Hrana

Ko ne poludi ovih dana, nije normalan.

Namerna kakofonija vesti i informacija koja nas spopada sa svih strana, ima za cilj totalno sluđivanje zdrave pameti. Pritom, ne radi se samo o političkim temama, informacijama, dezinformacijama i sejanju straha, nego je svaki, bukvalno svaki aspekt ljudskog života, i sve što znamo – dovedeno u pitanje.

Dok manijakalni Bil Gejts najavljuje krunu svog života, osim što namerava da pobije dve trećine planete, u velikom je poslu da oblacima zauvek zakloni sunce.

U međuvremenu, sneg veje u Beogradu, u Njujorku hapse Donalda Trampa, u Kanadi i Australiji već prave mini-koncentracione logore u vidu strogo kontrolisanih petnaestominutnih gradova, a po Americi se sinhrono i „slučajno” dešavaju havarije u kojima se neidentifikovane otrovne materije iz vagona i kamiona izlivaju u reke. Džulijan Asanž polako umire u zatvoru. Zapadni mediji urlaju o Putinovoj paranoji i propasti Rusije. Transdžender aktivisti sve otvorenije se obraćaju deci i objašnjavaju im da ne postoje dečaci ni devojčice. Ponosne majke snimaju svoju dvogodišnju decu i objavljuju na Tik-toku da su im naslednici – gej. Pominjanje Isusa Hrista u pojedinim zemljama ima se smatrati zločinom. „Teorije zavere” sve više se ispostavljaju kao istina, na nekim proizvodima brze hrane već stoji oznaka da sadrže „bube”, a samo oštro oko i oprezan um može ovih dana u moru šokantnih snimaka da prepozna šta je delo CGI tehnologije, a šta je delo veštačke inteligencije. Veliki poznavaoci nauke ovih dana pristižu sa vestima iz epicentra zdravlja i prete čovečanstvu novim zatvaranjem zbog predstojeće epidemije smrtonosne gljivične infekcije. Poznavaoci SF literature ubeđuju svoje sledbenike da su famozne otrovne gljive, u stvari, vanzemaljci koji će pokoriti čovečanstvo.

U ovom haosu informacionog matriksa, međutim, pažnju mi je privukla jedna naizgled mala priča. Ideja o jakom doručku, koji sadrži jaja i slaninu, i koja je proglašena čistim zdravljem, samo je jedna od mnogih „naučnih” prevara. Naime, izvesni proizvođač slanine još dvadesetih godina prošlog veka platio je istraživanja koja će u prženoj slaninici da vide dobrobit za ljudsko zdravlje, a zatim je platio medije da objavljuju tekstove o tome. Ostalo je istorija spektakularnih otkrića koja su čovečanstvo vodila od slaninice preko ovsenih pahuljica i buba, od putera preko margarina i „prženja na vrelom vazduhu”, od mleka do soje, od jajeta do artificijelnog jajeta kakvo se ovih dana proizvodi u Kini.

Kontrola hrane ispostavlja se kao najviši strateški cilj novog svetskog poretka, svejedno da li se radi o hrani za telo, ili hrani za glavu. I u jednoj, i u drugoj, glavni sastojak je – strah.