Ikebana – cvetna harmonija za dušu

Kado i čajna ceremonija su segmenti japanske tradicije poznati širom sveta, jer su ih Japanci doveli do savršenstva

Ikebana je japanska umetnost aranžiranja cveća ili, na neki način, njegovog ponovnog oživljavanja, a poznata je i pod nazivom kado, što otprilike znači put cveća. Datira iz perioda Heian (6–7. vek), kada su se cvetni aranžmani postavljali kao ponude u budističkim hramovima, što je zapravo običaj prenet iz Kine. Između 14. i 15. veka ikebana je postala omiljeni hobi među bogatima.

Najstarija škola ikebane je Ikenobo, osnovana u Kjotu u 7. veku. Do danas su se, naravno, razvile i mnoge druge škole. Ikebana i čajna ceremonija su segmenti japanske tradicije poznati širom sveta, jer su ih Japanci doveli do savršenstva.

Majstori ikebane stavljaju akcenat na oblik, linije i formu, a kreativnost izražavaju kombinovanjem boja, prirodnih oblika i gracioznih linija

Priroda u minijaturi

Za Japance je aranžiranje cveća, njegov izbor i posmatranje kroz četiri sezone, veliko uživanje. Oni u svakoj sezoni imaju neku karakterističnu biljku, koja predstavlja taj period godine, na primer, magnolija je karakteristična za kasnu zimu, a trešnjin cvet za proleće. Pogled na ove biljke podstiče njihov osećaj bliskosti s prirodom, što omogućava opuštanje tela i duše.

U početku, stavljanje cveća u vaze praktikovalo se bez nekog određenog sistema, da bi se ukrasio prostor, prineli darovi bogovima ili produžio život cveću. Međutim, voda se smatrala „zemljom” iz koje cveće ponovo raste, a vaza nikada nije bila samo običan držač za cveće.

Prvi cvetni aranžmani koji su imali neki sistem zvali su se shin-no-hana, što u prevodu znači – centralni cvetni aranžman. Kod tih aranžmana, u sredinu se postavljala velika grana bora, a okolo je stavljano od tri do pet sezonskih cvetova. Uopšte, Japanci kada uređuju vrtove, pa i kada prave cvetne aranžmane, pokušavaju da imitiraju prirodu, koristeći male elemente u nedostatku prostora za velike bašte.

Izbor cveća i aranžmana zavisi od prilike za koju se pravi ikebana

Prema tom principu, drvo u sredini, odnosno borova grana o kojoj je bilo reči, predstavljalo je udaljenu prirodu, šljivini ili trešnjini pupoljci na granama su je približavali, a sitnije cveće je predstavljalo prvi plan. Kasnije je došlo do promena i eksperimentisanja sa linijama, a ponekad i predstavljanja neprirodnih oblika.

Slobodni stil

U pojedinim školama praktikovala se seika koja je forsirala pravilo da se prikažu raj–nebesa, ljudska bića–čovečanstvo i zemlja. Ovaj model sastojao se od tri glavna dela postavljena pod određenim uglom.

Kada se pravi ikebana uglavnom se imaju u vidu asimetrija, prostor i dubina. Koriste se grane, stabljike, lišće, trava, mahovine, pupoljci, cveće. Stavlja se akcenat na oblik, linije i formu, a kreativnost se izražava kombinovanjem boja, prirodnih oblika i gracioznih linija.

Izbor cveća i aranžmana zavisi od prilike za koju se pravi ikebana. Kada se cveće poklanja, obraća se pažnja da pupoljci budu zatvoreni, da bi se otvorili tek kada se poklone. Kada se proslavlja nasleđe, koriste se zimzelene grane ili cveće koje dugo traje, jer se na taj način simbolizuje želja da nasledstvo traje. Na sahrane se nosi belo cveće, sa granama i lišćem koje je uvelo.

U 20. veku, sa pojavom modernizma, razvija se slobodni stil gde se u ikebani, pored biljaka, mogu koristiti i drugi materijali. Ništa nije pogrešno, prati se intuicija i kako se osećamo u tom trenutku, slobodno se izražavaju osećanja. Dok aranžiramo zelenilo i cveće mi im se divimo, uživamo u njihovim bojama, oblicima i mirisima. Ipak, za ikebane uglavnom važi pravilo manje je više, pa su one obično minimalističke.

Kada uređuju vrtove i prave cvetne aranžmane, Japanci pokušavaju da imitiraju prirodu, koristeći male elemente u nedostatku velike bašte

U današnje vreme ikebana i za neupućene u ovu umetnost može biti relaksirajući hobi. Da bismo je napravili potrebne su oštre makaze za sečenje grana, vaze, plitke posude, metalni stalak sa iglicama gde se ubada ili učvršćuje bilje, a umesto njega može da posluži i sunđer. Ikebane su vrlo jednostavne, a efektne.

Važno je da se postave na mesto na kojem nema mnogo stvari koje bi zaklanjale njihovu lepotu.