Žena koja sedi na krevetu sa rukom na bolnom delu donjeg dela leđa.

Išijas – lečenje, simptomi i najbolje vežbe za išijas

Piše: Prof. drNenad Dikićseptembar 5, 2023novembar 29, 2023

Iako većina ljudi govori o išijasu kao bolesti, to je u stvari simptom, odnosno bol koji se prostire duž noge kao posledica kompresije išijadičnog živca. Razlog, odnosno dijagnoza bola, može da bude različita, a najčešće je u pitanju kompresija živca od strane diska (na primer hernija diska), ali o tome više u tekstu koji sledi.

Išijas simptomi – kako prepoznati išijas?

U zapadnoj literaturi problem se naziva još i low back pain (LBP) ili bol u donjem delu leđa, i toliko je značajan da mu je i Svetska zdravstvena organizacija posvetila vodič, jer je samo u 2020. godini bol u donjem delu leđa imalo 619 miliona ljudi širom sveta1.

Inače, išijalgija kao problem prvi put je opisana i uočena od našeg lekara i čuvenog pisca dr Laze Lazarevića.

Iako većina ljudi govori o išijasu kao bolesti, to je u stvari simptom, odnosno bol koji se prostire duž noge kao posledica kompresije išijadičnog živca. Može da se javi samo u jednoj nozi i gotovo uvek počinje u donjem delu leđa i proteže se preko bedra, ide duž noge do stopala.

Najčešće je oštar bol, mada ga pacijenti opisuju kao peckanje ili žarenje a ovi išijas simptomi su gori kada osoba stoji, a smanjuje se kad osoba leži ili hoda. U nekim situacijama može da dođe do slabosti noge ili stopala.

Zbog čega išijas nastaje?

Išijadični živac je najveći pojedinačni živac u ljudskom telu. Kreće se od kičme duboko preko gluteusa, zadnjeg dela bedra sve do stopala. On ima ključnu ulogu u povezivanju kičme s mišićima nogu i stopala. Kompresija išijadičnog živca dovodi do bola po kome se to bolno stanje naziva išijas.

Nekoliko poremećaja kičme može izazvati kompresiju išijadičnog nerva. Najčešće, to su: hernija diska, lumbalna spinalna stenoza, spondilolisteza, trauma koja može dovesti do povreda kičmene moždine, piriformni sindrom, tumor kičme.

Međutim, istraživanja pokazuju da je do 90 odsto išijalgija rezultat hernije diska u donjem delu kičme.

Među mišićno-skeletnim stanjima, bol u donjem delu leđa ima najveću prevalenciju u svetu i vodeći je uzrok invaliditeta širom sveta. Ljudi u bilo kom uzrastu mogu imati bol u leđima koji se prostire duž noge. Smatra se da ne postoji čovek koji nije imao bol u leđima, međutim, samo kod malog broja se širi duž noge.

Najveći broj obolelih javlja se u dobi od 50 do 55 godina. Hronični bol u donjem delu leđa je glavni uzrok gubitka posla, ograničenja učešća i smanjenog kvaliteta života širom sveta. S obzirom na veliku rasprostranjenost, LBP doprinosi ogromnom ekonomskom opterećenju društva. Treba ga smatrati globalnim javnozdravstvenim problemom koji zahteva odgovarajuće rešenje. Procenjuje se da će se broj slučajeva povećati na 843 miliona slučajeva do 2050. godine, uglavnom zbog povećanja populacije i starenja.

Ukoliko uz išijas simptomi kao što su neurološki ispadi nisu prisutni, lečenje podrazumeva mirovanje, uzimanje lekova protiv bolova i za opuštanje, primenom fizikalne terapije. U krajnjem slučaju može biti operativno.

Hernija diska

Hernija diska je najčešći razlog išijasa i zato je neophodno reći nešto više o tom poremećaju.

Diskovi u kičmi imaju nekoliko funkcija. Oni daju kičmi fleksibilnost, deluju kao jastučići za pršljenove i ravnomerno prebacuju opterećenje na kičmu s jednog diska na drugi. Ispupčenje diska i hernija češće se javljaju u lumbalnoj kičmi, jednostavno zato što taj deo kičme podržava celu težinu gornjeg dela tela, kao i sve predmete koje treba da podignete.

Gelasto jezgro diska (nucleus pulposus) je unutar spoljašnjeg fibroznog zida (annulus fibrosus), ali se može izbočiti na spoljni zid, dovoljno da pritisne obližnji nerv ili koren nerva. Hernija diska nastaje kada jezgro probije fibrozni prsten. Bez obzira da li se disk izboči ili dođe do hernije, nerv ili nervni koren može da bude pritisnut i dovede do bola, odnosno išijasa.

Ova kompresija se može desiti samo na jednoj strani išijadičnog nerva i izazvati simptome samo na jednoj strani tela, ili na obe strane, pri čemu izaziva simptome na obe strane tela (bilateralni išijas). Bol najčešće nastaje na nivou četvrtog lumbalnog pršljena (L4), pa sve do prvog sakralnog (S1).

Kičmeni stub, disk je crvene boje i vidi se kako je iskliznuo van linije pršljenova.

Faktori rizika za išijas

Pored svih pomenutih potencijalnih uzroka za nastanak išijasa, kombinacija građe, držanja tela, genetike i životnog stila mogu uticati na češću pojavu išijasa. U faktore rizika za išijalgiju spada:

Starost: Starenje povećava rizik od diskus hernije i degenerativne bolesti diska.
Gojaznost: Veća telesna težina opterećuje kičmu i vrši veći pritisak na diskove, što može dovesti do hernije ili drugih oštećenja.
Zanimanje: Neki poslovi su fizički naporni i uključuju puno podizanja i uvrtanja kičme. Nepravilno podizanje može da doprinese riziku od išijasa. Pored toga, predugo sedenje može da optereti diskove i dovede do slabljenja jezgra diska.
Povreda kičme: Prethodne povrede mogu oslabiti diskove i učiniti ih podložnijim herniji i oštećenjima.
Smanjena fizička aktivnost: Skoro je nepotrebno podsećati na neophodnost stalnog kretanja, ali i sprovođenja određenih vežbi snage, jer samo tako preveniramo mnoga stanja, među kojima je i išijas.

Kako se dijagnostikuje išijas

Ceo problem prvi je uočio dr Laza Lazarević, naš pisac, ali i veliki doktor, još 1880. godine kada je objavio svoja zapažanja o bolesti išijadičnog nerva kod šest pacijenata, smatrajući da je u osnovi razlog istezanje nerva prilikom pokreta. Danas verovatno nema lekara koji ne zna Lazarevićev znak koji se izvodi tako što se savija ispružena noga ka trupu u ležećem položaju i koji se smatra pozitivan ako dođe do bola.

Zapadna medicina je u početku opisan test Laze Lazrevića pokušala da pripiše francuskom doktoru Šarlu Laseku, ali je ipak istina pobedila, pa je znak za većinu ostao znak Laze Lazarevića, dok ga neki zovu Lazarević-Lasek, da bi u zvaničnom časopisu Evropske asocijacije neurologa (Journal of Neurology) 2002. godine ipak napisano da je znak prvi opisao dr Laza Lazarević².

Naravno, u mnogim slučajevima neophodna je dodatna dijagnostika, među kojima je najvažnija magnetna rezonanca da bi se sagledala promena koja pritiska živac.

Lečenje išijasa – šta možemo sami da učinimo?

Kada je u pitanju išijas, lečenje čovek može i sam da započne, tako što će mirovati kod kuće, nanositi led na bolno mesto. Zatim, kao lek za išijas uzeti neki od antireumatika (diklofenak, brufen, naproksen, itd.) za koje nije potreban recept, a koji ublažavaju bol i upalu.

Koliko su tablete i lekovi za išijas efikasna terapija?

Problem kod nesteroidnih antireumatika je u tome što nisu efikasniji u smanjenju bolova kod išijalgije od placeba ili drugih lekova. Oni su efikasniji u ukupnom poboljšanju, u poređenju sa placebom ili drugim lekovima. Pored toga, imaju povećan rizik od neželjenih efekata, pre svega u gastrointestinalnom traktu u poređenju sa placebom³.

Veštiji pacijenti mogu sami da sprovedu nežno istezanje kako bi se smanjila kompresija išijadičnog živca. Neke od vežbi prikazane su na kraju teksta.

Takođe, iako ne postoje naučni dokaz da vitamini za išijas umanjuju simptome išijasa, oni svakako mogu biti korisni pri oporavku nerava, a posebno veće doze magnezijuma i kalcijuma.

Mirovati u krevetu ili biti aktivan sa išijasom?

Najčešći savet lekara je da mirujete. Međutim, analizirano je 10 randomizovanih ispitivanja na 1.923 ispitanika kojima je procenjivan efekat saveta da se pacijenti odmaraju u krevetu ili ostanu aktivni sa bolom kod išijasa.

Dokazi umerenog kvaliteta pokazuju da pacijenti sa akutnim išijasom mogu doživeti mala poboljšanja u ublažavanju bolova i sposobnosti da obavljaju svakodnevne aktivnosti ako dobiju savet da ostanu aktivni, u poređenju sa savetom da se odmore u krevetu⁴.

Najveći broj lekara za išijas će prepisati neki od lekova protiv bolova, antireumatika i lekova za relaksaciju mišića (Mydocalm). Oni malo agresivniji će kao lek za išijas dati injekciju u predelu zahvaćenog živca, sa idejom da smanje upalu (kortikosteroidi).⁵

Preporučuje se i fizikalna terapija, nakon koje bi trebalo da naučene vežbe i istezanje nastavite sami i tako utičete i preventivno na ponovni nastanak išijasa.

Operacija išijasa ne radi se često, osim kada se radi mikrodiscektomija, kojom se uklanja deo hernije diska, ili laminektomija, kojom se uklanja deo pršljena da bi se napravilo više prostora u kičmenom kanalu.

Žene istežu donji deo leđa, leže na strunjači, noge su savijene u kolenima i privučene na grudi.

Komplementarne metode u lečenju išijasa

Od komplementarnih metoda najčešće se primenjuju akupunktura i joga. Međutim, kod komplementarnih metoda uvek je problem koja metoda se koristi i ko metodu praktikuje, pošto ne postoje standardi. Analizirano je 20 randomizovanih kontrolisanih studija (sa 2.674 učesnika) kojima se procenjuju efekti spinalne manipulativne terapije kod pacijenata sa akutnim bolom u donjem delu leđa.

Lečenje su sprovodili različiti stručnjaci, uključujući kiropraktičare, manuelne terapeute i osteopate.

Smatralo se da je približno jedna trećina ispitivanja bila visokog metodološkog kvaliteta, što znači da su ove studije pružile visok nivo poverenja u ishod terapije.

Sve u svemu, pronađen je generalno nizak do veoma nizak kvalitet dokaza koji sugerišu da je spinalna manuelna terapija efikasnija u lečenju pacijenata sa akutnim bolom u donjem delu leđa od drugih intervencija.

Utisak je da spinalna manipulativna terapija nije efikasnija od drugih preporučenih terapija, ali je nekad važno razmotriti cenu koštanja takve terapije.⁶

Fizikalna terapija – najbolje vežbe za išijas

Ipak, moram da se složim sa mnogima koji smatraju da vežbe najbolje mogu da pomognu u akutnoj fazi i posluže kao lek za išijas i njegovu prevenciju.

Vežbe za istezanje i smanjenje bola kod išijasa

# 1 Istezanje kičme

Ova vežba se sprovodi tako što se legne na stomak i u početku je kičma dovoljno istegnuta tako što je glava oslonjena na ruke, kasnije se ruke lagano podižu, delimično u laktovima, zatim skroz ispruženim laktovima, pa delimično opruženim rukama do skroz ispruženih ruku, u zavisnosti od bola i mogućnosti da ga tolerišete. Položaj se zadržava do 10 sekundi, ponavlja se deset puta ili onoliko koliko možete najviše.

Žena na prostirci isteže donji deo kičme, kao što je opisano u tekstu.

#2 Istezanje noge

Ova vežba se sprovodi tako što se legne na leđa, a noga gde postoji išijalgični bol se podigne i savije u kolenu, pridržavajući je rukom. Zatim se radi ekstenzija noge do položaja u kome se ne oseća bol, a zatim se savija stopalo napred nazad. Vežba se sprovodi dva puta dnevno, a broj se povećava kako se bol smanjuje.

Vežbe za stabilizaciju i jačanje mišića kičme

#1 Vežba most

Legnite na leđa i savijte noge u kolenima. Podignite kukove nagore, stisnite gluteuse i ostanite u toj poziciji 3 do 5 sekundi. Kukove podižite najviše što možete dok nemate bol. Kako i kod većine vežbanja, uradite 10 ponavljanja i ponovite sesiju 3 puta.

Žena na prostirci radi vežbu most,kao što je opisano u tekstu.

#2 Lovački pas

Neki ovu vežbu nazivaju lovački pas, jer osoba poput psa ukočeno drži naizmenično jednu ruku i suprotnu nogu i onda suprotno – drugu ruku i nogu. Važno je ne izgubiti stabilnost i ne dozvoliti da se telo nagne u stranu. Takođe, treba zadržati telo u poziciji 3 do 5 sekundi, ponoviti 5 puta naizmenično obe strane i sesiju 3 puta.

#3 Plank

O tome kako se radi plank i koji su benefiti ove vežbe saznajte ovde.

#4 Plivač

Kod ove vežbe položaj je isti kao kada plivamo, odnosno osoba leži na stomaku sa ispruženim rukama i nogama i naizmenično podiže jednu ruku i suprotnu nogu, držeći ih u vazduhu 3 do 5 sekundi i ponavlja tako 5 puta naizmenično i odradi 3 sesije.

Prihvatanjem nekih od ovih vežbi neće vam odmah biti dobro, ali vremenom će vam biti bolje i sprečićete ponovni nastanak išijasa. Dakle, kao i u drugim stvarima, dosta je na vama, do toga kako se ponašate i kako živite.

Jednostavno, krećite se i budite gospodar svog tela u prostoru!

Izvori: