Jedini recept za dug život
Šta je to najbolja drugarica?
Je l’ to ona koju zoveš usred noći kad se dete nije vratilo iz izlaska, a ti brineš i motaš po glavi sve horor filmove? Ili ona koja sluša tri decenije tvoje ljubavne/životne/poslovne nedoumice i uvek na kraju kaže: Pametna si uradićeš pravu stvar?
Kome si ti najbolja drugarica? Da li kad se slažeš sa svim postupcima ili kad treba da kudiš?
Da li ti je važno da ti budeš u pravu? Da kažeš na kraju: Rekla sam ti, a ti me nisi slušala?
Da li muškarac može da bude najbolja drugarica?
Zvala sam majku pre neki dan da se nešto posavetujem s njom, i dobijem odgovor: Pijem kafu na terasi sa drugaricama, ćao, čujemo se kasnije…
Moja mama ima 74 godine i pet drugarica s kojima se druži 60 godina. Jedna živi u Kanadi, jedna u Švajcarskoj. Životi su ih odveli daleko jednu od druge, ali nikad nisam primetila manjak bliskosti, brige jedne za drugu.
Svi imamo tokom života ljude koji ulaze u naše živote u raznim životnim fazama, i isto tako brzo izlaze.
Očigledno, treba da brojimo ove višegodišnje biljke čije stablo i krošnju ne lome problemi, svađe, smrt, finansijske fluktuacije, muževi, momci, sam život…
Krošnjom čuvamo i nas, i vas.
Briga ljudska, jedni za druge – recept je jedini za dug život. Samo se to ljubavlju zove.
Samo se to život zove.
Danas neka nam podmladak kuva ručak.
Dok čitam danas Vaska Popu – Mlad mesec kosi pšenicu selicu / Dva ukrštena sunčeva zraka / Slažu je u krstine / Kos naglas čita / Tajna slova rasuta po polju…
Isceli nas Gospode i bićemo isceljeni. Psalam 17:14.