Instagram vs Realnost: Usmerite dete ka zdravijem odnosu prema svom telu

Brojna istraživanja pokazuju da su deca starija od 12 godina osetljiva na promene kroz koje prolazi njihovo telo, a najviše ako se te promene ne poklapaju sa onim što se smatra poželjnim izgledom

Došli smo do momenta kada je teško razlučiti šta je istina, a šta fejk na društvenim mrežama. Skoro svi smo skloni uranjanju u Instagram i poređenju svojih života sa influenserima i njihovim glamuroznim životima, ali i van interneta – bombardovani smo slikama „savršenog” života, „savršenih” crta lica i tela, koje su sve samo ne realne. Mladi su ovde, zapravo, najugroženiji.

Društvene mreže mogu imati snažan uticaj na našu mentalnu higijenu i zato je bitno postaviti sebi granice – kako u pogledu količine vremena provedenog na njima, tako i u pogledu upijanja nesvesnih uticaja. Jedno istraživanje pokazalo je da 87 odsto žena i 65 odsto muškaraca upoređuje svoj izgled sa slikama koje sreću u medijima, kako tradicionalnim, tako i onlajn.

Većina to čini na svoju štetu, što ih dovodi do izraženih negativnih osećanja, nezadovoljstva i manje vrednosti.

Društvene mreže mogu imati snažan uticaj na našu mentalnu higijenu i zato je bitno postaviti sebi granice – kako u pogledu količine vremena provedenog na njima, tako i u pogledu upijanja nesvesnih uticaja

Ali šta je sa decom i mladima? Gore pomenute negativne posledice na mrežama još su izraženije kod dece. Direktnu percepciju ideala lepote i poželjnosti deca pronalaze upravo na Instagramu, TikToku i drugim mrežama. Tu na scenu stupaju roditelji i staratelji, kao glavni edukatori, sa fokusom na razumevanju i empatiji. Važno je da oni prepoznaju negativnu sliku tela svog deteta i da na vreme reaguju i pruže pomoć. Priručnik medijske i informacione pismenosti, koji je kreiran u okviru programa Nova pismenost, koji partnerski sprovode Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Propulsion, zajedno sa Ministarstvom kulture i informisanja, a u kom su učestvovali brojni komunikacijski i psihološki stručnjaci i stručnjakinje, može biti početna stanica na ovom putu.

Deca, u odnosu na to u kojim godinama se nalaze, imaju i različitu sliku o svom telu. Tako predškolci još uvek nemaju tačno određenu svest o svom telu i seksualnosti. Slobodno postavljaju pitanja o svom telu, polnim organima, kao i promenama na telu starije braće i sestara.

Nemaju problem da prihvate svoje telo, kao i da se na javnim mestima kupaju bez odeće (to dolazi sa starijim uzrastima). Uloga roditelja i staratelja ovde je da ih vole (ništa drugo ni ne dolazi u obzir) i da im tu ljubav pokazuju, da im stavljaju do znanja da su posebni.

U Priručniku se navodi da je u igri, šetnji, tokom kupanja i uspavljivanja potrebno afirmativno da se priča o različitim osobinama, da se ne potencira fizički izgled kao nešto što je važno, da se stavlja akcenat na individualnost, na lepotu duše, nežne misli i sve što dolazi iz nas.

U praksi to može da se ogleda u tome što se prilikom čitanja bajki ili gledanja crtaća deci postavljaju pitanja poput: Da li se i tebi čini da sve princeze liče jedna na drugu? Kakve su one? Da li je u redu da svi budu mršavi? Po čemu se razlikuju likovi jedni od drugih? Ko uvek nosi naočare? Zašto princeze ne nose naočare? Postavljanjem ovih pitanja, kod dece će se podstaći kritičko razmišljanje, dolaziće sami do svojih zaključaka, sagledavati situacije i fenomene iz drugog ugla, a sve u skladu sa kognitivnim mogućnostima razvojne faze.

U današnjem digitalnom prostoru, tinejdžerima se praktično ceo svet bazira na komentarima i lajkovima prijatelja i pratilaca

Period od 7. do 11. godine kod dece zna da bude izazovan i na psihološkom nivou, jer se na fiziološkom dešavaju promene. Prve promene na telu (pred sam pubertet), kod devojčica kreću oko 8. godine, a kod dečaka oko 10. One nisu prijatne, pojačavaju stid i nesigurnost. Uloga roditelja ovde je da iniciraju otvoren razgovor o promenama, da ne osuđuju njihove promene raspoloženja i strpljivo pričaju o osobinama pola, seksualnosti, hormonima i njihovom uticaju na naše telo i psihu.

Možda i najosetljiviji razvojni period jeste tinejdž doba. Ovo potvrđuju i brojna istraživanja, koja pokazuju da su deca starija od 12 godina osetljiva na promene kroz koje prolazi njihovo telo, a najviše ako se te promene ne poklapaju sa onim što se u datoj kulturi smatra poželjnim izgledom.

Tinejdžeri se porede sa svojim vršnjacima, na neke od njih negativna slika koju imaju o svom telu ni ne utiče preterano, dok drugi ne žele da izlaze i da se druže zbog niskog samopouzdanja. Ova negativna slika o svom telu može biti okidač za strepnju, odnosno anksioznost, depresivna raspoloženja i određene oblike poremećaja ishrane.

U današnjem digitalnom prostoru, tinejdžerima se praktično ceo svet bazira na komentarima i lajkovima prijatelja i pratilaca. Dosta vremena provode u delikatnom kreiranju pozitivne slike o sebi na društvenim mrežama. To može uključivati šminkanje, nameštanje frizure, posebnu garderobu, poziranje, upotrebu filtera… I ta slika je često suprotna realnosti, jer pokušavaju da dostignu ideale i standarde koje postavljaju influenseri i slavne ličnosti sa društvenih mreža. Oni govore o tome kako treba da izgledamo i kako da se ponašamo, a klinci ih skoro uvek slepo prate.

Na roditeljima i starateljima je da pruže podršku da na bezbedan način prate trendove, te da im ukažu da postoji mogućnost praćenja različitih influensera, kako iz lifestyle, tako i edukativnih sfera.

Tinejdžeri se nalaze u fazi definisanja psihoseksualnog identiteta, oni istražuju svoju seksualnost i neretko lako dele sadržaje o sebi koji nisu za deljenje ni sa kim. Tada je potrebno pitati ih: Da li postoje tajni sadržaji na internetu i društvenim mrežama? Kako da budemo sigurni da neko neće našu sliku poslati nekom trećem? Šta misliš o svojim slikama od pre dve godine? Misliš li da će ti se ovaj post sviđati i za dve godine? U Priručniku se ističe da je bitno otvoreno razgovarati sa njima o seksualnom ponašanju, seksualnim odnosima, zajedno gledati filmove i emisije u kojima je telo predstavljeno na nežan, kulturan i pristojan način i u kojima nagost ima smisla i umetničku podlogu.

Tinejdžeri se nalaze u fazi definisanja psihoseksualnog identiteta, oni istražuju svoju seksualnost i neretko lako dele sadržaje o sebi koji nisu za deljenje ni sa kim

Jedan širi okvir roditeljima, u važnom zadatku odgajanja dece, mogu da budu i intuitivni zdravorazumski postupci, koji odišu empatijom. Ipak, često je bitno da i sami kritički sagledaju svoja uverenja, jer su možda odrastali sa pogrešnim.

Priručnik medijske i informacione pismenosti može im pomoći u ovim promenama i boljem snalaženju u savremenom digitalnom i medijskom svetu, a samim tim i u svakodnevnom životu.