Idemo dalje
Gledam u tebe, imaš poneku sedu više, ali i dalje me gleda onaj isti momak i osmehuje se
Ovo kolebanje svetsko mi smeta, da vam pravo kažem. Malo levo pa desno, opa-cupa. Toplo, hladno.
Opet nam nabacuju neku krivicu, u vazduhu lebdi stalno neka ptica rugalica. Šta treba odmah da zaboravimo, čega treba da se odreknem odmah zbog ovog ili onog. Sakrijmo se iza crkve, iza dece, iza muža (ko ima). Hteli smo i smeli smo, majke mi, samo nam nije dato.
Predlažem, evo, nakratko da probamo sve iz osećaja da radimo. Bez mnogo razmišljanja, bez emocija, iz stomaka, što kažu naučnici, treba kombinovati naš um sa intuicijom i napraviti ravnotežu između unutrašnjih instikata i racionalnog razmišljanja. A što kaže moja baba: Maco, radi kako ti mišliš da treba.
Radujmo se nedeljnom ručku, nedeljnoj šetnji, kiši koja dokazuje da je život pobednik
Kad već znamo da je naš stomak naš drugi mozak, opustimo se.
Radujmo se nedeljnom ručku, nedeljnoj šetnji, kiši koja dokazuje da je život pobednik.
Ove nedelje sam pobedila osećaj tuge što mi je najstarija ćerka odrasla i otišla da živi sama. Nisam joj više potrebna da joj gunđam što nije stavila šal, što nije jela supu.
Idemo dalje, dišem duboko. Gledam u tebe, imaš poneku sedu više, ali i dalje me gleda onaj isti momak i osmehuje se. Sve žene žive u meni kad si tu – Senidah
Ja ležem, spavam i ustajem, jer me Gospod čuva.
Od Gospoda je spasenje, neka bude na narodu Tvojem blagoslov Tvoj! Psalmi Davidovi, Psalam 003
Danas lagano, ćureći batak sa mlincima i mlada zelena salata.
Slušamo Sars: Veruj mi!
Verujem ti i srcem i dušom.