Kada vas vaš stalni partner najviše privlači?
Ester Perel, psihoterapeut i autorka knjige Erotska inteligencija, osmislila je kombinaciju karata i žetona, koja pomaže partnerima da probude maštu i obnove bračni seks
Gde treba da počnemo, ime je društvene igre koju je nedavno lansirala psihoterapeutkinja Ester Perel, svetski poznata po svojoj knjizi Erotska inteligencija (Mating in Captivity). Prevedena na 24 jezika i prodata u milionskim tiražima, ta knjiga je ukazala na problem nedostatka seksa u bračnim posteljama savremenog čoveka.
„Ispada da su danas, kad bebi-bumeri i naredne generacije mogu da imaju seksa koliko žele, ljudi izgubili svaku želju za njim”, piše Perel. Da bi istraživala mogućnosti pomirenja porodice i seksualnost, Ester je pokrenula podkast pod imenom Gde treba da počnemo, pa je isto ime dala i društvenoj igri koju je osmislila na osnovu novih saznanja.
Priče su gradivni materijal svih odnosa, smatra Perel
Želja u individualističkom društvu
Uvidevši da je hronični nedostatak intimnosti i igre drastično porastao tokom pandemije, odlučila je da ponudi nešto što je istovremeno i zabava i sredstvo za samopomoć. Igra se sastoji od karata i žetona, čiji je cilj da učesnike, uz poštovanje određenih pravila, pokrenu na pričanje priča. „Priče su gradivni materijal svih odnosa”, smatra Perel.
Zato igra Gde treba da počnemo izvlači na površinu ono što smo svi imali u detinjstvu, pa kasnije zanemarili i zatrpali – maštu. A bez mašte ne može biti ni dobrog seksa! Barem ne u bračnoj postelji.
Čovek je jedino biće koje ima erotski život, koji je seksualno transformisan ljudskom maštom
Do ove smele tvrdnje Ester je došla posle dugog istraživanja, koje je počelo retoričkim pitanjem: možemo li i dalje želeti nešto što već imamo? Zašto je zabranjeno tako privlačno i zašto seks donosi bebe, a bebe seks pretvaraju u pravu katastrofu, pitala se.
Putujući svetom, uverila se da je želja centralna tema koncepta ljubavi u individualističkim društvima. „Prvi put u istoriji čovek želi seks dugoročno, ne radi još dece, već radi zadovoljstva i povezanosti, čiji je koren u žudnji.”
Seks između doma i avanture
Zato je moderni čovek u rascepu između svoje fundamentalne potrebe za sigurnošću i predvidljivošću, jednom rečju za domom, i druge, podjednako jake želje za avanturom, za novim iskustvima, za misterijom i rizikom. I ne samo da mi danas želimo da objedinimo obe ove stvari, nego to želimo na dugi rok i sve od jedne osobe. „A nekada, ni celo selo ne bi moglo sve to da nam pruži”, kaže Ester.
Zbog toga se mi venčavamo i razvodimo, varamo i bivamo varani, doživljavamo ushićenja i razočaranja, patimo bez seksa ili patimo bez ljubavi, osećamo bol.
„Ispada da su danas, kad bebi-bumeri i naredne generacije mogu da imaju seksa koliko žele, ljudi izgubili svaku želju za njim”
Zato je ona čitaocima svojih knjiga, ljudima iz različitih kultura u više od 20 zemalja, različitih godina i pola, uvek postavljala jedno pitanje: kada vas vaš stalni partner najviše privlači.
Najveći broj odgovora bio je: kad smo razdvojeni, kad se ponovo sastanemo. „A to u osnovi znači: kad ponovo pokrenem svoju sposobnost da sebe zamišljam pored partnera, kad moja mašta ponovo postane deo te slike”, objašnjava Ester.
Misterija je u gledanju novim očima
Drugi najčešći odgovor bio je da je partner najprivlačniji kad je srećan i ozaren, kad radi nešto sa strašću, kad pleše na podijumu, kad zrači jer je samodovoljan. Tada onaj koga poznajemo ponovo postane nešto misteriozno. Ester tvrdi da se erotski naboj krije u tom prostoru između mene i drugoga i citira Prusta koji je rekao da „misterija nije u putovanju u nova mesta, već u gledanju novim očima”.
„Seks nije nešto što radimo, seks je mesto koje posećujemo, prostor u koji ulazimo, u sebi i u drugome. A gde to mi zapravo idemo u seksu?”, pita se Ester i tvrdi da seks nije samo ponašanje, već je to jezik. „Mene zanima poetika tog jezika. Zato sam počela da istražujem koncept erotske inteligencije.”
Ester tvrdi da je čovek jedino biće koje ima erotski život, koji je seksualno transformisan ljudskom maštom. „Mi smo jedini koji možemo da vodimo ljubv satima, imamo božanstven provod, doživimo višestruke orgazme, a da nikoga ne dodirnemo, samo zato što možemo da maštamo.
Mašta nam omogućava da imamo doživljaj kao da se događa, iako se ništa ne događa. Na osnovu toga sam došla do zaključka o postojanju erotske inteligencije.” A mašta je centralni pokretač erotske, kao i svake druge inteligencije.
Roditelji koji su gajili zadovoljstvo
Motivaciju da uporno traži lek protiv uspavanih bračnih postelja savremenog čoveka, Ester je nalazila u sećanju na svoje roditelje. Oboje su bili u koncentracionim logorima i oboje su jedini preživeli iz svojih porodica.
Bez mašte ne može biti ni dobrog seksa! Barem ne u bračnoj postelji
U posleratnoj jevrejskoj zajednici u kojoj je odrasla, Ester je primetila da postoje dve grupe ljudi: oni koji nisu umrli i oni koji su se vratili životu. Njeni roditelji su spadali u ovu drugu grupu. Bogatili su svoj život veselim iskustvima i gajili zadovoljstvo. „O njihovom seksualnom životu ne znam apsolutno ništa, osim da su imali dvoje dece, mog brata i mene, ali način na koji su živeli potvrdio mi je da su posedovali duboko razumevanje erotike”, kaže Ester.
Na drugoj strani, njen muž Džek Saul, sa kojim ima dva sina, kao direktor Međunarodnog programa za proučavanje trauma na Kolumbija univerzitetu radi sa decom iz ratinih područja, izbeglicama i žrtvama mučenja.
„Prvi put u istoriji čovek želi seks dugoročno, ne radi još dece, već radi zadovoljstva i povezanosti čiji je koren u žudnji”
Da bi im pomogao da se ponovo povežu sa životom i nadom, on ih podstiče da ožive osećaj za kreativnost i sposobnost za igru. „Moj muž se, dakle, bavi bolom, a ja zadovoljstvom”, konstatuje Ester.
A u oba slučaja, treba da počnemo od mašte.