In memoriam: Slađana Milošević – princeza negde izvan planeta
Rok princeza i ikona beogradskog novog talasa Aleksandra Slađana Milošević nikada i ni u čemu nije bila obična, pa je neobična bila i bolest koja ju je nekoliko godina mučila i na kraju, 26. marta 2024. u 69. godini života, odnela „negde izvan planeta”.
Slađana Milošević otpevala je Seksi damu pre Ledi Gage i pre Madone, nosila je čiroki frizuru pre pankera, u Jugoslaviji bila toliko popularna da je kordon konjice sprovodio do bine.
Prvi album izdala je u Sovjetskom Savezu, pevala čak i na kineskom i finskom, živela i radila u Nemačkoj, Londonu i Los Anđelesu. Bila je višestruko obdarena umetnica, svirala više instrumenata, pevala anđeoski, pisala knjige, a likovno se izražavala u transformacijama sopstvenog originalnog i šokantnog imidža.
Neobična bolest princeze-ratnice
U školi je bila vukovac, studirala veterinu, radila kao broker. Jednom rečju, bila je ratnica, kako ju je opisao Dado Topić s kojim je u duetu otpevala kultnu Princezu, koja kao da govori baš o njoj, ženi „s nekog drugog sveta, negde izvan planeta”.
I njena bolest, Sjogrenov sindrom, još uvek je izvan moći klasične medicine. Malo je istražen i predstavlja jednu vrstu autoimune bolesti za koju nema adekvatnog leka. Poslednjih nekoliko godina života Aleksandra Slađana Milošević ljutila se zbog neznanja o svojoj bolesti, istraživala alternativne terapije i tvrdila da kod autoimunih bolesti najbolje rezultate daje kineska tradicionalna medicina i drugi načini lečenja sa holističkim pristupom. „Čovek je jedinstvo tela i psihe i samo tako se može lečiti”, tvrdila je.
U toj teškoj borbi s bolešću napravila je dodatnu selekciju ljudi koji je okružuju i uglavnom se oslanjala na nekoliko najbližih prijatelja i svog brata. Ubrzo nakon što je Salađana 1977. osvojila fanove pesmom Au, au i iste godine nastupila u uvodnom delu kultnog koncerta Bijelog dugmeta kod Hajdučke česme, srca ženske publike osvojio je i Slađanin rođeni brat Goran Milošević kao pevač grupe Generacija 5. Goran je u grupi bio od 1979. do 1982. i otpevao većinu velikih hitova, među kojima i Ti samo budi dovoljno daleko.
Porodica je svetinja
Slađana je u intervjuima pričala da su, u vreme kad su oboje bili veoma popularni, ljudi pokušavali da izazovu ljubomoru između brata i sestre i da ih posvađaju, ali da je njoj to bilo neshvatljvo: „Meni je porodica svetinja. Pa mi smo od detinjstva delili jednu bananu. Tako smo vaspitani, da sve delimo.”
Slađana je rođena kao Aleksandra Milošević 3. oktobra 1955. u Beogradu, na Dedinju. Za svoju porodicu je govorila da je konzervativna, klasična. Majka joj je bila učiteljica, a otac potpukovnik.
Dar za muziku Slađana i njen brat Goran nasledili su od mame, koja je pevala u Kulturno-umetničkom društvu Abrašević.
Klavir je počela da uči sa pet godina u Muzičkoj školi Stanković, a potom je prešla na violinu. Bila je vukovac, a paralelno je išla u Četvrtu beogradsku gimnaziju i u srednju muzičku školu. Za violinu je bila toliko talentovana da je važila za najveći talenat posle Jovana Kolundžije. Ali, ona je htela nešto drugo.
Život kao kreativni vrtlog
Počela je da svira i gitaru, a još od tinejdžerskih dana svirala je i pevala u nekoliko beogradskih grupa. Prvo snimanje imala je sa 15 godina, svirala je violinu na singlu grupe Ganeša, potom je svirala violinu u orkestru RTV Beograd, a u Ateljeu 212 svirala gitaru i glumila. Od tih ranih godina važilo je ono što je pred kraj rekla: „Moj život je kreativni vrtlog.”
Još tada se u njoj probudio i nomadski gen, za koji je govorila da ga nosi od predaka sa očeve strane. Sa grupom muzičara otišla je na turneju po Sovjetskom Savezu. Tamo su snimili album sa rimejkom nekih američkih hitova i nekih naših pop i rok pesama. „Taj album se za dvadesetak dana prodao u milion primeraka”, pričala je Slađana.
Solo karijeru započela je 1977. godine svojim prvim singlom, pesmom Au, au koja je napravila bum. Odjednom je postala toliko slavna da je, u tadašnjem Titogradu, kroz masu egzaltiranih obožavalaca do bine morao da je sprovede kordon milicionera na konjima.
„Ali kad je došla slava, mladost je prekinuta”, rekla je Slađana Milošević u emsiji Balkanskom ulicom.
Bura oko Seksi dame
Ona je, doduše, upisala veterinu i odstudirala čitave tri godine, ali onda je došao trenutak kada je morala da odluči da li će da se opredeli za muziku ili da je se sasvim odrekne. I opredelila se za muziku.
Veliku prašinu digla je pesmom Seksi dama, nekoliko godina pre Madonine Material Girl, i to još u sasvim drugom, socijalističkom ambijentu. Slađanina pesma je digla veliku prašinu. I mada nam njen sjajni pripijeni kombinezon u spotu i triko leopard printa na omotu singl ploče, kao i tekst: „Ja sam seksi dama, sad sve mogu sama…” danas deluju bezazleno, pesma je izazvala negodovanje političkih struktura u Jugoslaviji, koje su čak zabranile emitovanje spota na televiziji.
Političke strukture uznemirila je i kad se njena fotografija pojavila na naslovnoj strani Duge 25. maja, a tekst o Titovom rođendanu tek na sledećim stranama.
Saradnja s Marinom i nomadski gen
Tekst za Seksi damu napisala je Marina Tucaković, kao i za prvi hit Au, au i za Ti si moja simpatija. Marina je napisala i tekst hita Ti samo budi dovoljno daleko, koji je otpevao Slađanin brat Goran sa Generacijom 5. Takođe, Marina je napisala i tekst za pesmu koju je Slađana otpevala u filmu Nacionalna klasa.
Prvi album u Jugoslaviji objavila je 1979. pod nazivom Gorim od želje da ubijem noć, sa koga je njen hit Amsterdam.
Slađana je prvi put nastupala na izboru za Pesmu Evrovizije 1981. sa pesmom Recept za ljubav. Komisija je tražila da promeni frizuru i da se presvuče, ali je ona odbila. Bila je osma, ali se pesma pamti i danas.
Ponovo je proradio njen nomadski gen i ona je otišla u Nemačku, tamo osnovala bend, snimila album i bila vrlo popularna. U Skandinaviji je bila na top-listama, a u Finskoj je snimila i duet sa bratom Goranom, koji su otpevali na finskom.
Princeza iznad politčkog ključa
Kompozitor Sanja Ilić pozvao je Slađanu da zajedno sa Dadom Topićem otpeva pesmu Princeza i ponovo se takmiči za izbor jugoslovenskog kandidata za Pesmu Evrovizije. Te 1984. izbor se održavao u studiju u Skoplju. Dado Topić se seća da je bila uverena u njihovu pobedu. Ali su u bekstejdžu njega poznanici upozorili da se ne nada previše jer se izbor vršio po ključu. Bio je red na predstavnika Hrvatske. I zaista, pobedili su Vlado Kalember i Izolda Barudžija, a oni su bili tek šesti. Uprkos političkom ključu, Princeza je postala hit ne samo u Jugoslaviji, nego od Rusije do Japana, a i danas, 40 godina kasnije, sve generacije pevaju „Negde izvan planeta…”
Slađana je napravila veliku karijeru u Kini, imala koncerte, nastupala u Maksim klubu, izdala album i snimila nekoliko pesama na kineskom.
Posle jednog gostovanja u Pekingu, avionom je otišla u SAD kod prijatelja, a na povratku, na aerodromu su je prepoznali ljudi jugoslovenskog porekla koji su istim avionom pošli na hodočašće u Međugorje. Tražili su od nje autograme. Tako su je primetili agenti iz muzičkog sveta Los Anđelesa, pa su poželeli da čuju njenu muziku.
Usledio je rad na demo-snimcima u Londonu, pa potpisivanje ugovora u Los Anđelesu, u koji se Slađana Milošević preselila 1989.
Berza, američki muž i duhovna deca
Poslednji album koji je tamo snimila Animal tested/Testirano na životinjama sama je producirala, sama odsvirala klavijature, gitaru, udaraljke, otpevala, sama napisala i muziku i tekstove, čak i omot sama dizajnirala. U Americi je diplomirala na koledžu za gitaru i specijalizovala rok muziku, ali je onda završila za brokera i presvučena u klasični sivi kostim radila na berzi jedno vreme, da bi se nekoliko godina kasnije u Beogradu pojavila sa narandžastom čiroki frizurom sa umetnutim perima.
Retko je pominjala svog „američkog muža”, koji je takođe bio umetnik, muzičar i novinar po obrazovanju, ali je naglašavala da „mnogo slično nije dobro” jer: „Mi smo jedno drugom užasno smetali. Ja uzmem gitaru, on uzme gitaru. Tako ne može da se misli.”
O tome zašto je odlučila da nema dece rekla je: „U vreme ove pomahnitale, lude civilizacije, imati potomstvo je preuzimanje velikog rizika. Ali ja imam svoju duhovnu decu.”
Razvoj u nekoliko pravaca
Slađana Milošević vratila se u Beograd 1995, kad su svi hteli iz njega da pobegnu. Promene u svom životu objašnjavala je svojom radoznalom prirodom. „Ako osetim da je nešto počelo da dobija ukus ustajalosti, ja ću to promeniti i krenuti u drugom pravcu. Ja sam sebi dala slobodu, koja je vrlo opasna, da se razvijam u nekoliko pravaca”, izjavljivala je po povratku u Beograd.
Tokom svog drugog beogradskog perioda razvijala se i u pravcu pisanja. Tako je sa prijateljicom Jasminom Malešević objavila knjigu Adame, ne ljuti se, a potom i enciklopedijsku knjigu Civilizacija i žena – muška žena, u kojoj je obradila sudbinu žene od drevnih civilizacija do postmoderne.