Kajsije – voće za desert i lepotu

Kajsije potiču iz srednje Azije i severoistočne Kine. Ovo voće bogato je vitaminom C. Samlevene koštice kajsija služe kao odlično sredstvo za piling, dok se ulje, koje se dobija iz jezgra, dodaje kremama

Kajsija (Prunus armeniaca) je kontinentalna koštičava voćka koja zajedno sa šljivama, breskvama, višnjama, trešnjama i bademima pripada familiji ruža (Rosaceae). Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše, ne potiče iz Jermenije (armenska šljiva). Naziv kajsija proistekao je iz turske reči kayisi.

Kajsije, inače, potiču iz predela srednje Azije i severoistočne Kine. Sazrevaju u julu i avgustu, tako da su letnje voće. Međutim, sušenih ima tokom cele godine.

Ukusne i zdrave

Kajsije su idealne kao desert ili užina. Mogu da se jedu sveže ili sušene, sa žitaricama, u kolačima i kremovima, od njih se pravi džem i kompot. Ukusne su, lako se vare, imaju dosta vlakana i veoma su hranljive. Njihova boja ukazuje na prisustvo beta karotena, bitnog antioksidansa. Takođe, izvor su pektina, rastvorljivog vlakna koje utiče na snižavanje vrednosti holesterola i funkcionisanje digestivnog trakta.

Njihova boja ukazuje na prisustvo beta karotena. Sveže kajsije bogate su vitaminom C, dok su beta karoten i pektin prisutniji u kuvanim ili sušenim kajsijama. Gvožđe i kalijum prisutni su i u jednoj i u drugoj formi. Kalijum je bitan za normalno funkcionisanje nerava i mišića, a pomaže i u održavanju normalnog krvnog pritiska.

Kajsije sadrže salicilat koji je glavni sastojak aspirina, tako da osobe osetljive na aspirin mogu biti osetljive i na kajsije

Kajsije sadrže i salicilat koji je glavni sastojak aspirina, tako da osobe koje su osetljive na aspirin mogu biti osetljive i na kajsije.

Interesantno je da stanovnici Hunza doline u Pakistanu, koji su poznati po dugovečnosti, redovno jedu sušene kajsije, ali ne postoje naučni dokazi da one utiču na produžen životni vek.

Kajsije su hranljivije kada se konzumiraju sušene, jer su sastojci koncentrovani. Sušene kajsije sadrže 32 odsto vode u poređenju sa 85 odsto vode u svežim plodovima. One su i kaloričnije: 100 grama svežih kajsija sadrži 150 kilodžula, dok 100 grama sušenih kajsija ima čak 820 kilodžula.

Sušene kajsije su hranljivije, ali i kaloričnije

Da bi zadržale boju i hranljivu vrednost, sušene kajsije tretiraju se sumpor-dioksidom koji može izazvati alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Kontroverzni vitamin

Jezgra koštice kajsije veoma su slična bademu. Ona sadrže cijanogeni glikozid koji se naziva vitamin B17. Postoje razne vrste koštica iz kajsija i količina ove supstance u njima varira.

Ali, i dalje vitamin B17 predstavlja vrlo kontroverznu supstancu, jer mnoge naučne studije nisu uspele da dokažu korisna dejstva ovog vitamina. Cijanogeni glikozid iz jezgra koštica kajsije nosi rizik od trovanja cijanidom, tako da jezgra nikako ne treba da se jedu.

Cijanogeni glikozid iz jezgra koštica kajsije nosi rizik od trovanja cijanidom, tako da jezgra nikako ne treba da se jedu

Međutim, koštica kajsije našla je primenu u kozmetici. Samlevena koštica kajsije služi kao odlično sredstvo za piling, dok se jezgro, kada se osuši i iscedi, koristi za dobijanje ulja divne narandžastožute boje. Ono se može naći u kremama, ali i samo, kao i u mešavini sa drugim uljima i sastojcima. Može se koristiti za regeneraciju i hidrataciju kože, ili kao serum. Čini kožu življom, glatkom i gipkom, zahvaljujući esencijalnim masnim kiselinama. Takođe, sadrži vitamine i antioksidanse koji su odlični u antiejdžing tretmanima. Blago je i ne ostavlja mastan trag na koži, jer se odlično apsorbuje. Pogodno je i za masnu kožu. Odlično je za kosu, a primenjuje se i za masažu. Nema alergeno dejstvo, pa se koristi i u proizvodima za bebe.