Kako da svoje dete odbranimo od predrasuda i stereotipa

Ako deci nametnemo krute ideje muškosti i ženstvenosti od malih nogu ili stereotipe o rasi i bogatstvu, ograničavamo njihov potencijal i zapravo nanosimo pravu štetu u kasnijem životu

Dok društva svuda u svetu razvrstavaju ljude u kategorije, deca obraćaju pažnju.

Stereotipi su danas toliko prisutni u svakodnevnom životu, da najčešće ni ne primećujemo da ih koristimo. Zbog toga, stereotipi izgledaju kao trivijalno pitanje, ali to nije samo slučaj sa – „dečaci vole plavu, a devojčice roze”. Rodni stereotipi uče dečake da ne izražavaju svoje emocije, a devojčicama govore da budu lepe i poslušne i da vode računa o svom izgledu. Zbog stereotipa, manje devojčica odlučuju da budu inženjeri, a dečaci se trude da ne plaču. Ako deci nametnemo krute ideje muškosti i ženstvenosti od malih nogu ili stereotipe o rasi i bogatstvu, ograničavamo njihov potencijal i zapravo nanosimo pravu štetu u kasnijem životu.

Koju cenu plaćamo za ovakve stavove i pristrasnost? Društvenu diskriminaciju, nepravdu, govor mržnje i maltretiranje. Zbog toga su roditelji i odrasli ključni akter u usmeravanju dece da prevaziđu pretnju sterotipa i predrasuda. Evo kako, u zavisnosti od uzrasta.

Do šest godina

Mala deca veoma brzo shvataju kulturne norme o rodu i primenjuju ih na uloge, aktivnosti i igračke. Stereotipi su u ovom uzrastu najvidljiviji kod „roze devojčica” i „plavih dečaka”. Roditelji su tu da od samog rođenja pokažu da ne pristaju na stereotipe i dozvole devojčici i dečaku da ih njihov pol ne ograničava u izboru boja, igara i igračaka, priča i crtaća.

Psihološkinja Ana Mirković savetuje da kada čitamo bajke deci, zastanemo i postavimo neke od ovih pitanja: Zašto se autićima uvek igraju samo dečaci, ne i devojčice? Da li i dečaci mogu da se igraju u kuhinji? Da li frizer može biti muškarac ili samo žena? Dajući odgovore na neka od ovih pitanja, deca će sama doći do zaključka koji će im pomoći da oblikuju percepciju i stavove.

Roditelji su tu da od samog rođenja pokažu da ne pristaju na stereotipe i dozvole devojčici i dečaku da ih njihov pol ne ograničava u izboru boja, igara i igračaka, priča i crtaća

Od sedam do jedanaest godina

U osnovnoj školi su u sve većem broju primetne grupe dece koje se formiraju po polu, po zainteresovanosti za određenu igricu, muziku koju slušaju… i svi van te grupe su dosadni i manje vredni. Čim kao odrasli uočimo stereotipno ponašanje, potrebno je da upitamo decu sledeće: Da li je u redu tako se obratiti nekome?

Zašto misliš da su svi koji slušaju narodnjake ili rep muziku isti?

Da li devojčice igraju fudbal sa dečacima? Jeste li ih nekada pozvali (pitanje za dečake)? Da li ste razgovarale sa drugarima da se uključite i probate da igrate fudbal?

Da li ste razgovarale sa drugarima da se uključite i probate da igrate fudbal?

Stereotipi kod starijih od dvanaest godina

Mnogi roditelji smatraju da su na ovom uzrastu najvidljiviji rezultati minulog roditeljskog rada i – u pravu su. Ipak, tinejdžerski period predstavlja vreme kada deci mogu da se usade mnoge lepe vrednosti koje oni tek sada u potpunosti razumeju.

U ovom uzrastu mobilni telefon postaje njihov najbolji prijatelj, društvene mreže njihov prozor u svet i svakodnevno su izloženi hiljadama medijskih poruka koje utiču na to kako gledaju na svet i na sebe.

Naš zadatak je da, pretpostavljate, postavljamo pitanja. Na primer: Kako je moguće da je neka javna ličnost bila žrtva nasilja, a da o tome pišu u rubrici „zabava”?

Kako bi se osećao da tebe neko izdvaja samo na osnovu fizičke karakteristike? Da li je u redu što poznatu ličnost predstavljaju samo kroz njenu boju kože ili rasnu pripadnost?

Važno je da razumemo da su svet i društvo u kome živimo mnogo kompleksniji i bogatiji od „našeg dvorišta” i da decu treba da pripremimo na prihvatanje različitosti i ostavimo prostor za usvajanje novih ideja i utisaka o onima koji su drugačiji od nas.

U ovom zadatku roditeljima može pomoći Priručnik medijske i informacione pismenosti za roditelje, kreiran u okviru programa Nova pismenost, koji zajednički sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Propulsion, u partnerstvu sa Ministarstvom kulture i informisanja.

Priručnik možete besplatno preuzeti na sajtu novapismenost.rs.