Iznenadite nekog lepotom i ljubavlju

Imam posle ovog leta nove pege po rukama. Danas se to valjda zove staračke pege. Ženi se vazda prilepi taj epitet – baba – po hitnom postupku, čim napuni 30 godina.

Iskreno da vam kažem, gledam ja njih, gledaju one mene. Mislim se, prihvatiću vas kao promenu trase autobusa 47 pre tri decenije. Otvorenog srca.

Imam mnogo više od 30 godina, i osećam se odlično. Sede mi rastu, za dozvolu ne pitaju. Nokte mažem povremeno.

Pokušavam da nađem svoju decu u mojim slikama iz mladosti, i redovno ubeđujem svoje najbliže da svi liče na mene.

Promene su neminovne, i nezaustavljive. Čitam vest da autobuse gradskog saobraćajnog u Beogradu vozi jedan čovek iz Šri Lanke. Dovezao čovek svoje vozilo u garažu na kraju svoje smene, izvadio krpu i pere autobus. Na opšte zaprepašćenje kolega i zajednice.

Mene to nije zaprepastilo, samo me je podsetilo kako smo mi u osnovnoj školi čuvali svoje nove klupe i stolice, i da se to tada smatralo jedino društveno prihvatljivim – da se čuva neka svojina koja nije samo lična.

Pozivam sve da učinimo jednu lepu stvar za nekog ko nije član naše najbliže porodice.

Iznenadite nekog lepotom i ljubavlju.

Ja mesim krofne da podelim po zgradi. Svi da vide šta je moja baka mene naučila, kako se ljubav tka u testo koje raste, baš kao ta krofna.

Uz The Cure – Lovesong.

Kao lek. Kao znak.