Joko Ono: Bila sam mačo žena
Ona je od Džona Lenona naučila da i muškarci imaju probleme, a on od nje da je ideja važnija od predmeta; u 88. godini i dalje živi u stanu ispred koga je on ubijen
Kao milioni obožavalaca širom sveta, tako je i trostruki dobitnik Oskara, režiser Gospodara prstenova Piter Džekson mislio da sve zna o Bitlsima, dok ga producentski tim nije pozvao da režira dokumentarac o liverpulskim dečacima od do sada neobjavljivanog materijala.
Ne smeta joj što je predstavljaju kao Lenonovu udovicu i kaže: „Dok je on bio živ, zadržavala sam nezavisnost, a sada se stvar obrnula”
Trodelnu seriju The Beatles: Get Back, koja se upravo emituje na kanalu Dizni plus, Džekson je napravio od repariranih snimaka, napravljenih tokom 21 dana u januaru 1969. Prvobitno, materijal je sniman sa idejom da se prikaže autentična atmosfera u kojoj Lenon i Makartni spremaju, a bend uvežbava, 14 novih pesama za koncert koji je trebalo da bude njihov prvi nastup uživo posle dve godine pauze.
Zajedno sa svojim i Lenonovim sinom Šonom (45) deo je producentskog tima koji stoji iza projekta The Beatles: Get Back
Susret pored jabuke
Kriza u odnosima između Džona Lenona, Pola Makartnija, Ringa Stara i Džordža Harisona već je bila javna, a film je trebalo da vrati bliskost među njih. To se nije dogodilo, a 57 sati snimljenog materijala moralo je da sačeka 52 godine da bi stiglo pred gledaoce. Ipak, rezultat poslednjeg pokušaja da se Bitlsi održe na okupu bilo je nekoliko nezaboravnih hitova i njihov čuveni koncert na krovu jedne londonske zgrade.
Lenon je otvoreno govorio da su jedina dva prava umetnika sa kojima je radio bili Pol Makartni i Joko Ono
Naravno, u filmu je sve vreme prisutna i Joko Ono, sa kojom je Lenon tada već bio oženjen i koja je dugo apsotrofirana kao glavni krivac za raspad Bitlsa. Joko Ono, koja je u februaru ove godine napunila 88 godina, zajedno sa svojim i Lenonovim sinom Šonom (45) deo je producentskog tima koji stoji iza projekta The Beatles: Get Back.
Prvi susret Lenona i Joko, čije ime na japanskom znači dete okeana, dogodio se dan pred otvaranje njene izložbe u Londonu. Joko se bavila konceptualnom umetnošću pa se izložba sastojala od nečega što Džon ranije nije viđao. Obična jabuka stajala je na postolju na kome je pisalo da košta 200 funti. „Pitao sam je: ko će dati tolike pare za jabuku; tada nisam znao za koncept da je ideja mnogo važnija od predmeta”, pričao je Lenon i otvoreno priznavao da su jedina dva prava umetnika sa kojima je radio bili Pol Makarni i Joko Ono.
Devojka iz samurajske porodice
Joko je pak rekla da je njena veza sa Lenonom karmička, a kod takvih veza „ne razmišljaš da li je to dobro za tebe ili nije, nego prosto gledaš kako ćeš to da izguraš”. Joko je bila sedam godina starija od njega i dolazila je iz sasvim drugačijeg ambijenta. Rođena je u Tokiju. Otac joj je bio pijanista, koji je posle Drugog svetskog rata počeo da se bavi bankarstvom. Majka joj je poticala iz porodice samurajskog porekla. Jedno vreme Joko je išla je u razred sa tadašnjim princom, a potonjim japanskim carem. Od četvrte godine učila je klavir.
Joko je rekla da je veza sa Lenonom karmička, pa „ne razmišljaš da li je to dobro za tebe ili nije, nego prosto gledaš kako ćeš to da izguraš”
Ipak, tokom rata, porodica Ono se, kao i većina stanovnika Tokija, suočavala sa velikom oskudicom. „Često sam bila gladna. Tada sam razvila agresivnost”, seća se Joko, koja je i pre i posle rata, zbog očevih poslova, sa porodicom živela delom u SAD, a delom u Japanu. Iskusivši i sama ratne patnje, Joko je kasnije ceo život posvetila borbi za mir, a te ideje je Lenon delio s njom. Iz njih je kasnije nastala njegova pesma Imagine, koja je proglašena najboljom pesmom stoleća. Lenon je kasnije priznao da je njen udeo bio toliki da je trebalo da bude potpisana kao koautor. „Ali tada sam još uvek bio mačo”, priznao je.
Svet je bio protiv mene
Džon je rano navikao da ima veze sa obožavateljkama, a kako je izjavljivao, tek sa Joko je shvatio šta je prava žena. „Pre Džona, bila sam mačo žena”, govorila je Joko. „Radila sam po svome. Nisam se bavila problemima muškaraca sa kojima sam bila. Kad sam se spojila sa Džonom, pošto je on jak momak, morala sam da se suočim s tim da i muškarci imaju svoje probleme.”
Krizu u braku, koja je dovela do više od godinu dana razdvojenog života, Joko je ovako opisala: „Kad smo počeli, bili smo ludi jedno za drugim. Onda je njegova mačo strana počela da izviruje ovde-onde. A i svet je bio protiv mene. Ceo svet je za ovog mačo tipa, mislila sam.” Zato mu je rekla: „Zašto ti prosto ne odeš u Los Anđeles i malo se zabviš. Ja ne mogu više ovako.” Kad su se pomirili, Lenon je izjavljivao: „Ja sam bio intelektualni feminista. A onda sam odlučio da živim prema onome što propovedam.”
Džon i Joko su od 1973. godine živeli u Njujorku, u Zapadnoj 72. ulici u palati Dakota. Imali su stan od devet soba na sedmom spratu. Tu je u 42. godini života Joko rodila sina, a Džon je odlučio „da bude najbolji otac na svetu”. Na prvom spratu iste zgrade nalazio se Džonov muzički studio. Joko je tu, tokom 70-ih, snimila nekoliko avangardnih albuma, od kojih, naravno, nije bilo velike zarade. Tada je Joko pokazala i drugi talenat koji je nasledila od oca, onaj za biznis. Kažu da je imala nos za nekretnine, pa je u toj sferi dosta zaradila.
Veliki šok za ceo svet
Njihov zajednički album Double Fantasy izašao je samo tri nedelje pre nego što je frustrirani obožavalac iz pištolja ubio Džona Lenona ispred ulaza u zgradu Dakota u decembru 1980. Lenon tek što je bio napunio 40 godina.
Iskusivši i sama ratne patnje, Joko je ceo život posvetila borbi za mir; te ideje je Lenon delio s njom, a tako je nastala i čuvena pesma Imagine
Bio je to veliki šok za ceo svet, a Joko je govorila da joj samo briga o detetu daje snage da gura dalje. Nije se više udavala. Uprkos brojnim nekretninama, ostala je do danas da živi u stanu u Dakota zgradi. Kaže da često oseća Džonovo prisustvo i njegovu podršku za svoje humanitarne aktivnosti i upornu borbu za mir i protiv gladi. Posle Džonove smrti izdala je desetinu albuma, održala brojne izložbe, a imala je samostalnu izložbu i u kultnom njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MOMA). Dobila je brojne muzičke i druge nagrade.
Sada se teško kreće, uglavnom u kolicima, u pratnji sina, koji je i sam muzičar. Um joj je još uvek oštar. Kad je pitaju da li joj smeta što je predstavljaju kao Lenonovu udovicu, a ne kao Joko Ono, ona kaže: „Dok je on bio živ, zadržavala sam nezavisnost, a sada se stvar obrnula.”