Informacije u DNK molekulu menjaće se kao tekst?

Prema novim saznanjima, primarnim uređivanjem koda DNK mogu se ubacivati i brisati delovi ovog molekula, nalik na program za obradu teksta

Najnovijim istraživanjima došlo se do toga da informacije koje nosi DNK molekul možemo korigovati. DNK nosi genetske informacije organizma i čini je niz od tri milijarde nukleotida. Svaki nukleotid sastoji se od šećera dezoksiriboze, fosfatne grupe i azotnih baza. Azotne baze su adenin, guanin, citozin i timin. One se obeležavaju slovima A, G, C i T. Šećer i fosfatna grupa isti su kod svakog nukleotida, dok azotne baze variraju. Njihovom kombinacijom nastaje genetski kod.

Bilo koja promena u redosledu ovih baza izaziva promenu, mutaciju. Na primer, ako dođe samo do zamene A u T, ispoljava se oboljenje srpasta anemija. Srpasta anemija odlikuje se prisustvom abnormalnog tipa hemoglobina i izaziva pojavu srpastih eritrocita, što dovodi do njihovog prskanja i za posledicu izaziva anemiju. Mogućnost korekcije sprečila bi ovu bolest. Iz etičkih razloga i s obzirom da je istraživanje na početku, eksperimenti se rade na matičnim ćelijama.

Postoji 75 000 različitih mutacija koje izazivaju bolesti kod ljudi, a dr Dejvid Liu smatra da se 89 odsto njih može korigovati metodom primarnog uređivanja DNK

Nedavno, u časopisu „Nejčr” dr Dejvid Liu piše da se primarnim uređivanjem koda DNK mogu ubacivati i brisati delovi ovog molekula, čak da se može zameniti jedno slovo, odnosno baza. Opisuje tehniku koja funkcioniše kao program za obradu teksta.

Tehnologija koristi delove gena koji se sintetišu u laboratorijama. Taj deo gena ili lanca DNK ima dve uloge. Prva je da na osnovu komplementarnosti nađe određeni deo na molekulu DNK. Pomoću enzima koji deluju kao molekularne makaze, uklanja se deo koji sadrži grešku. Drugi je deo gena koji sadrži korekciju u nizu DNK i koji se ubacuje na mesto odakle je uklonjen deo sa greškom, što se postiže pomoću enzima koji deluju kao lepak. Takođe, smatra se da postoji 75 000 različitih mutacija koje izazivaju bolesti kod ljudi. Dr Liu smatra da se 89 odsto njih može korigovati metodom primarnog uređivanja DNK. Preostalih 11 odsto je kod ljudi koji imaju mnogo kopija jednog gena ili kada fali kompletan gen.

Smatra se da bi prva upotreba ove tehnologije bila na ćelijama koje mogu da se izoluju iz tela obolelog, urede i vrate nazad. To bi bio slučaj kod srpaste anemije, gde bi se izolovala koštana srž uredila, zamenilo A u T i vratila u telo pacijenta.

Ova tehnologija mnogo obećava, ali dok postane operativna moraće da se obave mnogobrojna i opsežna istraživanja.