Intuitivna ishrana – može li se prekinuti začarani krug restriktivnih dijeta

Moguće je naučiti jezik kojim nam se naše telo obraća, smatraju zastupnici ideje da treba da jedemo kad smo gladni i da prestanemo kad smo siti

Već odavno živimo u kulturi baziranoj na dijetama. Neki ih drže da bi skinuli višak kilograma, neki da bi bili zdravi, a pojavili su se i pokreti koji propagiraju restriktivnu ishranu u cilju očuvanja planete. Bez obzira na motive, kultura dijeta postala je plodno tlo za bujanje velnes industrije.

Kad se 1995. na prebukiranom tržištu dijeta pojavila knjiga Intuitivna ishrana dijetetičarki Elis Reš i Evelin Tribol, izgledalo je kao da je zadat prvi ozbiljan udarac toj moćnoj industriji.

U najkraćem, autorke su tvrdile da treba da jedemo kad smo gladni i da prestanemo kad više nismo gladni. Ništa ne izgleda normalnije od te ideje.

Iako je težište začaranog kruga dijeta premešteno sa mršavljenja na brigu o zdravlju, nismo povratili zdrav odnos prema sitosti i gladi

Pa ipak, broj najrazličitijih poremećaja ishrane nezadrživo je rastao baš u onim delovima sveta u kojima hrane ima u izobilju, pa je industrija dobila prvu rundu.

Revolucionarni pristup

Ali nedavno, nakon više od četvrt veka, izašlo je obnovljeno četvrto izdanje knjige Intuitivna ishrana: Revolucionarni antidijetalni pristup (Intuitive Eating: A Revolutionary Anti-Diet Approach).

Novo, uvećano interesovanje za tu knjigu komentatorka Njujork tajmsa objašnjava time što je sve veći broj ljudi „jednostavno umoran od začaranog kruga trendova u dijetama”.

I zaista, u prethodne dve i po decenije isprobali smo sve, od dijeta bez ugljenih hidrata, bez masti, bez kuvanja, samo kuvano, samo u određenoj kombinaciji, samo u određeno vreme, do dijeta za sportiste i kosmonaute, bez mesa, samo meso, bez voća, samo voće, samo sokovi, samo povrće… Mašta je jedina granica ovog spiska.

U međuvremenu, težište je premešteno sa mršavljenja na brigu o zdravlju. Većina će reći: važno mi je da se hranim zdravo.

Dijeta bez ugljenih hidrata, bez masti, bez kuvanja, samo kuvano, samo u određenoj kombinaciji, samo u određeno vreme, do dijeta za sportiste i kosmonaute…

Ali ni taj trend ne prolazi bez preterivanja. Anoreksiji, poremećaju kod koga se mršavi do granice životne ugroženosti, pridružila se ortoreksija. To je poremećaj u ishrani kod koga želja da budemo zdravi i jedemo zdravo vodi opsesivnoj kontroli ishrane i neuhranjenosti sličnoj anoreksiji. Taj termin skovan je pre dvadesetak godina, a u centar pažnje ponovo je došao kad je popularna velnes blogerka Džordan Janger požutela u licu, izgubila menstruaciju i oćelavila posle samo godinu dana pridržavanja režima ishrane koji je smatrala putem do vrhunskog zdravlja (bez glutena, bez šećera, bez masti, bez žitarica, samo presna veganska hrana).

Kako to rade deca

Naravno, na drugoj strani ovog tasa ljuljuška se sve veći broj gojaznih i ekstremno debelih ljudi svih generacija, i što je najopasnije, sve više gojazne dece.

Još pre nego što je skovan pojam intuitivna ishrana, rađen je eksperiment na deci od dve i tri godine. Jednoj grupi davana je hrana po nutritivnim tablicama i tačno u određeno vreme, a drugoj grupi je ponuđena ista vrsta i količina hrane, ali je deci ostavljano na volju da slobodno biraju šta će, kad i koliko da jedu. Dakle, da se hrane intuitivno. Na kraju eksperimentalnog perioda od više meseci ustanovljeno je da su deca iz obe grupe podjednako dobro napredovala i bila zdrava, samo što su ova koja su jela kad su htela i šta su htela verovatno bila srećnija.

Ideja o intuitivnoj ishrani našla je svoje poštovaoce među poklonicima sve brojnijeg pokreta pozitivnog odnosa prema telu

Međutim, ovakva sloboda u ishrani ne može se bukvalno preneti na odrasle. Kod tako male dece, glas prirode, glas njihove intuicije, još uvek nije zaglušen šumovima iz okoline. Savremeni čovek retko može sa sigurnošću da razlikuje kad je stvarno gladan, a kad je samo izazvan reklamom za sladoled, da li mu se čokolada jede zato što je pešačio pet kilometara ili zato što ga je iznervirao šef.

Povratak balansu i umerenosti

Pre nego što se bez razmišljanja prepustimo vođstvu svoje intuicije na polju ishrane, moramo da uložimo svesni napor, kako bismo pročistili kanale kojima nam se intuicija obraća. Naravno, teško je očekivati da u izvesnim godinama dostignemo nivo prirodnosti kao deca od dve ili tri godine, ali možemo da usporimo unošenje hrane kako bismo na vreme osetili da smo siti.

Autorke ideje o intuitivnoj ishrani upozoravaju da prvo moramo da preispitamo svoj odnos prema hrani, da budemo iskreni prema sebi i realni u zahtevima koje postavljamo pred svoje telo. U poludelom svetu teško je izolovati se od spoljašnjih šumova, ali nije nemoguće naučiti jezik kojim nam se naše telo obraća.

Ideja o intuitivnoj ishrani našla je svoje poštovaoce među poklonicima sve brojnijeg pokreta pozitivnog odnosa prema telu, koji proklamuje ishranu baziranu na balansu i umerenosti, što su nam savetovali još antički filozofi.