Jedna popravka po braku, osim ako su u pitanju dijamanti

Ono što važi za mašinu i televizor, ne važi za dijamantski prsten, pa ako imate brak u ekvivalentnoj vrednosti, nećete ga menjati. Ali ako ga nemate, prepustite se duhu vremena i menjajte

Moram ja, kad neće oni, kaže Gordana, koja je upravo predala za penziju.

Oni, to su sin i ćerka, oboje oko tridesete, koji još ne nameravaju da se žene i udaju. Ti to misliš ozbiljno, zaprepastila se njena ćerka. I prijateljice su vrtele glavom kad im je saopštila da čim završi formalnosti oko penzije, udaje se i odlazi da živi u Sloveniji. Budućeg muža poznaje već nekoliko godina. Prvo su se samo dopisivali, pa posećivali, pa letovali zajedno. Gordana veruje da će biti treća sreća. Od prvog muža razvela se kad su joj deca išla u osnovnu školu. Posle ne baš kratkog perioda preboljevanja, imala je jednu ozbiljnu vezu, koja je obeležila njene četrdesete. Zato ovo sada smatra svojim trećim brakom.

Da li su tri braka malo ili mnogo, zavisi od očekivanja, jer pravila nema

Da li su tri braka malo ili mnogo, zavisi od očekivanja, jer pravila nema. Naravno da prvi put svi stupaju u brak sa čvrstim uverenjem da je to „dok nas život ne rastavi”. A upravo taj imperativ mnoge plaši i deluje parališuće, pa se sve teže i sve kasnije odlučuju na brak. Danas, međutim, u eri stalnih i brzih promena, taj imperativ više nije održiv.

Oči mi je otvorio majstor koji popravlja mašine za veš. Kažem mu da je mašina skoro nova, tek pet-šest godina, ali je nešto prolupala. Ma kakvi nova, gospođo, zgrane se majstor. I sve lepo objasni. Uputi me da kad se mašina sledeći put pokvari, ne bacam pare za delove i ruke, jer će već za nekoliko meseci da crkne nešto drugo. Nego da sledeći put lepo ovu bacim i kupim novu. Uzalud sam se pozivala na prethodnu mašinu, koja je trajala dvadeset godina. Majstor je bio neumoljiv.

Nekada su se i televizori, i frižideri, i mašine za veš pravili da traju

Tada su se i televizori, i frižideri, i mašine za veš pravili da traju. Kad bi se pokvarili, zvali smo prvo komšije i rođake „da pogledaju”, pa kad oni ne bi uspeli, obraćali smo se majstorima i servisima. Na njih se čekalo danima, veš se gomilao ili prao kod familije. Danas se više ništa ne popravlja. Sve se pravi da traje koliko mu je garancija, u boljem slučaju pet, prosečno tri, a kod jeftinijih modela godinu, dve. Preko toga sve je ćar. Kad se pokvari, baciš i kupiš novo.

Taj duh vremena sad se polako prenosi i na brakove. Toliki su ljudi izgubili godine, živce, pa i zdravlje, pokušavajući da spasu rasparane brakove, i na kraju su se ipak razveli. Možda je majstor za mašine u pravu, možda je jedna popravka po braku sasvim dovoljna. A onda, treba biti otvoren za nove modele. Jer ako očekujete isto što ste imali u prethodnom deljenju, gubite svu lepotu koju donosi promena.

Naravno, ono što važi za mašinu i televizor, ne važi za dijamantski prsten, pa ako imate brak u ekvivalentnoj vrednosti, nećete ga menjati na tri do pet godina. Ali ako ga nemate, prepustite se duhu vremena i menjajte, koliko god puta za tim osetite potrebu.

Jedino budite oprezni sa promenom prezimena. Vađenje novih dokumenata baš zna da bude gnjavaža.