inspiracija

Imitacija

Radi se o tome da sirota mala bogatašica Kardašijan ništa nije razumela ni o Merilin, ni o haljini. Kim izgleda kao da nosi haljinu, dok Merilin Monro izgleda kao da je uopšte ne nosi

Istina je da je imitacija najviši stepen laskanja, ali imitator skoro nikada ne laska i sebi.

U svetu u kome je imitacija postala opšteprihvaćena prečica za uspeh na javnoj sceni, bez obzira da li se radi o takozvanom vizuelnom kloniranju ili o papagajstvu političke korektnosti, katapultiranje na naslovne strane ispostavlja se kao jedini cilj.

Imitiranje Merilin Monro, jedne od najzanosnijih glumica Holivuda, obavezna je tačka u barovima, kabareima i na maskenbalima diljem sveta, upravo zbog njenog jedinstvenog i prepoznatljivog stila.

Na upravo održanoj paradi mode Met Gala, Kim Kardašijan, poznata po tome što je po zanimanju Kim Kardašijan, pojavila se u originalnoj haljini Merilin Monro u kojoj je čuvena MM pevala rođendansku pesmu tadašnjem predsedniku Amerike Džonu Kenediju.

Iako je KK držala rigoroznu dijetu da bi se uvukla u čuvenu haljinu, iako se slikala iz profila kako bi njena veštačka i predimenzionirana zadnjica došla do izražaja, utisak koji je ostavila na čuvenom crvenom tepihu bio je više nego prosečan. Što bi se kod nas reklo – „ma, ni prineti”.

Kim nema ljubavnika kome se obraća, ona se obraća ambisu sveta

Savremena imitacija nema osmeha na licu, utegnuta je u mengele koje joj ne daju da diše i da normalno hoda, njen pogled je bezizražajan, ali uperen pod preciznim uglom ka kameri koja slika, svejedno da li njeno lice ili njenu zadnjicu.

Kim nema ljubavnika kome se obraća, ona se obraća ambisu sveta u kome stoji poput taksimetra koji neprestano otkucava hiljade i hiljade dolara koje će zaraditi svojim pojavljivanjem na tom crvenom tepihu.

Radi se o tome da sirota mala bogatašica Kardašijan ništa nije razumela ni o Merilin, ni o haljini. Kim izgleda kao da nosi haljinu, dok Merilin Monro izgleda kao da je uopšte ne nosi. Merilin Monro uživa u svojoj pojavi, u svojoj telesnoj nesavršenosti, u svom blagom stomačiću, u breteli koja joj koketno spada s ramena, ona se ne trudi da „izgleda”, jer je više zanima čovek kome će mazno, i ženstveno, i nevaljalo, pred celim svetom otpevati onu pesmu, u haljini koja možda može i da sklizne sa nje. Merilin ne brine o svojoj savršenosti. Bilo je to vreme čiste prirodne ženstvenosti, erotike koja je sijala sa te smaknute bretele, iz njenih cvrcnutih očiju, i sile gravitacije na njenim grudima.

Kim u Merilinkinoj haljini, iako joj to nije bila namera, predstavlja tačnu sliku besmisla sveta u kome živimo.