Istanbul – jedinstvena Cisterna bazilika, svedok istorije
Nisam od onih koji vole sneg, iako sam zimsko „dete” i zato uvek bežim u suncem obasjane krajeve. Ove zime put me nije daleko odveo, jer se uvek trudim da povežem posao sa destinacijom koju posećujem. Prelazimo hiljadu kilometara od Beograda i stižemo u Istanbul, za mene trenutno najlepši grad, grad koji ne prestaje da me oduševljava ni posle deset poseta, grad raskošne kulturne ostavštine, milionski grad smešten na dva kontinenta, jedini grad u kome me očarava spoj starog i novog, spoj islama i hrišćanstva, Istoka i Zapada, Orijent, ljudi koji u njemu žive, kao i veliki broj putnika koji ga posećuju.
Lep sunčan dan, 18 stepeni, smešteni smo blizu Aja Sofije. Sve što nas ovog puta interesuje da obiđemo nalazi se na 10 minuta šetnje. U hotelu nas već čeka vodič sa kojim smo za taj dan dogovorili obilazak Topkapi palate– glavne rezidencije svih osmanskih sultana, „srce” Osmanskog carstva.
Bogata istorija, neprekidna priča našeg vodiča, zlatom optočene građevine, sultanov harem, bogatstvo koje vidimo, vraćaju nas nekoliko stotina godina unazad, šetamo, divimo se i zamišljamo sve o čemu slušamo narednih, ni manje ni više nego pet sati.
Priču o Topkapiju ostavljamo za neki sledeći put, ovaj kratak putopis želim da posvetim jednoj neverovatnoj građevini koja se nalazi ispod zemlje, a to je Cisterna bazilika ili Potopljena palata. Njena svrha nekada je bila čuvanje sveže pijaće vode za stanovnike Konstantinopolja.
Red za ulazak
Nalazi se na par minuta hoda od hotela u kome uvek odsedam i kad god tuda prolazim začudi me nepregledan red za ulazak koji se proteže ispred jedne sasvim jednostavne i moderne fasade od aluminijuma. Ko bi rekao da se iza, odnosno ispod, nalazi pravo bogatstvo izgrađeno u 6. veku. Ne znam šta nas očekuje dok prolazimo kroz sasvim moderan ulaz i elektronsko očitavanje karata. Mali hodnik, zatim metalne stepenice koje vode dole, osećamo vlagu u vazduhu dok se pred nama pojavljuje prizor koji oduzima dah.
Bezbroj stubova nosača koji se prostiru celom površinom od 9.800 m² kao da izviru iz vode. Izrađeni su uglavnom u jonskom i korintskom, a samo par njih u dorskom stilu.
Ono što celom prostoru daje filmski izgled upravo je ta mala količina vode na dnu u koju se bacaju novčići za sreću i neverovatna, upečatljiva i prigušena rasveta crvene boje, koja izvire iz vode i ide ka vrhu stubova.
Saznajemo da je upravo na ovom mestu sniman i deo jednog od Bondovih fimova, što nije ni čudo, osećaj je bio upravo taj dok smo šetali metalnom platformom.
Oči meduze
Saznajemo da je rekonstrukcija cisterne počela 1968. godine, pre toga bila je do vrha popunjena blatom, stubovi su bili oštećeni, zidovi napukli. Trajala je skoro 20 narednih godina, te je za posetioce otvorena 1987. godine.
Trebalo je dosta vremena za rekonstrukciju ukupno 336 stubova, visine 9 metara. Primetili smo i nekoliko naknadno dodatih stubova na određenom razmaku koji su tu da celu građevinu drže i očuvaju u ovom stanju, a koji nimalo ne kvare izgled celog prostora, jer se savršeno uklapaju.
Ono što je interesantno i neobično, a tiče se stubova, jeste da postoje dva stuba koji kao bazu imaju meduzine glave. Jedna je okrenuta naopako, a druga na stranu, ne zna se zašto. Legenda kaže da će se pretvoriti u kamen svako ko pogleda meduzu u oči, te je pretpostavka da su upravo zato tako okrenute tokom izgradnje. Možete ih videti u filmu Inferno, snimljenom po knjizi Dena Brauna, a od same pomisli na knjigu ili film pomalo nas prolazi jeza.
Na slikama se vidi i jedan stub koji se izdvaja jer na sebi celom visinom ima izgravirane motive Fatiminog oka; stalno je vlažan jer, kako kažu, plače. To su suze za stotinama robova koji su umrli gradeći ovu cisternu. Veruje se da je na njenoj izgradnji radilo 7.000 robova. Primetili smo i par naknadno dodatih elemenata, poput staklenih listova i meduza na metalnoj konstrukciji, kao i male kamene biste koje izviru iz vode. Dodati su radi atrakcije i turista i veoma se lepo uklapaju.
Fantastična akustika
Zbog svoje fantastične akustike i spektakularnog okruženja, Cisterna bazilika se koristi i kao mesto za događaje svih vrsta, najviše koncerte. Ako imate retku priliku da prisustvujete nekom koncertu ovde, nemojte je propustiti!
Ukoliko vas put nanese u Istanbul, ne propustite da posetite ovo impozantno zdanje. Moja preporuka je da to učinite sa vodičem na srpskom jeziku, preporučiće vam ga na recepciji hotela u kome boravite i nećete pogrešiti. Ulazak sa vodičem podrazumeva da ne čekate red već ulazite pomoću njegove propusnice, uz prethodno kupljenu kartu, takođe uz njegovu pomoć.
Priča o istoriji ovog arhitektonskog čuda vratiće vas kroz vreme, a ujedno ćete imati osećaj da ste na setu nekog od pomenutih filmova.
Prepustite se avanturi!
fotografije u tekstu © Privatna arhiva, Jelena Jelisavčić