Kako da se ponašamo kada dođe do konflikta na poslu

Mobing na poslu je svako psihičko, verbalno ili seksualno uznemiravanje i vređanje na radnom mestu, sa namerom da vas obezvredi kao ličnost i da se obezvredi vaš rad

„Ako se ljutimo, neka to bude na ono što treba, na one na koje treba, kako treba i koliko vremena treba.”

Aristotel

Pored svog ličnog razvoja, važno mesto na našem životnom kontinuumu zauzima i naš PROFESIONALNI razvoj.

Mnogi od nas bivaju u velikoj meri preokupirani svojim poslom. Analitičari to objašnjavaju visokom radnom etikom, kao i vrednovanjem sebe kroz uspeh i postignuće!

Međutim, posledice preokupiranosti mogu biti negativne i po fizičko i po mentalno zdravlje, naročito ako se udruže sa problemima sa kojima se zaposleni mogu susresti, kao što su diskriminacija, psihološke torture, stres, korupcija, nemogućnost ostvarenja svojih sposobnosti, nemogućnost napredovanja…

Svi ovi problemi mogu uticati na smanjenu produktivnost i nezadovoljstvo zaposlenih, nemogućnost prilagođavanja, kao i na loše interpersonalne odnose.

A ono što utiče na zaposlenog pojedinca je ATMOSFERA na poslu koja treba da bude u pozitivnom duhu, a ne da bude obojena PSIHOLOŠKOM NAPETOŠĆU.

Važno je da radnik bude zadovoljan i rasterećen, jer samo tako može biti koristan. Ovo je od izuzetne važnosti zato što su zaposleni u firmi ti koji čine i stvaraju veličinu jedne kompanije.

U suprotnom, ako su prisutni STRES i NEZADOVOLJSTVO, to je onda loše po celu kompaniju, jer vodi pesimizmu. Nažalost, mnogi to zaboravljaju zapostavljajući ono što može biti od presudnog značaja, a to je interpersonalna relacija među zaposlenima, sa posebnim osvrtom na stabilan i uvažavajući odnos pretpostavljenih i radnika koji će doprineti dobrim međuljudskim odnosima bez narušavanja radne atmosfere.

Međutim, svedoci smo sve češćih sukoba na radnom mestu u čijoj osnovi je KONFLIKT koji ne mora biti svađa, ali često preraste u svađu.

Sukobi mogu nastati iz različitih razloga, opravdanih, ali i namerno izazvanih. Nekada nismo u stanju da se suprotstavimo i da na adekvatan način odgovorimo na neopravdane zamerke, ponekad i nepristojne ponude koje vremenom mogu prerasti u intenzivan „pritisak”, koji često može rezultirati osećanjem nemoći, besa i ljutnje!

Nekada nismo u stanju da se suprotstavimo i da na adekvatan način odgovorimo na neopravdane zamerke

Svakako, ne treba da vas neko na poslu zastrašuje, uznemirava, ismejava, ponižava ili omalovažava i vređa, da ugrožava vaše zdravlje ili da vam nepravedno nameće radne zadatke i radne odgovornosti koje nisu izbalansirane i u skladu sa vašim razvojnim i profesionalnim nivoom i da vas na taj način „navodi” da sami morate da date otkaz, jer ne možete više da izdržite pritisak.

SVE OVO BI GOVORILO DA STE ŽRTVA ZLOSTAVLJANJA NA RADU!

OVAKVO PONAŠANJE NA POSLU JE ZABRANJENO!!!

Ko su osobe koje vrše ovakve pritiske na vas?

To može biti vaš pretpostavljeni, direktor, kolega, ali ponekad to mogu biti i grupe zaposlenih.

MOBING na poslu je svako psihičko, verbalno ili seksualno uznemiravanje i vređanje na radnom mestu, sa namerom da vas obezvredi kao ličnost i da se obezvredi vaš rad.

Mobing često sadrži i KLEVETU i KRŠENJE OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA, jer „pritisak”često rezultira gubitkom posla koji je VISOKO STRESAN DOGAĐAJ!

To je zato što u celokupnoj situaciji trpljenja pritiska od rukovodioca ili nekog drugog šefa, kao i od grupe, kod radnika dolazi do promena u psihičkoj i emocionalnoj sferi, kao i promene u ponašanju i vodi ka nesigurnosti koja podrazumeva stalno iščekivanje neželjenog stresnog događaja. Kao posledica, iz svega ovoga proizilazi osećaj bespomoćnosti i nemogućnosti kontrole, samim tim dolazi i do pada radne motivacije, kao i grešaka u radu i pada radnog učinka.

Mobing često sadrži i KLEVETU i KRŠENJE OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA, jer „pritisak” često rezultira gubitkom posla koji je VISOKO STRESAN DOGAĐAJ

Zato se okrenimo VEŠTINI kojom možemo rešiti postojeći konflikt i suprotstaviti se, kako bismo zadovoljili našu potrebu i na taj način izašli iz stanja u kojem se osećamo loše i često poniženo.

Kako da se ponašamo kada dođe do konflikta i sprečimo njegovo „dublje” širenje?

1. Za početak, važno je da umirimo svoje nezdrave emocije, a najčešće je to ljutnja u čijoj osnovi je skoro uvek povređenost. To ćemo učiniti RACIONALNIM RAZMIŠLJANJEM o tome šta nam sve iz ovog konflikta može poremetiti međuljudske odnose na poslu, kao i kvalitet sopstvenog života?

Mobing koji u konfliktu vrši osoba nad vašim ličnim i profesionalnim integritetom, vašim interesima i uverenjima, onemogućava vam da se ostvarite, zadovoljite svoje potrebe i očuvate svoj integritet.

2. Na drugom mestu je DOBRA PROCENA, kako bismo u novonastaloj situaciji tj. konfliktu započeli promenu postojećeg stanja i odnosa.

I upravo su naša UVERENJA ta koja će nam omogućiti da postojeću situaciju promenimo i o njoj donesemo svoje mišljenje i način na koji ćemo se ponašati.

Da bi zadržali svoje stavove i opravdali svoje ponašanje, ljudi često koriste ražličite MEHANIZME ODBRANE da bi se osećali bolje.

Ali, ipak, zbog takvih mehanizama, oni će ponovo iz istih ili sličnih razloga ulaziti u konflikt.

Ono što je važno u razrešenju konflikta, ako je razgovor uopšte moguć, jeste to da se razgovor odnosi na POSTUPAK, a ne na ličnost i da, suprotstavljajući se postupku, vi ne vređate ničiju ličnost, zato što biste na taj način momentalno zatvorili vrata mogućnosti razrešenja konflikta.

3. Umesto sukoba, bolje bi bilo da konflikt rešavamo SUPROTSTAVLJANJEM, jer najlakše je posvađati se (što je inače model još iz detinjstva, a i prirodna je reakcija na lični doživljaj ugroženosti).

Suprotstavljanje predstavlja socijalizovani način rešenja problema i odbranu sopstvene ličnosti, potreba i interesa!

Pri tome, stavovi i iskazi vam moraju biti jasni, kako bi osoba preko puta vas znala dokle ih puštate u vaš prostor tj. vaš lični život, kao i odnose koje smo u njemu izgradili.

Pri tome uvek imajte na umu važno uverenje da mi nikog ne posedujemo osim sebe.

4. Tokom konflikta, važno je da dobro PROCENIMO sagovornika, kao i njegov stil ponašanja tokom sukoba.

5. U konflikt ne bi trebalo da ulazimo emocionalno uznemireni.

Neophodno je da zastanemo, osamimo se i duboko udahnemo.

I kada uzbuđenost oko konflikta prođe, onda o njemu treba racionalno razmisliti i potom ući u RAZREŠENJE konflikta.

Međutim, ljudi se često ne vraćaju u razrešenje konflikta, pre svega jer se nisu dovoljno emocionalno smirili i taj konflikt razrešili u SEBI.

Zato je važno razrešenje, jer tako čistimo i sebe i svoj duhovni prostor. Nerazrešeni i nagomilani konflikti ugrožavaju naše mentalno i fizičko zdravlje. Zato je važno znati oprostiti i zatražiti oproštaj, a ako to niste u stanju da uradite, onda morate izaći na svaki način iz takvog odnosa.

Savet psihologa

Primenite antistres tehniku koja će poboljšati reakciju na interpersonalne sukobe i doprineti psihološkoj stabilnosti, jer su u konfliktima reakcije u vezi sa nivoom emocionalne inteligencije i njihove psihološke stabilnosti.

Možete problem rešavati i na odgovarajućoj psihoterapiji.