Izazovi 21. veka – život biljaka i globalno zagrevanje

Klimatske promene utiču na dostupnost i kvalitet hrane. Povećan nivo ugljen-dioksida pospešuje rast, ali takođe smanjuje hranljivu vrednost mnogih kultura, što može imati uticaja na ljudsko zdravlje

Klimatske promene izazvane globalnim zagrevanjem veoma utiču na uzgajanje biljaka. Globalno zagrevanje nastaje kada se ugljen-dioksid i drugi zagađivači vazduha natalože u atmosferi i apsorbuju sunčevu svetlost i sunčevo zračenje koji se odbijaju od površine zemlje. U normalnim uslovima ova toplota bi se izgubila i otišla nazad u svemir. Zagađivači to sprečavaju zadržavajući toplotu. Tako dolazi do zagrevanja planete i stvaranja efekta staklene bašte, što dovodi do raznih klimatskih promena kao što su suše, poplave i uopšte ekstremne klimatske prilike.

Temperature do kraja ovog veka povećaće se za 1⁰C ali i do ekstremnih 4⁰C. U vreme suša, biljke venu i suše se. S druge strane, blago povišene temperature i ugljen-dioksid mogu da utiču na povećanje prinosa. Ali, da bi se ovo ostvarilo, potrebni su i drugi faktori, kao što je dostupnost vode. Povećan nivo ugljen-dioksida pospešuje rast, ali takođe smanjuje hranljivu vrednost mnogih kultura. Opadaju koncentracije proteina i esencijalnih minerala kod mnogih kultura, kao što su pšenica, soja i pirinač, što može imati uticaja na ljudsko zdravlje. Blago zagrevanje i više ugljen-dioksida nekim biljkama pomaže da brže rastu, ali ozbiljnije zagrevanje može smanjiti prinos ili uništiti biljke.

Efekat povišene temperature, za svaku pojedinu kulturu, zavisi od optimalne temperature na kojoj biljka uspeva

Efekat povišene temperature, za svaku pojedinu kulturu, zavisi od optimalne temperature na kojoj biljka uspeva. U nekim oblastima te temperature će odgovarati biljkama. Međutim, ima biljaka kojima će to smetati i tada će uzgajivači biti prinuđeni da tu vrstu biljaka zamene nekom drugom kulturom, koja uspeva na višim temperaturama. Navodnjavanje može biti rešenje tamo gde, u uslovima suše, nedostaje voda – ako je to moguće.

Toplija atmosfera ima i drugi efekat, a to je da izlučuje više padavina. Kao što se planeta zagrejala, tako je postala i 4 odsto vlažnija. Zbog toga pada više kiše, ponekad u neuobičajeno doba godine, kao što je sada slučaj. Jače kiše ne dovode do poplava, ali povećavaju mogućnost njihove pojave. Tople kiše ubrzavaju topljenje snežnog prekrivača. Kombinacija kiše i bržeg topljenja snega dovodi do čestih poplava u proleće, kada je zemlja smrznuta, zasićena vlagom i teže apsorbuje vodu. Preterana količina vode dovodi do truljenja biljaka. Za slučaj poplava mogu se napraviti razni drenažni sistemi za kanalisanje viška vode.

Temperature do kraja ovog veka povećaće se za 1⁰C ali i do ekstremnih 4⁰C

Mnogi korovi, štetočine i biljne bolesti uspevaju na višim temperaturama i u vlažnim uslovima. Tako se mogu pojaviti vrste koje ranije nisu predstavljale problem, što će zahtevati veće korišćenje pesticida i može loše uticati na zdravlje ljudi.

Klimatske promene utiču na dostupnost i kvalitet hrane. Povišene temperature, promene u padavinama i ekstremni vremenski uslovi utiču i na distribuciju hrane, kao i na povećanje cena. U zemljama u razvoju, adaptacije, kao i promena kulture, irigacioni ili drenažni sistemi, nisu lako izvodljivi, naročito iz ekonomskih razloga.

Mnogi korovi, štetočine i biljne bolesti uspevaju na višim temperaturama i u vlažnim uslovima

Drveće u procesu fotosinteze uklanja ugljen-dioksid iz vazduha i otpušta kiseonik. Tako bi sadnjom drveća mogao da se umanji efekat staklene bašte. Preporuka je da se za svako isečeno drvo posade tri nova. Danas se smatra da je potrebno posaditi tri milijarde stabala da bismo spasli planetu.