Kako izabrati najbolje repelente za večernji boj s komarcima
Štiteći našu kožu od insekata, repelenti sprečavaju ne samo mogućnost ugriza i uboda, već i bolesti koje prenose komarci, krpelji, muve
Leto i sunčano vreme nose svima nama dobro poznate čarolije, ali i neprijatnosti tokom toplih noći, kada postajemo ukusna hrana za komarce. S obzirom na to da se tokom leta trudimo da što više vremena provodimo na otvorenom i da nam kuća bude što više provetrena, posebno u okolnostima u kojima se trenutno nalazimo, insekti, a posebno komarci, mogu nam zadavati velike poteškoće i pokvariti planove za večernje opuštanje. Da bi se odbranili od ovih napasti, ljudi se još od davnina snalaze na razne načine, koji uključuju ishranu sa mnogo više vinskog sirćeta, bosiljka, belog luka, kao i upotrebu prirodnih sredstava za kožu. Danas, sa dominacijom prirodne i organske kozmetike, i prirodni repelenti sve su popularniji.
Međutim, klasični repelenti i dalje ostaju preparati koje morate imati u svojoj blizini u toku letnjih večeri, kako biste zaštitili sve otkrivene zone na telu.
Od davnina ljudi se snalaze na razne načine da bi se odbranili od insekata, uključujući čak i promenu ishrane
Dužina zaštite zavisi od koncentracije
Repelenti su vrsta insekticida koji se u farmaciji koriste za zaštitu kože od insekata. Štiteći našu kožu od insekata, repelenti, takođe, sprečavaju ne samo mogućnost ugriza i uboda, već i bolesti koje prenose komarci, krpelji, muve… Komarci mogu prenositi bolesti poput malarije, virusa Zapadnog Nila i mnoge druge tropske i suptropske bolesti, dok se ujedom krpelja prenosi uglavnom borelioza (lajmska bolest, eritema migrans), krpeljni meningoencefalitis…
Na tržištu postoji veliki broj repelenata i svi, uglavnom, garantuju efkasnost i zaštitu. Ovi preparati se mogu javiti u različitim oblicima: sprej, gel, stik, vlažne maramice, impregnirane narukvice.
Izbor pravog repelenta veoma često je otežan zbog osetljivosti naše kože, odlaska u stranu zemlju, konfuzije u vezi sa preporukama, ali s obzirom da su to preparati koje nanosimo na kožu, njihov sastav je od velikog značaja i mora biti u skladu sa našom kožom i njenom osetljivošću.
U njihovom sastavu razlikuje se aktivna supstanca koja odbija insekte i koja može biti sintetskog porekla; ovi sintetski sastojci ulaze u sastav konvencionalnih repelenata.
Klasični repelenti i dalje ostaju preparati koje morate imati u svojoj blizini u toku letnjih večeri
Primer sintetskog repelenta je DEET koji je otkriven sredinom prošlog veka i predstavlja standard kada su u pitanju repelenti i zaštita kože od insekata. Javlja se u različitim koncentracijama i dužina zaštite upravo zavisi od njegove koncentracije u preparatu (sa 10 odsto zaštita traje 90 minuta, 30 odsto pruža zaštitu od pet do šest sati). Proizvode koji sadrže DEET uvek treba da koristite u skladu sa uputstvima na pakovanju. Pored njega, konvencionalni repelent je icaridin (picaridin) čija efikasnost, takođe, zavisi od koncentracije (sa 7 odsto zaštita traje dva i po sata, dok sa 20 odsto zaštita traje čak osam sati).
Ne prepoznaju metu
Mehanizam delovanja ovih repelenata zasniva se na njihovom uticaju na olfaktorni sistem insekata koji tada ne mogu da prepoznju svoju metu, dok prvi deluje čak i na nervni sistem, pa je zato i jači.
Sastav repelenta od velikog je značaja i mora biti u skladu sa našom kožom i njenom osetljivošću
Neka istraživanja pokazala su da su repelenti koji sadrže još dve supstance IR3535 i metil-nonil-keton (prirodno se nalazi u paradajzu) delotvorniji čak i od onih koji sadrže DEET; oni mogu da drže komarce podalje od vas nekoliko sati.
Pored konvencionalnih repelenata imamo i druge, prirodnog porekla, iz biljaka, životinja, mikroorganizama.
U časopisima ćete naći brojne savete kako da se biljnim supstancama odbranite od komaraca, ali farmaceutska industrija i zakonske regulative Evropske unije ne priznaju i ne dozvoljavaju da se na takve biljne preparate stavlja oznaka repelenti. U SAD, kao prirodne repelente priznaju etarsko ulje limunskog eukaliptusa i etarsko ulje citronele (limunska trava), ali njihov efekat maksimalno traje dva sata. U EU preparati sa etarskim uljem citronele, eukaliptusa, nima (indijska biljka neem) i ekstrakti biljaka zvanično se ne mogu deklarisati kao repelenti, već se mogu koristiti kao takvi, ali bez deklarisanja.
Etarska ulja
Postoji veliki broj etarskih ulja koja se tradicionalno smatraju repelentima: eukaliptus, žalfija, kedar, geranijum, limunska trava i lavanda. U studiji Istraživačkog centra za malariju,1995. godine, dokazano je da dvoprocentni rastvor ulja nima u kokosovom ulju pruža stopostotnu zaštitu od komaraca koji prenose malariju.
U EU preparati sa etarskim uljem citronele, eukaliptusa i ekstrakti biljaka ne mogu se deklarisati kao repelenti
Za sve njih zajedničko je da se pre upotrebe moraju rastvoriti u nekom baznom ulju ili alkoholu, nikako ne smeju da se nanose na kožu direktno, i kao takvi mnogo su efikasniji. Koncentracije ne bi trebalo da budu veće od 2 odsto (dve kapi etarskog ulja u kafenu kašičicu baznog ulja – maslinovog, od semenki grožđa, bademovog…). Ovi aromaterapijski preparati se najčešće nalaze u obliku ulja, losiona ili hidrolata.
Kako su etarska ulja lako isparljive supstance, ovi preparati se moraju koristiti češće, nakon svakih sat vremena. Pored toga, etarska ulja su najkoncentrovaniji oblik lekovitih sastojaka jedne biljke, pa su kao takva sklona da izazivaju preosetljivost kože i alergijske reakcije. Kao repelente treba ih koristiti u nižim koncentracijama. Pored nanošenja na kožu, mogu se koristiti i u mirisnim svećama i difuzerima.
Iako za većinu etarskih ulja nema zvaničnih dokaza da su repelenti, brojna iskustva aromaterapeuta i ljudi koji ih primenjuju pokazuju upravo njihovu efikasnost u borbi protiv insekata. Jedno istraživanje objavljeno u The New England Journal of Medicine dokazalo je istu efikasnost sojinog ulja i repelenata koji su sadržali DEET.
Sada je na vama da se odlučite za način borbe, i spremni i naoružani krenete u večernji boj!
(Nastaviće se)