Kako nauka objašnjava razlike u ponašanju muškaraca i žena

Da li ste se ikada zapitali kako to da su žene u određenim stvarima bolje od muškaraca i obrnuto? Kao da je priroda sama odredila ko će imati bolji osećaj za orijentaciju, ko ima urođenu sklonost da pravilno složi sudove za pranje, ko je bolji u prirodnim naukama. Sada je to moguće i naučno objasniti, zahvaljujući naučnicima sa Stanford univerziteta koji su svojim istraživanjima pokazali da se, nakon skeniranja mozga muškarca i žene, mogu primetiti dosledne razlike u njihovom funkcionisanju.

U radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, naučnici sa Stanforda kažu da na osnovu skenirane slike mozga mogu u 90 odsto slučajeva da pogode da li je reč o mozgu muškarca ili žene.

Oni su, prema rečima jednog od istraživača, pronašli „vrlo snažan dokaz da je pol čvrst faktor koji određuje organizaciju ljudskog mozga”.

Da li je u ovome objašnjenje zašto statistike pokazuju da su muškarci, čak i oni srednjih godina, tri puta više skloni rizičnom ponašanju (izlaganju opasnosti) zbog kojeg mogu da završe u bolnici?

Ili, zašto su žene upola manje sklone da zaborave da operu ruke nakon korišćenja toaleta? Da li možemo da koristimo ove podatke da bismo utvrdili da li žene zaista bolje barataju s više stvari u isto vreme (multitasking)?

Kada muškarci zaborave da stave čarape u korpu za pranje, mogu li za to da okrive osobine svog strijatuma (deo baznih moždanih ganglija)?

Različiti naučni radovi

Kako piše Tajms, odgovor je negativan. Znanje o neurologiji još uvek nije identifikovalo odnos „jedan na jedan” između strukture amigdale (skup ćelija u blizini baze mozga, ključne za procesuiranje snažnih emocija poput straha i zadovoljstva) i sklonosti ponovljenom psovanju tokom vožnje.

U istom časopisu je 2015. godine objavljen rad koji je sagledao razlike u strukturi mozga između polova i zaključio da se vrlo malo njih može klasifikovati kao isključivo „muški” ili „ženski” – da smo svi mozaik.

Rad, objavljen u drugom časopisu 2016. godine, tvrdio je da je ta studija pokušavala da „uguši” debatu i da je otežavala rad istraživačima koji su želeli da razumeju zašto su, na primer, žene sklonije Alchajmerovoj bolesti ili depresiji.

Govoreći za Tajms, autor te studije, Lari Kahil sa Univerziteta Kalifornija u Irvinu opisao je rad iz 2015. godine kao „ideologiju prerušenu u nauku… Ili, da to grubo kažem, njihova metodologija bila je nameštena”.

U čemu su bolji muškarci, a u čemu žene?

Ono što se dodaje u najnovijem naučnom radu je da su ženski mozgovi u proseku manji od muških. U materici su muški i ženski mozgovi izloženi različitim hormonima, dok kasnije u životu postoje male, ali čvrste strukturne razlike.

Takođe, postoje i neke očigledne razlike u ponašanju. Muškarci su u proseku bolji u zadacima zasnovanim na mentalnoj rotaciji (mogućnost da rotiraju oblike u glavi). Na osnovu određenih istraživanja postoji pretpostavka da postoji veza sa tom i sposobnošću parkiranja.

Osim ovih, postoje i dosledne polne razlike i potrebe za seksom, a dobar primer za to je izjava engleskog pisca Džona Bečemana koji je u intervjuu godinu dana pre smrti, na pitanje da li za nečim žali u životu, odgovorio: „Da, nisam imao dovoljno seksa.”

Statistika kaže da muškarci konstantno žale zbog seksa koji nisu imali, dok s druge strane žene, za koje je reprodukcija veće opterećenje, konstantno žale zbog seksa koji jesu imale.

Tajms navodi i jedan od „hrabrijih istraživačkih radova” u toj oblasti, a to je da su sveštenici skloniji kršenju svog zaveta o celibatu nego časne sestre.

Razlike se nastavljaju, pa tako znamo da su muškarci mnogo skloniji nasilju, ali i tome da budu matematičari, fizičari ili da rade u IT sektoru. Ta razlika izgleda veća u zemljama sa većom stopom rodne ravnopravnosti.

Međutim, u radu se navodi da muškarci ni u kom slučaju nemaju više sklonosti za posao doktora ili biologa. Svakako, norme se mogu promeniti.

Šta je podarila priroda, a šta nameće društvo?

Nijedna od ovih razlika, zapravo, nije u neslaganju. Ono što je sporno je šta je priroda, a šta vaspitanje? Šta je deo biologije, a šta nameće društvo?

Svi su saglasni sa tim da su mozgovi muškaraca veći i da to nema nikakve veze sa društvenim uslovima. Skoro niko, ipak, ne veruje da to znači da su oni pametniji.

Među naučnicima postoje oprečna mišljenja u vezi sa ovom tematikom. Pa je tako za Džinu Ripon, neurobiologa i autorku knjige The Gendered Brain, jedno od interesantnih pitanja – gde se nalaze razlike.

„To bi bilo društveno područje mozga”, kaže ona. To je, kako ona tvrdi, mesto gde biste očekivali da pronađete razlike nametnute vrstom društva u kojem živite. „Stvarno morate obratiti pažnju na svet u kojem ljudi žive.”

Melisa Hajns sa Univerziteta u Kembridžu povodom pomenutog istraživanja kaže da ono ne daje odgovor na kontroverzno pitanje o tome da li su muškarci s Marsa, odnosno ne govori o tome da li na ponašanje muškaraca i žena utiče način na koji su im se mozgovi razvijali tokom evolucije.

„Znamo da muškarci i žene u proseku pokazuju različito ponašanje”, kaže ona. S obzirom da je to slučaj, postoji samo jedna stvar koja bi ih mogla naterati da se ponašaju drugačije: njihovi mozgovi. „Šta drugo može biti?” Dakle, ako pogledamo njihove mozgove, biće različiti.

Da li je ta razlika izazvana životom pećinskog čoveka ili se više uklapa u hipotezu Riponove o očekivanju i traženju previše od majke, a zatim supruge?

Utiče i izloženost testosteronu u materici

Testosteron nije samo „muški” hormon. Melisa Hajns je analizirala izveštaje o grupama devojčica koje su u ranom prenatalnom periodu bile izložene višim nivoima testosterona nego obično i za koje su lekari tvrdili da se drugačije ponašaju. Igrale su se više na „muški način”, odnosno – igre su im bile grublje.

Činilo se da je nevidljivi hemijski faktor, a ne vidljivi pol, određivao njihovo ponašanje. To je bilo uprkos onome što je Hajnsova prvobitno mislila.

Ti podaci su je doveli do njenog najpoznatijeg eksperimenta.

Utiču i društveni faktori

Početkom 2000-ih godina dala je određenoj vrsti majmuna, potpuno nesvesnih ljudskih rodno-specifičnih normi, igračke za igranje. Mužjaci su više voleli automobile i kamione. Ženke su bile sklonije mekanim igračkama.

„Ponudili smo hipotezu”, napisala je, „da su preference za igračke odraz ponašanja na koje utiču hormoni i kognitivnih pristrasnosti koje oblikuju socijalni procesi i polne razlike viđene kod majmuna i ljudi.”

„Znamo i da se devojčice podstiču da se igraju lutkama, a dečaci igračkama u obliku vozila. Ima mnogo dokaza da društveni faktori utiču na ishod.”

Veći deo mozga ostaje misterija

Veći deo ljudskog mozga ipak ostaje nepoznat. Činjenica je da ljudski mozak utiče na svest (njegovu najizuzetniju osobinu) i da omogućava razmišljanje.

Naši mozgovi su ipak i dalje misteriozni i izuzetno prilagodljivi. To je, kako kaže Melisa Hajns, korisna osobina na koju treba obratiti pažnju.

„Razumem zašto su ljudi zainteresovani za ovo, ali mislim da rasprava da li su ove razlike više urođene ili društvene ne utiče da društvo ide napred.”