Jagoda – crvena carica

Savremene, sočne, baštenske jagode mnogo su krupnije od svojih divljih predaka. Najslađi ukus i divnu aromu imaju jagode koje se beru krajem proleća i početkom leta

Današnje jagode potiču od divljih jagoda koje su prisutne hiljadama godina i još uvek se mogu naći po šumama. Ove divlje, šumske jagode imaju delikatan ukus i aromu, a početkom proleća možete ih nabaviti u specijalizovanim piljarama ili na pijaci.

Savremene, sočne, baštenske jagode, koje se gaje širom sveta, mnogo su krupnije od svojih divljih predaka i mogu se nabaviti tokom cele godine. Najslađi ukus i divnu aromu imaju jagode koje se beru krajem proleća i početkom leta.

Jagode sadrže alergene, tako da alergične osobe moraju biti vrlo obazrive

Jagode imaju neobičan slatkasto-kiselkast ukus i izuzetan miris. Koriste se u proizvodnji slatkiša, sušene i sveže, kao i u kozmetici i proizvodnji parfema, baš zbog svoje karakteristične arome.

Jagode su niskokalorično voće, vrlo bogato vitaminom C. Ista količina pomorandži i jagoda ima gotovo istovetan sadržaj ovog vitamina, bitnog za jačanje imunosistema i stvaranje kolagena. Takođe, dobar su izvor folne kiseline, korisne za nervni sistem, rast i razvoj, kalijuma bitnog za nervni sistem, snižavanje krvnog pritiska i prevenciju osteoporoze. Sadrže i mangan, vlakna i manje količine gvožđa. Seme u jagodama obezbeđuje nerastvorljiva vlakna koja dobro utiču na probavu. Jagode sadrže i rastvorljiva vlakna, poput pektina, koja mogu da utiču na snižavanje holesterola.

Mogu se konzumirati sa jogurtom: u činiju poređajte red jagoda, red jogurta i pospite cimetom pomešanim sa šećerom

Bioflavonoidi iz jagoda, kao crveni antocijanin, pomažu kod raznih hroničnih oboljenja. U njihov sastav ulazi i salicilna kiselina, ista koja se nalazi u aspirinu. Ova kiselina može povoljno da utiče na osobe koje imaju probleme sa zglobovima, bubrezima i jetrom. Kuvanje ne uništava ove sastojke, tako da i kolači sa jagodama i džem od jagoda mogu biti korisni. Međutim, jagode sadrže alergene, tako da alergične osobe moraju biti vrlo obazrive.

Jagode se nekoliko dana mogu držati u frižideru. Ne treba ih seći, jer tako brzo gube vitamin C i ukus. Treba ih skladištiti odvojeno od drugog voća i povrća, jer njihov ukus i aroma lako mogu preći na druge namirnice. Peru se neposredno pred služenje, i to sa zelenom drškicom koja sprečava da voda prodre u plod. Ako bi se ostavile vlažne duže vreme, na njima bi se razvila buđ.

Treba ih skladištiti odvojeno od drugog voća i povrća, jer ukus i aroma jagoda lako mogu da pređu na druge namirnice

Kinezi smatraju da je jagoda izuzetno voće koje pomaže u prevazilaženju muke izazvane preteranim konzumiranjem alkohola. Takođe, narodno verovanje je da izbeljuju zube, kao i da uklanjaju neprijatan zadah od belog luka.

Postoje razni načini da se jagode konzumiraju, osim u kolačima i džemu. Mogu se dodati u musli ili konzumirati sa jogurtom: u činiju poređajte red jagoda, red jogurta i pospite cimetom pomešanim sa šećerom. Koriste se i za smutije, sveže ili zaleđene. Odlične su za dečju užinu. Mogu se zalediti i deci davati kao desert u toplim letnjim danima.

Poznati desert u Engleskoj su jagode sa šlagom koje se tradicionalno služe tokom Vimbldona, najstarijeg teniskog turnira na svetu

Za savršen desert, jagode se mogu izblendirati u procesoru za hranu sa sokom od pomorandže i preliti preko jogurta ili sladoleda od vanile. Ako se konzumiraju sveže, mogu se nakratko potopiti u sok od limuna i pomorandže i potom izvaditi i posuti prah šećerom. U Australiji se čaša sa šampanjcem obavezno ukrašava jagodom. Poznati desert u Engleskoj su jagode sa šlagom koje se tradicionalno služe tokom Vimbldona, najstarijeg teniskog turnira na svetu.