INTERVJU Toni Cetinski: Zadovoljan sam sobom, i poslovno i privatno

U ljubavi i ženama je pronašao večnu inspiraciju za svoje pesme, a kako sam kaže, prema sebi i publici je uvek bio iskren. Tridesetpetogodišnja karijera mu je donela mnogo lepih, ali i onih ružnih trenutaka, kroz koje je prošao sa osmehom i iz svega izašao mudriji. Ipak, činjenica da mu je svaki izlazak na binu kao da to radi prvi put, najbolji je pokazatelj da pevanje nije njegov posao, već poziv. Jer, odustao bi „kada bi shvatio da nešto radi rutinski”.

Regionalna zvezda Toni Cetinski nastupiće u Sava centru 20. i 21. novembra. Sreli smo se tim povodom i razgovarali o predstojećim koncertima, godinama karijere koje su iza njega, o tome kako vidi svoju publiku, ali i da li smatra da se pojam ljubavi danas promenio.

S obzirom na to da slavite 35 godina karijere, koja je bila bogata i uspešna, šta biste izdvojili kao najznačajnije što ste naučili tokom tih godina i šta je najbolje što su vam te godine karijere pružile?

– Od različitih iskustava čovek dobije mudrost. Smatram da to dolazi s godinama, iako kada si mlađi misliš da si mnogo pametan. Doduše, stvarno ima pametnih i inteligentnih mlađih ljudi, ali mudrost dolazi kasnije, s godinama.

Mnogobrojna iskustva kroz koja sam prošao, bilo u profesionalnom ili privatnom životu, na neki način su me gradila kao osobu i ne bih ništa menjao. Naravno da je bilo i manje dobrih trenutaka u životu, ali je to sve nužno i formira te. Na tom putu formiranja nisam se mnogo obazirao ko šta misli, jer da jesam, ne bih ništa postigao. Svi se u sve najbolje razumemo, u prenesenom smislu – svi su najveći treneri, a ne znaju ni da potrče.

Svi gradimo svoje iskustvo, pomoću kojeg postajemo bolji ili lošiji. Ja sam jako zadovoljan sobom, i profesionalno i privatno, pogotovo privatno, jer sam tip koji zavisi od toga. Ako mi privatno nešto ne štima, rastrojen sam i nisam spreman da stvaram ili budem kreativan, već se zatvaram u svoj svet i ulazim u neki balon.

Da li postoji nešto što vas posebno vezuje za Sava centar?

– Jedva čekam da kročim na pozornicu novog Centra Sava. Bilo je dosta lepih uspomena. Jedna sentimentalna situacija koja me vezuje za Sava centar je kada je moj otac, 2019. godine, pristao da se popne na binu kada sam ga pozvao iz publike. To će me večito vezivati za ovu dvoranu.

Može se reći da ste nastupali na svim većim scenama u Beogradu, od Beogradske arene do Ušća. Međutim, od veličine scene važnija je povezanost sa publikom, a vaša publika je vama verna. Šta je, prema vašem miljenju, najvrednije što ste im preneli tokom te interakcije?

– Moja karijera se sastoji, kao verovatno i svaka druga, od uspona i padova. Tako sam i ja dva-tri puta ustajao i padao, a to nije baš jednostavno, jer ti ljudi ne praštaju nakon što ih razočaraš. A razočarati ih možeš tako što ćeš biti nešto što nisi, tako što ćeš da se foliraš.

Mislim da je svaki čovek jednako vredan. Pogotovo što je svako od nas barem jednom u životu bio prvak. To mislim kada kažem da smo svi jednako vredni i bitni na ovom svetu i to je možda nešto što me „vadilo”, da tako kažem.

Fotografija: Toni Cetinski © Miljana Kljajić

Nisam nikada previše poleteo da bih mislio da sam bogomdan i da sam vredniji od tebe ili od nekog drugog, od nekoga ko radi kao konobar ili koji čisti ulice. Ne, sve je to jednako. Možda je to jedan od načina na koji sam sebe, ako bih i malo poleteo, nekom železnom kuglom spuštao.

Neću vas pitati kakav je osećaj kada pred hiljadama ljudi zapevate, jer je sigurno fenomenalan. Da li i dalje ponekad imate tremu ili žmarce po telu pre izlaska na binu? Ako imate, da li je to možda pokazatelj da vam je ovaj posao u stvari uživanje i da ga svaki put proživljavate iznova?

– Kako da ne, naravno da imam. To su neki leptirići u stomaku, žmarci, kako god ih nazvali, kada treba da izađem na binu. Stvarno je neverovatno, svaki put je kao da je prvi. Pevanje je moj poziv, ali se pretvorio u posao, zato što ʼhraniʼ dosta ljudi koji su iza mene, bez kojih ne bi bilo koncerata na onom nivou na koji je publika navikla. Ali nikada nisam na to gledao kao da mi je posao, već poziv. Da nije tako, možda se više ne bih ni bavio time; odustao bih kada bih shvatio da nešto radim rutinski.

Vaše pesme su mahom ljubavne i svaka ima određenu temu, poruku… Da li vam se čini da se ljubav danas drugačije definiše i šta za vas predstavlja ljubav?

– Ljubav je život. Ljubav je davanje i uzimanje, davanje i deljenje. Mislim da kada su ljudi spojeni pred Bogom, onda je to stvarno jedno. Tu nema moje i tvoje, to je sve naše. Ljubav je jaka veza, ljubav je iskrenost, poštovanje i lojalnost. Moramo biti svesni da smo mi u suštini isti tim, da nosimo isti dres.

Žene su za vas, očigledno, inspiracija. Šta je ono što, prema vašem miljenju, ženi daje taj poseban pečat, tu moć da uvek bude inspiracija?

– Žena može biti inspiracija i za dobre i za loše stvari, zato što može, da tako kažem, svašta napraviti od muškarca. Može napraviti da bude bolji i da bude ono što jeste, ali može ga i promeniti. Nekako, filozofski gledajući, mislim da smo mi kao ljudska rasa dosta egoistični i da nam više odgovara da nađemo nekog sličnog sebi, nego različitog. Možda ti se, kad si mlađi, čini da se suprotnosti privlače, ali je moje iskustvo pokazalo da je ipak za dugu i stabilnu vezu bolje da osobe imaju slična interesovanja. Da imate zajednička interesovanja, da vas sličnosti privlače, ali da ste opet dovoljno različiti. Muškarac i žena ne mogu biti isto, ali je poželjno da imaju slične određene karakterne crte. Ne moraju im se sviđati iste stvari, ali rekao bih da je bitan način reagovanja na stresne situacije.

Primera radi, moja supruga i ja nikada nismo legli da spavamo, a da smo posvađani. Možemo mi da se sporečkamo, ali pre nego što uveče legnemo, to moramo da rešimo. Razumevanje je bitan deo svake veze, kao što je bitno da vas vezuju slične želje kada je reč o važnim stvarima.

Naslovna fotografija: Toni Cetinski © Miljana Kljajić