Hrizanteme – vrste, nega i gajenje hrizantema
Hrizantema u punom cvatu na koju pada prvi sneg – ko je ikada video ovu sliku shvata zašto se kod nas ovaj cvet naziva i zimska ruža. Hrizantema cveta i kad se sve ostalo cveće umori od cvetanja. Zato se gaji u vrtovima, parkovima, žardinjerama i saksijama, a cvet hrizanteme dugo traje i u vazi.
Divlje samonikle hrizanteme su žute, a obilje boja i oblika u kojima se hrizanteme danas pojavljuju dobijene su hibridizacijom, sa kojom su prvi počeli Kinezi.
Saznajte kako da odnegujete ovaj cvet bogat značenjima, koje vrste hirzantema postoje, kako se sade i održavaju, kako se gaje iz semena, a kako iz reznice.
Hrizanteme: cveće koje donosi sreću i najavljuje jesen
Hrizanteme se prvi put pominju u drevnim egipatskim spisima, a prvi put su uzgajane u Kini, gde su majstori vrtlarstva od divlje biljke sa sitnim žutim cvetovima napravili cvet za koji je filozof Konfučije pisao da može biti predmet meditacije.
Jedan grad u Kini zove se Ju-Xian – grad hrizantema, a postoji i izreka koja kaže da ako hoćete da budete srećni, treba da gajite hrizanteme.
Ovaj cvet, kao simbol sreće, budistički monasi preneli su u Japan, gde je 910. godine proglašen nacionalnim cvetom, simbolom sunca i carske porodice. Od 19. veka Orden hrizanteme je najveća državna nagrada u Japanu, gde se svake jeseni održava Festival hrizanteme (poznat i kao Praznik sreće).
Hrizanteme su u Evropu prvo stigle u Veliku Britaniju, a današnje ime dao im je švedski botaničar Karl Line, sastavljajući grčke reči chrisos – zlatni i anthemon – cvet.
Značaj hrizantema u svetu cvećarstva
Hrizanteme se danas gaje u celom svetu. Ima ih oko 3000 vrsta različitih oblika i boja. One su te koje do pozne jeseni ispunjavaju vrtove crvenim, žutim, narandžastim, belim, ružičastim, pa i ljubičastim cvetovima. Zato hrizantemu zovu i kraljica jeseni.
Neizostavan su deo parkova i javnih prostora ispred važnih zgrada, gde se sade u obliku ornamenata, pa ih zovu i ulični cvet.
Posađene u ukrasne saksije, hrizanteme predstavljaju dopunu modernog enterijera, a pošto ih ima u velikoj paleti boja, lako ćete naći onu čija se nijansa najbolje uklapaju u vaš prostor.
Hrizanteme su cveće koje možete gajiji na terasama, balkonima, u žardinjerama.
Hrizanteme se mnogo gaje i u rasadnicima i stalno su prisutne u cvećarama kao rezano cveće. Buket hrizantema dugo će ostati nepromenjen u vazi.
Botaničke karakteristike hrizantema
Hrizanteme (Chrysanthemum x morifolium), mogu biti jednogodišnje ili višegodišnje, zeljaste ili žbunaste biljke. U vrtu ili žardinjeri mogu da traju do četiri godine, ali već posle druge godine gube oblik i snagu cvetanja, a boja im bledi. Zato ih treba razmnožiti posle druge godine.
One koje rastu u bašti najbolje je razmnožavati deljenjem prošlogodišnjeg žbuna u proleće, kad se pojave prvi izdanci. Mogu da se razmnožavaju i ožiljavanjem izdanaka. Gajenje hrizantema iz semena ne preporučuje se amaterima, pošto su sve današnje vrste hrizantema hibridne, pa ćete iz semena teško dobiti onakvu biljku kakva je nacrtana na pakovanju.
Stabljika je čvrsta, uspravna, od 25 do 120 cm, a neke vrste stvaraju razgranat žbun. Imaju razgranat koren, zbog čega im treba dublja saksija da bi dobro napredovale.
Morfologija i građa cveta hrizanteme
Oblik cveta hrizanteme veoma se razlikuje od vrste do vrste. Dok je kod nekih vrsta hrizantema, naročito onih žbunastih, cvet sitan, prečnika od 2 do 4 cm, kod onih sa loptastim cvetom, kovrdžavih, kako ih zovu zbog latica povijenih unutra, prečnik je desetak, pa i više santimetara. Postoji hrizantema sa jednostrukim cvetom, sa dvostrukim nizom latica, ali i ona sa gustim bogato razbarušenim ili zbijenim laticama.
Cvet može biti i u obliku ispupčenog dugmeta ili pompona, koji čine gusto zbijene latice u obliku uspravljenog zvona. Iako postoje hibridi hrizantema u velikom rasponu boja, od bledoružičaste, svih nijansi žute i narandžaste, preko crvene i cigla boje, do ljubičaste, one koje kupujemo u cvećarama kao plave ili zelene – obojene su veštački.
Listovi i stabljike hrizantema
Listovi hrizanteme su smešteni naizmenično na peteljci.
Imaju nepravilno nazubljene ivice, na gornjoj površini su tamnozeleni, dok je poleđina svetlija. Veličina varira kod različitih vrsta.
Popularne sorte hrizantema, njihove boje i oblici
Hrizanteme se dele po vremenu cvetanja na prolećne, letnje i jesenje, po dužini životnog veka na jednogodišnje i višegodišnje, ali je najdetaljnija podela ona po obliku cveta i cvasti.
Letnja hrizantema – najpopularnija vrsta hrizanteme
Letnja hrizantema je specifična po cvetovima žute, narandžaste i crvene boje, ali i dvobojnim cvetovima, zbog čega je naročito atraktivna.
Letnje hrizanteme su jedine koje se mogu uspešno uzgajati iz semena, jer cvetaju rano i stignu da razviju seme do kraja vegetacije, dok kasne jesenje hrizanteme to ne uspevaju.
A kada se sade hrizanteme ukoliko želimo da cvetaju na leto i budu lepe i bujne?
Seme letnje hrizanteme se seje krajem februara ili najkasnije početkom marta, u plitke posude sa kompostom ili u male plastične saksije koje se drže na sobnoj temperaturi, ne nižoj od 16 stepeni. U jednu rupu stavljaju se tri semenke, dok kod patuljastih vrsta može i od 5 do 8. Pokriju se zemljom i umereno zalivaju. Mogu se pokriti tamnom folijom dok ne počne klijanje, kad se folija uklanja. Kad se na površini pojavi biljčica od dva lista potrebno je početi prihranu nekim tečnim sredstvom, koje ćete dodati vodi za zalivanje.
Kad biljčice dostignu visinu od najmanje desetak santimertara i imaju najmanje tri lista, mogu se presaditi u saksiju, žardinjeru ili vrt, ali nikako se ne iznose napolje ako postoji mogućnost da noćna temperatura padne ispod 7 stepeni.
Hrizanteme sa laticama nakrivljenim nadole
Ove sorte hrizantema su kod nas najrasprostranjenije. Latice, bilo da su u jednostrukom ili višestrukom nizu, povijaju se ka spolja i nadole, otkrivajući okruglo ravno žuto središte. Cvet ove vrste hrizantema najviše podseća na cvet nevena, sa kojim je u srodstvu, ali je veći i često izgleda pomalo čupavo.
Ove hrizanteme javljaju se u svim nijansama žute, ali mogu biti i bele, bakarne, crvene.
Proste hrizanteme
Ove hrizanteme imaju najuredniji cvet, potpuno okrugao, sa jednim nizom jednakih latica oko žutog središta. Na jednoj stabljici razvijaju po više cvetova, na približno istom razmaku duž stabljike.
Hrizanteme sa laticama povijenim nagore
Najatraktivnije, ali i najteže za gajenje su hrizanteme koje imaju jedan krupan cvet na jednoj stabljici. Cvet čini obilje latica povijenih nagore koje se slažu tako da formiraju loptast oblik i potpuno zatvaraju centar cveta. Zbog toga što latice podsećaju na lokne, ove hrizanteme zovu se još i tršave ili kovrdžave. Veoma su dekorativne, ali i zahtevne. To je hibridna vrsta iz familije Asteraceae, pa ako se odlučite da je kupite, uživajte u njoj dok ne precveta. Ovaj cvet je često u ponudi u cvećarama, a najčešće je žute, bele i svetloljubičaste boje.
Latice povijene naviše imaju i neke minijaturne vrste hrizantema, koje se nazivaju pompon jer svaki cvetić podseća na bućkicu od vunice. One se gaje tako da formiraju guste žbunove i lepo izgledaju u saksijama.
Jesenje hrizanteme
Da bi vam u vrtu hrizanteme cvetale do duboko u jesen, morate početi da se njima bavite u rano proleće. Za vrtne hrizanteme koje cvetaju cele jeseni takođe je važno da budu na blago osunčanom mestu. Treba im najmanje pet sati dnevnog sunca, ali im ne prija ni prejako sunce.
Hrizanteme su naročito osetljive na vetar, pa u vrtu treba da su zaklonjene. U vrtu se sade u proleće, bilo kao biljke koje ste odnegovali iz semena ili iz reznica.
Ako ste u vrtu uspeli da sačuvate hrizantemu preko zime, u proleće, kad izbiju prvi izdanci, biljku podelite. Oštrim nožem odvojte tri zelena izdanka i pripadajući deo korena, pa presadite sa najmanje 30 santimetara razmaka.
Ukrasne hrizanteme
Ako nemate strpljenja za gajenje hrizantema iz semena ili reznice, a želite da raskošne boje sačuvate na terasi ili u vrtu i kad dani znatno okraćaju, najbolje je da u rasadniku kupite već odgajene biljke hrizantema.
Ovakve biljke ćete teško sačuvati preko zime. Nema svrhe da ih presađujete u vrt ili žardinjeru jer su to hibridne biljke, veoma osetljive. Uživajte u njima dok su u cvetu i tretirajte ih kao jednogodišnje biljke. Sledeće sezone kuipite novu.
Uzgajanje hrizantema
Hrizanteme su jedne od biljaka koje vole rastresitu zemlju, vole polusenku, ali sa dovoljnim brojem sunčanih sati.
Svoje hrizanteme najbolje ćete odnegovati ako krenete od reznice. Od zdrave biljke izaberite zeleni izdanak dužine oko 30 cm i odrežite ga na 2-3 cm od zemlje. Onda taj izdanak odrežite na 12–15 cm od donjeg kraja. Pazite da stabljika bude zelena, a ne drvenasta.
Sa te reznice skinite sve listove osim dva gornja. Kad skidate listove budite pažljivi da ne oštetite pupoljke u njihovom pazuhu. Pet do osam takvih reznica stavite u teglu sa vodom. Posle dve nedelje pojaviće se prvi znakovi korenova.
Kad korenovi budu barem 3-4 cm dužine i kad reznica bude imala najmanje tri lista, možete svaku posaditi u saksiju. Jedna reznica sadi se u saksiju prečnika oko 10 cm, a mogu se i tri reznice posaditi u jednu saksiju, kako biste kasnije od njih napravili jedan grm, samo tada saksija treba da bude veća. Ove saksije treba da stoje na sobnoj temperaturi sve do aprila, a onda ih možete izneti napolje, ili odnegovane mlade biljke presaditi u baštu ili u žardinjeru.
Važno je da biljku od samog početka pinčirate (odsecate vrh izdanka, kako bi iz pazuha listova kretali novi izdanci koji će formirati žbunast oblik i omogućiti mnogo cvetova. To radite najmanje tri ili četiri puta od sadnje pa sve do početka jula. Kasnije ćete hrizantemu redovno orezivati, što znači da ćete odsecati sve delove koji štrče.
Priprema tla i sadnja hrizantema
Bilo da hrizantemu sadite u žardinjeru ili vrt, važno je da izaberete zemlju koja nije kisela i glinasta.
U vrtu iskopajte rupu duboku tridesetak santimetara, pa na njeno dno stavite sloj peska ili šljunka. Preko njega ide sloj plodne zemlje ili komposta. Biljka se postavi tako da svi korenčići leže na tom plodnom sloju. Zatim polako sitnom zemljom pospite korenove, pa malo pritisnite i ponavljajte dok ne popunite rupu. Ako vam je sadnica veća, u zemlju pobodite štap ili plastičnu potporu.
Zatim biljku zalijte, pa pospite đubrivo, treset ili humus ukrug oko biljke, ali na rastojanju od bar desetak santimetara od stabla.
Tada deo sadnice iznad tla odrežite na jednu trećinu prvobitne dužine, a ako se ne bojite, možete je odseći i tik iznad površine tla. Tako će se ubrzati izbijanje novih izdanaka i smanjiti isparavanje kroz listove.
Na sličan način hrizanteme se sade u saksiju ili žardinjeru.
Održavanje i nega hrizantema tokom sezone
Tokom sezone hrizanteme treba redovno zalivati, ujutru ili uveče, nikako preko dana. Hrizantema voli plodno zemljište i redovno đubrenje, koje treba da prestane kad počne sezona cvetanja. Oko biljke treba okopavati i uklanjati korov.
Gajenje hrizantema u vrtu ili žardinjerama
Prilikom sadnje u vrt ili žardinjeru, hrizanteme treba da budu udaljene najmanje 30 cm jedna od druge. Gušća sadnja pogoduje pojavi štetočina.
Ako je tokom sezone hrizantema u vrtu ili žardinjeri formirala lep grm, želećete da biljku sačuvate za sledeću godinu. Kako cvetovi precvetavaju, redovno ih odsecajte, ali stabljike ne secite ni kad listovi postanu smeđi. Možete samo malo da ih skratite. Jedino kod minijaturnih vrsta hrizantema stabljike odsecate do zemlje pre nego što ih zaštitite.
Pred mrazeve, koren zaštitite najlonskom folijom ili zagrnite piljevinom. Na proleće, kad se pojave prvi zeleni izdanci, stare stabljike odsecite do tla. U klimatskim pojasevima kakav je naš, sa dosta mrazeva, ovaj metod nije baš siguran.
Zato se mnogi odlučuju da kad se listovi sasuše pred zimu, biljku izvade, blago otresu zemlju sa korena i stave u poseban taman sanduk sa peskom, koji je najbolje držati u podrumu ili garaži, gde temperatura ne pada ispod 7 stepeni.
Ako nemate uslova za ovakvo čuvanje, onda je bolje da dok je biljka još zelena napravite reznice, koje ćete do proleća ožiliti i odnegovati, kako smo već opisali, pa ih na proleće opet posaditi u vrtu ili žardinjeri.
Saveti za zaštitu i održavanje hrizantema
Hrizanteme su stara i vrlo otporna vrsta, ali su noviji hibridi sve osetljiviji i na hladnoću i na štetočine.
Zaštita od štetočina i bolesti
Hrizanteme često obolevaju od rđe, pegavosti lista, pepelnice, fusariuma i drugih bolesti.
Možete pokušati da oko stabla, po zemlji pospete ukrug mleveni crni biber, kao organsko sredstvo protiv štetočina, koji će možda oterati pauke, vaši i puževe, ali je ipak najbolje da lek potražite u poljoprivrednoj apoteci.
Pravilno zalivanje i đubrenje hrizantema
Hrizantema se zaliva ujutru ili uveče, nikako po suncu. Zaliva se obilato od juna do septembra, a kad počne da cveta zaliva se svakodnevno, ali manje. Važno je paziti da se ne kvase listovi i cvetovi. I u periodu mirovanja, ako biljku čuvamo preko zime, povremeno ćemo zalivati podlogu na kojoj je čuvamo, osim ako je napolju izložena kiši.
Zemlja u koju sadimo hrizanteme treba da bude dobro nađubrena, a potom ćemo biljke u saksijama i žardinjerama prihranjivati nekim preparatom za cvetnice jednom do dva puta mesečno, sve dok ne počne da cveta. Tada prihrana prestaje.
U vrtu se hrizanteme prvi put đubre u aprilu otopljenim azotnim đubrivom ili divizmom, u fazi formiranja pupoljaka prihranjuju se nitrofosom (mešavina azota i fosforne kiseline), a jesenja prihrana vrši se fosfornim i kalijumovim đubrivom.
Korišćenje hrizantema za aranžiranje buketa i cvetnih aranžmana
Hrizanteme se sve više koriste za cvetne aranžmane i bukete zato što cvetovi dugo zadržavaju čvstinu i oblik, i po vrućini i na niskim temperaturama. Idealne su za cvetne aranžmane koji treba dugo da stoje van vode, npr. ukrasni cvetni lukovi na svadbama i drugim svečanostima. Sve češće zbog toga nalaze svoje mesto i u bidremajerima, naročito bele i ružičaste hrizanteme.
Hrizanteme u kulturi i tradiciji
U našoj tradiciji hrizanteme se odvajkada nose na groblje i služe kao osnova za pravljenje venaca, pa ih bije glas grobljanskog cveća. Ali taj status je hrizantema dobila iz dva razloga. Prvi je praktičan, jer dugo zadržava oblik i svežinu cveta sa vrlo malo ili sasvim bez vode. Drugi je taj što hrizantema simbolizuje poštovanje, zbog čega se ljudi odlučuju da baš njome odaju poštu dragim pokojnicima.
Simbolika i značaj hrizantema u različitim kulturama
U Japanu je ne samo simbol sunca i cara, već se nalazi u grbu, na kovanicama, a postoji i Orden hrizanteme. Svake jeseni se održava Festival hrizanteme, koji je istovremeno i praznik sreće. Simbol je jang energije. Japanske vrste hrizantema mnogo se razlikuju od naših.
U Americi, hrizantema ima pozitivna značenja, simbolizuje poštovanje i ljubav.
Upotreba hrizantema u prazničnim i ceremonijalnim događajima
Najređa vrsta minijaturne divlje hrizanteme danas raste u šumama Koreje. Bere se ručno i suši na suncu, a od sušenih cvetova pravi se veoma cenjen čaj koji se priprema i pije po posebnom ritualu. Na Istoku uopšte, hrizantema je simbol jednostavnosti i lakoće života.
Hrizanteme kao poklon
Kad poklanjate buket hrizantema treba da znate da crvene hrizanteme simbolizuju ljubav, naklonost i strast, pa će se odlično snaći u ulozi poklona za Dan zaljubljenih. Ljubičaste ili plave hrizanteme poklanjaju se prijateljicama, prijateljima i rođacima u znak poštovanja.
Bilo da se odlučite za hrizanteme kao ukras za vašu baštu ili lep poklon dragoj osobi, jedno je sigurno, hrizanteme će svojim veselim cvetovima jarkih boja ulepšati svakome dan!