Hladno drži, a visibabe procvetale

Ponavljajmo – zdravlje, sreća, radost, svaki dan nekoliko puta, za svaki slučaj, da nešto ne pobrkamo u univerzumu

Stigla sam da sednem kod frizera i čitam časopis. I to, nećete verovati, a i ja sam bila zbunjena, Vogue, UK izdanje i to za mesec februar.

Vidim, nešto manji broj strana nego inače. Štednja u toku i u belom svetu. Naravno, gledam slike, vratilo se u modu da se manekenke osmehuju. Godinama nisam shvatala zašto me mrko i ljuto gleda neko ko želi da mi proda skupu tašnu.

Gledam one devojke obučene i slikane za reklamu i setim se koliko je modna industrija dužna razvoju ekonomije u Rusiji.

Ruska gospoda, kad su počela ranih devedesetih prošlog veka da značajno zarađuju, volela su da troše na garderobu svojih lepših polovina.

Samo polako, sve ćemo stići

Nikada pre toga, a i ni posle, nisam videla nekoga da sa većim guštom kupi sve artikle i smelo obuče, što bi mi/naše mame rekle, sve sa lutke – sve sa Vogue naslovne strane.

Kako kaže Vogue, one su nosile, a oni kupovali. Znači, u ime svih proizvođača, hvala državi Rusiji.

Kod nas danima neki winter blues, ni vamo ni tamo. Hladno drži, a visibabe procvetale.

Slušam danima da i voda nosi emociju i mislim se – auu, ništa ne shvatam, mala glava, a mnogo ideja.

Zato, kažem, ponavljajmo – zdravlje, sreća, radost, svaki dan nekoliko puta, za svaki slučaj, da nešto ne pobrkamo u univerzumu.

Danas samo lagano, molim. Dugačak poljubac, dugačak ručak. Ceo dan osmeh.

Pevušiš mi na uvo Olivera Dragojevića – Priča se. Znaš dobro da ja ne hajem za priče našeg sela.

Kuvam kafu, mislim se – poljubi me u vrat i meni je ravno do… pa, dokle hoćeš.

Samo polako, sve ćemo stići.

A duša će se moja radovati o Gospodu, veseliće se za pomoć njegovu. Psalam 35