Izložba Carski porcelan – Dani Ermitaža u Srbiji

Prefinjenost i raskoš dvorova ruske carske porodice Romanov nije se mogla ni zamisliti bez vrhunskog porcelana.

Duh tog sveta i najlepše primerke dvorskih servisa možemo da vidimo u Narodnom muzeju u Beogradu od 24. oktobra do 24. novembra na izložbi Carski porcelan.

Izložba se organizuje u okviru manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji, koju su organizovali muzej Ermitaž, Ministarstvo kulture Srbije i kompanija Gasprom.

Muzej Carske fabrike porcelana – deo Ermitaža

U Sankt Peterburgu, na obalama Neve, više od tri miliona dragocenih eksponata čuva se u tri osnovne građevine – Starom i Novom Ermitažu i Zimskom dvorcu, kao i u još desetak zgrada od neprocenjive istorijske važnosti.

Jedna od njih je i Muzej Carske fabrike porcelana, iz koga potiču predmeti sa beogradske izložbe.

Priča o carskom porcelanu nastaje ukrštanjem vrhunske umetnosti i vrhunske tehnologije i traje gotovo tri veka.

Zato obilazak beogradske izložbe možemo simbolično početi od servisa za čaj na čijim tanjirićima su naslikani jedrenjaci, koji asociraju na doba Petra Velikog.

Njegova ćerka Jelisaveta Petrovna osnovala je 1744. Carsku fabriku porcelana.

Sinergija careve ćerke i hemičara

Bila je to prva fabrika porcelana u Rusiji, a treća u Evropi. Dugo pre toga tehnologija proizvodnje najfinijeg porcelana bila je dobro čuvana tajna. Zapravo, znalo se od čega se pravi porcelan, ali su samo posvećeni znali tačne proporcije sastojaka od kojih se dobija onaj fini, beli i poluprovidni porcelan. Tek kada je ruski hemičar i inženjer Dmitrij Vinogradov usavršio formulu za proizvodnju ruskog porcelana, carica Jelisaveta je dala nalog da se otvori fabrika.

Obeležavajući 100. godišnjicu postojanja fabrike 1844, car Nikolaj I dao je nalog da se osnuje Muzej, kako bi se sačuvali najvredniji komadi carskog porcelana. Nešto kasnije, car Aleksandar III izdao je naredbu da se svi komadi koji se proizvode za korišćenje na carskim dvorovima prave u dva identična primerka, kako bi drugi postao deo muzejske zbirke.

Od ceremonijalnih vaza do rezultata popisa

Tokom vremena, stilske karakteristike porcelanskih komada su se menjale jer se menjao i ukus Romanovih. Tako je Alekandar I naručivao velike ceremonijalne vaze i servise sa velikim brojem komada sa istim ornamentom. Nikolaj I je naručivao moderne ukrasne predmete, a Nikolaj II je obožavao oslikana porcelanska uskršnja jaja.

Po nalogu Katarine Velike izrađena je prva kolekcija porcelanskih figurina, na osnovu temeljnih etnografskih istraživanja i po nacrtima vajara francuskog porekla Jakova Rašeta. Nešto kasnije, 1907. projekat je obnovio Nikolaj II.

Želeo je da prikaže rezultate sprovedenog popisa u carevini, pa je naručio novu seriju figurina u narodnim nošnjama. Time je hteo da obeleži 300. godišnjicu dinastije Romanov, ali i da svog maloletnog sina, carevića Alekseja, upozna sa narodima koji žive na teritoriji Rusije.

Desetogodišnji rad na ovom projektu prekinula je Oktobarska revolucija.

Ali ni ona nije zaustavila rad Carske fabrike porcelana. Samo je promenjena ikonografija ukrasa na šoljama, tanjirima i vazama.

Kobalt, zlato i Kandinski

Još u vreme Jelisavete Petrovne, carice koja je osnovala fabriku, proizvodili su se čajnici i šolje sa ornamentom mrežice ružičaste boje, koju je osmislio majstor Dmitrij Vinogradov. Tačno dva veka kasnije, jedna umetnica je redizajnirala taj ornament i promenila mu boju, pa je tako nastao plavo-beli porcelan sa ornamentom „mrežica od kobalta”, koji je i danas najtraženiji proizvod ove fabrike.

Od vremena Romanovih do danas sačuvana je vrhunska tehnologija proizvodnje tvrdog i mekog porcelana, kao i „bone” porcelana, koji je poluproziran i najsličniji drevnom kineskom porcelanu. Nije se promenila ni ljubav prema ukrašavanju predmeta od porcelana detaljima i ornamentima od 12-karatnog zlata.

Dizajn predmeta i dalje potpisuju najbolji vajari i slikari. Doduše, oblici i ručno slikani motivi na porcelanskim predmetima menjali su se zajedno sa promenama umetničkih pravaca, pa se tako među 30 000 eksponata u Muzeju Carske fabrike porcelana čuva i servis čiji dizajn potpisuje veliki slikar Vasilij Kandinski.

Fabrika koja neprekidno radi 280 godina

Carska fabrika porcelana u Sankt Peterburgu nekoliko puta je menjala ime, u sovjetskoj eri nosila je ime Lomonosova, ali nikada nije zatvorena. Sledeće godine navršava se 280 godina kako neprekidno proizvodi najfiniji, umetnički oblikovan i oslikan porcelan.

Do 1917. proizvodila je predmete za Romanove, a od tada za Kremlj. Preživela je devet careva, revolucije, svetske ratove, politčke i socijalne turbulencije koje su potresale Rusiju.

Odgovor na pitanje kako je to uspela možda leži u rečima čuvenog majstora za porcelan Alekseja Vorobjevskog, koji je uzviknuo: „Porcelan mora biti lep!” i porazbijao komade koje je oslikao ratnim prizorima.

Jer, sistemi i ideologije se menjaju, a ljudska potreba da stvara lepotu i da joj se divi ostaje nepromenljiva.

Fotografije eksponata, izvor :Press služba manifestacije Dani Ermitaža u Srbiji.