Ivo Pogorelić: Umetnost nije gledanje u oblake već disciplina

U mladosti proglašen genijem, veliki svetski pijanista Ivo Pogorelić sada sebe smatra večitim studentom i posle 20 godina ponovo se vraća Šopenu

Jedan od najvećih živih pijanista i najzanimljivijih eksjugoslovenskih ikona, Ivo Pogorelić, morao je da otkaže nastupe u septembru zbog oporavka nakon operacije oka. Lekari predviđaju da će redovnoj koncertnoj aktivnosti moći da se vrati već u oktobru, mada će to poremetiti raspored isplaniranih aktivnosti u ovoj i narednoj godini, objavio je pijanista na društvenim mrežama.

Kao i većina muzičara, Pogorelić je posvećen klaviru od najranijeg detinjstva. Ta strast ga ni do danas nije napustila. „Trudim se i za sada uspevam da ostanem večiti student. To je najlepši način postojanja”, kaže danas 64-godišnji Ivo Pogorelić.

U Beogradu, gde je rođen, išao je u muzičku školu, pobeđivao na takmičenjima, a kad mu je bilo 12 godina, otišao je u Moskvu na školovanje.

Diplomirao je na Konzervatorijumu Čajkovski i pobedio na nekoliko međunarodnih takmičenja gde je dokazao svoju izuzetnu tehniku i talenat. Za njegove pobede znao je muzički svet, ali ga je u centar pažnje šire javnosti dovelo Šopenovo takmičenje u Varšavi 1980. godine, na kome nije pobedio. Žiri ga je isključio u završnici, zbog čega je velika Marta Argerič demonstrativno napustila žiri, tvrdeći da je Pogorelić genije.

Tako je sa dvadeset dve godine Ivo Pogorelić došao na sve naslovne strane. I sam je kasnije izjavljivao: „Od tog takmičenja moja karijera je dobila više nego karijera ijednog pobednika.”

Popularan kao rok zvezde

Njegova popularnost ličila je na popularnost tadašnjih rok zvezda. Imao je svetle oči i dugu gustu kosu i ličio na Džima Morisona iz rane faze. Kršio je pravila i nije se libio da bude drugačiji.

Saznalo se da je i u privatnom životu netipičan. U to vreme, oženio se svojom profesorkom sa konzervatorijuma Alisom Kezeradze, pijanistkinjom gruzijskog porekla, koja je bila 21 godinu starija od njega, i sa kojom je bio u vezi od svoje 17. godine. Pogorelić je mnogo dugovao Alisinoj posvećenosti. Njihov brak je potrajao do njene smrti. Te ključne 1980. taj brak bio je samo još jedna od legendi koje su pratile Pogorelića i privlačile publiku.

Imao je svetle oči i dugu gustu kosu i ličio na Džima Morisona iz rane faze. Kršio je pravila i nije se libio da bude drugačiji

Mnogi, koji nikada pre nisu otišli ni na jedan koncert klasične muzike, čekali su satima u redu da bi kupili karte za neki iz serije njegovih nastupa. I svi su bili oduševljeni, od prvog prizora mladog umetnika za klavirom, samog na ogromnoj sceni Sava centra ili Kolarca, do poslednjeg bisa.

Pogorelić je brzo osvajao svetske scene. Već 1981. debitovao je u njujorškom Karnegi holu, posle čega su mu bila otvorena vrata svih prestižnih scena i orkestara. Uskoro je potpisao i ugovor za kuću Dojče gramofon koja je na kompakt diskovima zabeležila njegova izvođenja klasičnog repertoara. Krajem te decenije, Pogorelić postaje prvi umetnik kome je UNESKO dodelio zvanje Ambasadora dobre volje.

Uskoro, njegov otac Ivan i brat Lovro preselili su se u Hrvatsku, a Ivo i Alisa su za svoj dom izabrali London.

Alisa ga je oštrila kao što se oštri nož

Ratne devedesete godine 20. veka na teritoriji bivše Jugoslavije, u Pogorelićevom životu su obeležene filantropskim aktivnostima. Za podršku mladim talentima osnovao je fond za mlade muzičke talente u Hrvatskoj, a nešto kasnije, 1993. i Međunarodno pijanističko takmičenje u Pasadeni u SAD.

Rođen u braku Hrvata i Srpkinje, Ivo Pogorelić je prvi put posle 28 godina u Beogradu svirao 2017, a u Novom Sadu u oktobru 2021, posle pauze od 40 godina. Tek tada ovdašnja publika je saznala da mučne godine na ovim prostorima nisu bile spokojne ni u životu genijalnog pijaniste.

Supruga Alisa se razbolela od raka jetre, a posle njene smrti 1996. on se povukao iz javnosti. Nije nastupao, nije snimao. Rekao je da je morao da ponovo izgradi sebe. „Ona je imala sve, prefinjenost, obrazovanje, lepotu, talenat i nežnost. Ona je sve obasjavala kao kometa. Nikad niste mogli da mirujete sa njom, uvek je bila za pokret. Rođena kao princeza, to je ostala i u smrti.” Govorio je da ne može da dodirne klavir jer tada sećanja navru kao Nijagarini vodopadi. Trebalo mu je vreme da ponovo postane kreativan. Pre toga, Alisa ga je „oštrila svakog dana, kao što se oštri nož”.

Ivo Pogorelić je prvi put posle 28 godina u Beogradu svirao 2017, a u Novom Sadu u oktobru 2021, posle pauze od 40 godina

Važnost heljde i hodanja

Ta pauza je dosta dugo potrajala, ali se on konačno ipak vratio tamo gde pripada – muzici. Žalio se kasnije da je dugo čekao da prestanu da govore o njegovom izgledu, njegovom talentu i njegovom bogatstvu, ali ni kad je prevalio 50, a kosa mu se proredila, nije bilo lakše: govorili su da je dobro očuvan.

On, naravno, potvrđuje da je u dobroj kondiciji. I dalje radi vežbe, ide u duge šetnje, a u ishrani koristi pravilo: jede sve, ali po malo. I u Japanu i u Rusiji otkrio je značaj heljde u ishrani. Gde god da putuje, a sad opet putuje mnogo, nastoji da jede ono što je karakteristično za to podneblje. Ipak, slabost mu je čokolada, pa mu njegova sadašnja prijateljica Miljenka Stanić ponekad spremi čokoladnu tortu bez brašna .

Fizička kondicija za njega je veoma važna jer, posle prosečnog koncerta, košulja mu bude potpuno mokra, a izgubi kilogram i po telesne težine. Zato kaže: „Ljudi misle: umetnik, to je gledanje u oblake. Ali sviranje klavira je disciplina, fizička i atletska.”

Snimanje kraj Listove biste

Danas živi sa Miljenkom, koju uvek naziva svojom prijateljicom, u kući u Luganu, gde se preselio nakon 20 godina provedenih u Londonu. Nastupa umerenim ritmom, a vratio se i snimanju albuma. Ponovo preispituje dela i kompozitore koje je svirao u mladosti, ali je osećao da u njima ima još stvari koje želi da razjasni.

Pre pandemije izdao je album na kome svira dva Betovenova i jedno Rahmanjinovo delo. Naročito je bio uzbuđen što su Rahmanjina snimali u Sonijevom studiju u Rajdingu, u neposrednoj blizini Listove kuće. Kad god bi naparvio pauzu u snimanju, izlazio je da prošeta pored Listove biste.

U februaru ove godine izdao je novi album samo sa Šopenovim delima, koja nije snimao 20 godina.

Iako je Šopen bio značajan za njegove početke, prestao je da ga svira kad je pročitao njegova privatna pisma i shvatio da nije bio dobra osoba, što ga je, po Pogorelićevom mišljenju, sprečilo da „komponuje nešto još veće”.

Ali izgleda da se „izmirio” sa Šopenom kad je odabrao da odsvira i snimi poslednja Šopenova dela, tako da ona „zasijaju sa svoje mračne strane”.

Naslovna fotografija © Print screen https://www.facebook.com/ipogorelich