo treba shvatiti kao period usavršavanja svojih poslovnih veština.

Ako želimo da iz izolacije izađemo normalne, onda to treba da bude u farmerkama koje smo nosile i pre izolacije

Da nam noge ne atrofiraju

Problem ograničenog kretanja svako će rešavati prema mogućnostima. Teretane i bazeni ne rade, da šetamo smemo samo sami u prirodi, pa nam ne ostaje prostor da budemo zakeralo ili perfekcionista. Moramo samo jedno: da nađemo rešenje. Mogu da se kombinuju veliko spremanje kuće i vežbe u parteru (na rođenom tepihu), a može da se vežba uz nekog slavnog trenera sa interneta.

Kao najzdraviji, pokazao se ples uz omiljenu muziku, đuskanje kao nekad u disko-klubu, skakutanje sa decom ili ples sa partnerom uz našu stvar. Popraviće nam raspoloženje, a pomoći će da ostanemo upomenutim farmerkama i u standardnoj veličini sopstvene kože, dok izolacija ne prođe. A proći će sigurno. I šta ako onda ne budemo mogli ništa da obučemo, a noge nam atrofirale zbog bindžovanja, pa mi ostanemo u samoizolaciji i kad svi drugi steknu imunitet na koronu?!