Simbolična mreža ljudi koje drži na okupu veštačka inteligencija

Kako da nas na poslu ne smeni veštačka inteligencija

Novi i za većinu zastrašujući stepen moći koji je dostigla veštačka inteligencija donosi još strašnija pitanja. Ne samo: „Ko će sve sad ostati tehnološki višak?”, već i: „Da li će čovek kao takav postati tehnološki višak?” Dok i najveći tehnološki magovi upozoravaju da brzinu razvoja veštačke inteligencije treba regulisati, dotle se korisnicima nudi već peta generacija ChatGPT-a. Ili to već stiže i šesta?!

Oni koji ovu situaciju prate kao da gledaju SF film, mogu da budu mirni bar u jednoj važnoj stvari – strah od veštačke inteligencije neće im zamagliti rasuđivanje i neće ih paralisati kad budu morali da donose odluke o svojoj ličnoj poziciji u visokotehnologizovanom okruženju. Ali kod velikog procenta ljudi u svetu, i to ljudi u profesijama koje su dugo smatrane bezbednim i prestižnim, razvoj veštačke inteligencije potpirio je strah koji su psiholozi svrstali u kategoriju FOBO (skraćeno od fear of better options).

Razgvor za posao, aplikanti su dvoje ljudi i robot

Kad AI osvaja prostor, ko ispada iz igre?

FOBO se najčešće definiše kao strah da ćemo ispasti iz igre, da će nas zaboraviti i mimoići, da ćemo propustiti nešto važno, da ćemo postati višak. Prvi put je FOBO uočen kod glumaca koji su, u strahu da će ih producenti i režiseri zaboraviti, jurcali od jedne audicije do druge, sa jednog iventa na drugi.

Skloni su mu bili i advokati, u stalnom lovu na klijente, ali i svi ambiciozni ljudi u neprestanom lovu na nove i sve bolje prilike. Kad FOBO postane previše intenzivan, ovi ljudi počinju da jurcaju kao muve bez glave. Tako ih FOBO parališe i sprečava da planski vode svoje karijere.

Sudeći po onome što se već vidi, kao i onome što se najavljuje, veštačka inteligencija moći će da zameni ne samo inženjere, programere, stručnjake za marketing, advokate, lekare, već i slikare, kompozitore, novinare, pisce i ko zna koga sve još.

I upravo zato, kod ovih profesija koje traže visoko obrazovanje i složene veštine, buknula je epidemija straha da će biti zamenjeni veštačkom inteligencijom ili AI FOBO.

Slogan-podržite umetnike a ne algoritme

Najviše ugroženi fakultetski obrazovani radnici

Upravo završena studija u SAD pokazuje da se gotovo četvrtina radnika plaši da će njihove poslove zameniti AI, što je za sedam odsto više nego što je bilo 2021. Ovaj skok desio se isključivo zahvaljujući fakultetski obrazovanim radnicima. Među njima, samo osam odsto je imalo taj strah 2021, dok ga sada intenzivno oseća čak njih 20 odsto.

Kod radnika niže stručne spreme ništa se nije promenilo tokom ove dve godine, pikazuju istraživanja. Strah da će postati tehnološki višak i onda i sada iskazalo je 24 odsto radnika.

Da FOBO nije fobija već realan strah, potvrđuje podatak s kojim je izašao Goldman Sachs – da bi 300 miliona radnih mesta uskoro moglo biti ukinuto i zamenjeno veštačkom inteligencijom.

Osim što ozbiljno ugrožava egzistenciju, postati višak je i ponižavajuća pozicija koja može ozbiljno da uzdrma samopouzdanje. A samopouzdanje i hrabrost su prve stvari koje su nam potrebne da bismo pregrupisali snage i našli mesto gde nismo višak.

Uostalom, nisu li pre sto godina opančari ručno pravili 90 odsto sve obuće koju su ljudi nosili? I nisu li samo pre 20 godina sve firme i institucije imale daktilo-biroe pune žena hitrih prstiju?

Napravite strategiju osiguranja karijere

Ono sa čime svi danas moramo da se pomirimo je činjenica da je budućnost neizvesna. A da nas ta neizvesnost ne bi otrovala strahom ili FOBO-om, prvi korak je da razvijemo ono što stručnjaci zovu „strategija osiguranja karijere”. Ta strategija polazi od toga da su promene neizbežne i da ih zato moramo prigrliti, a strah treba da preusmerimo u pokretačku snagu.

Prvi pravac – usavršavanje i dokvalifikacija

Savet je da svoju pažnju držimo budnom u dva pravca. Prvi je da budno i pažljivo pratimo kako se menja i razvija struka kojom se bavimo i za koju smo se školovali, pa da razvijamo i učimo nove veštine koje su nam potrebne da bismo držali korak.

Tako, na primer, londonska institucija koja se bavi ekonomijom radnih mesta preporučuje programerima, koji već počinju da ostaju bez poslova, da prošire svoje polje znanja kako bi se dokvalifikovali za inženjere za sisteme i Cloud, gde se broj radnih mesta povećava.

Kućna proizvodnja hrane

Drugi pravac – pretvorite hobi u posao

Drugi pravc je osluškivanje sopstvenih interesovanja i razvijanje sopstvenih veština i talenata. Već postoje mnogi programi za podsticanje ljudi koji ostanu bez posla da savladaju potrebne tržišne veštine kako bi svoje hobije pretvorili u zanimanja.

Naravno da nije lako od pravnika postati proizvođač zdrave hrane, na primer. Potrebno je vreme, trud, upornost, ali i neka početna sredstva.

Možete poći primerom nekih naših glumaca koji se bave proizvodnjom kozjeg sira ili organske hrane. Neki od njih i dalje glume u pozorištu ili na filmu, ali ih ovaj novi posao oslobađa straha da će ih režiseri zaboraviti, da će nešto propustiti, da će ostati višak.

A pošto ne upadaju u FOBO vrtlog, smireno grade svoje karijere.

Tamo gde AI nikada neće stići

Istraživači, iznenađeni ovom FOBO AI epidemijom, formulisali su predlog za sve one koji se boje da će njihova zanimanja biti zamenjena veštačkom inteligencijom, i koji su spremni na promenu, ali nije im jasno ima li još uvek bezbednih oblasti.

„Razvijajte veštine koje se zasnivaju na emocionalnoj inteligenciji”, kažu oni.

Ovo će biti od koristi čak i ako ne menjate struku, već se u okviru svoje struke preporučujete za pozicije koje traže timski rad, adaptibilnost, empatiju, komunikaciju.

Oblasti u kojima je potrebna empatija i emocionalna inteligencija, kao i komunikacione veštine, ostaće čovekov bastion koji će AI teško probiti. Ili bar neće skoro.

AI pada i u oblastima u kojima je potrebno donositi visokomoralne odluke. Tu se ne misli samo na sudije, na primer, već i na vožnju automobila kroz gradsku gužvu. Veštačka inteligencija ne razume zašto je bolje da udari u zid nego da pregazi dete.

Čovek i robot

Aktivirajte sve resurse i talente

Kako god da postavite svoju strategiju osiguranja karijere, ostaje jedno pravilo: neophodno je stalno učenje i celoživotno obrazovanje. Svaki novi prostor u koji uđete i veština kojom ovladate podstaći će veru u sopstvene sposobnosti i smanjiti strah od neizvesne budućnosti. Za dobro postavljenu strategiju važno je da prvo dobro preispitate sebe. Napravite listu svojih interesovanja i sposobnosti. Zatim popišite sve ono što imate, a što bi moglo biti stavljeno u funkciju vaše potencijalne buduće karijere.

Važno je ići sistemom korak po korak i postavljati ostvarive ciljeve. Ne zaboravite da je i vreme resurs. Posavetujte se sa prijateljima, sa stručnjacima za ljudske resurse, a možete ponešto da pitate i veštačku inteligenciju. Samo budite oprezni. Već je utvrđeno da često greši, a i sujetna je. Kad nema dovoljno imputa, improvizuje. Dakle, nije svemoćna, a to je već ohrabrujuća činjenica.

I naravno, šetajte, vežbajte, vodite računa o ishrani. Smanjićete anksioznost i ostati zdravi. Nećete valjda da vas leči ChatGPT doktor?!