Hedonizam – šta je i kako se postaje i ostaje hedonista
Hedonizam, kao neka vrsta slatkoće, podrazumeva više prijatnih osećanja i emocija kod čoveka.
Psihoterapijska praksa je pokazala da postoje osobe čiji je životni cilj dostizanje zadovoljstva i uživanje u tom stanju.
Hedonizam je i prihvatiti sebe takvima kakvi ste i opustiti se u celosti!
Glavna poenta svih religioznih nastojanja jeste da se u nama stvori stanje spokoja i mira.
Hedonista je osoba koja teži da stalno uživa. Ima svoju osobenu strukturu ličnosti.
A šta je to u čemu najviše uživaju, kakav im je život i šta to ne mogu podneti, saznaćete čitajući dalje o ovim interesantnim osobama.
Hedonizam – definicija i pojam hedonizma
Hedonizam (od grčke reči hedone, što znači zadovoljstvo, prijatnost, uživanje) predstavlja težnju ka zadovoljstvu koje je samo po sebi svrha.
A pravi cilj svih delovanja objašnjava potrebu za zadovoljstvom koja je u osnovi svih želja i fizičkih potreba svakog čoveka.
Hedonizam je i filozofsko-etički pravac koji u čulnim i duhovnim uživanjima vidi smisao postojanja i smisla života.
Psihološki, hedonizam je uverenje da pojedinac treba i mora da deluje u cilju ostvarenja zadovoljstva, i da deluje u skladu sa svim što tome najviše doprinosi, i to na duži vremenski period.
Budući da postoje različita shvatanja zadovoljstva, postoje i različite koncepcije hedonizma.
Aristotel je preporučivao konstantnu potragu za srećom, uz obavezno uzdržavanje od FIZIČKIH zadovoljstava, smatrajući da su to lažna zadovoljstva.
Tomas Mor je smatrao da čovekovo zadovoljstvo pre svega mora biti DUHOVNO, a ne telesno.
Ralf Robinson je osuđivao telesne užitke, smatrajući ih vulgarnim i ponižavajućim.
Hedonizam možemo podeliti na tri kategorije:
1. Psihološki – suština ljudske prirode je da doživi zadovoljstvo u kome nema mesta bolu i patnji.
2. Reflektujući – definiše osnovne ljudske vrednosti u vidu zadovoljstva, tj. težnje da se maksimalno doživi zadovoljstvo.
3. Racionalni – o njemu se najviše govorilo. Tako, Epikur svoj mir pronalazi u MUDROSTIMA i VRLINAMA, tj. stremljenjem ka ličnoj sreći.
Međutim, vremenom, sreća je počela da se ogleda u POTPUNOM UŽITKU!
I zato se nameće pitanje: Zašto čovek ima stalnu potrebu za potpunim zadovoljstvom?
Osećaj zadovoljstva i uživanja smanjuje stres, jer umiruje naš simpatički nervni sistem. To je onaj deo nervnog sistema koji je zadužen za reakciju „bori se ili beži”, koju doživljavamo kada se osećamo ugroženo.
• Hedonizam se najčešće povezuje sa ličnim SAMOPOUZDANJEM i često je usmeren ka duhovnim i intelektualnim ciljevima.
• Hedonizam se povezuje i sa OPŠTIM BLAGOSTANJEM.
• Hedonizam predstavlja i težnju ka zadovoljstvima za koje se smatra da su SVRHA čovekovog života.
• Neko smatra da je hedonizam filozofija, način življenja, pojedini ga nazivaju čak i sebičnošću.
*Pozitivne strane hedonizma
Posvećenost sebi i svojim potrebama, postizanje unutrašnjeg zadovoljstva i težnja ka kvalitetnijem životu.
*Negativne strane hedonizma:
Odbacivanje od strane prijatelja.
Rizik od smanjene sposobnosti EMPATIJE.
Rizik da ovakvo stanje pređe u opsesiju koja sigurno vodi u bolest.
Šta je savremeni hedonizam i šta on podrazumeva?
Hedonizam je stil života i ogleda se u estetici samog načina življenja, s namerom da se uveća sreća i zadovoljstvo.
Razvoj hedonizma kao načina života vezan je za Epikura koji je govorio da je čoveku za sreću i mir potreban samo ON SAM, verujući da je ljudski um sposoban da osmisli realnost, a da u njoj postoji prostor za sreću. Što znači da se nekada više težilo LIČNOM zadovoljstvu, a nije se obraćala pažnja na KOLEKTIVNO zadovoljstvo.
Danas, savremeni hedonizam velikim delom vezuje se za postizanje USPEHA u poslu, dobra kola, veliku platu, lep stan, atraktivnog partnera… Sve to je posledica uverenja da samo najbolje i najkvalitetnije može da pruži taj osećaj zadovoljstva.
Pojam savremenog hedonizma vezan je za francuskog filozofa i pisca Mišela Onfrea koji promoviše hedonizam i smatra da svi imaju podjednako pravo na uživanje.
Onfre opisuje hedonizam kao „introspektivni odnos prema životu, zasnovan na sopstvenom zadovoljstvu i zadovoljstvu drugih, bez nanošenja štete sebi ili bilo kome drugom”.
Onfre govori i o političkom hedonizmu čiji cilj je „stvaranje najveće sreće za najveći broj ljudi”.
Šta hedonizam podrazumeva?
Da biste se prepustili hedonizmu potrebno je biti i relaksiran, spokojan, uspostaviti emocionalnu ravnotežu, jer ne smete biti previše emocionalno upleteni. Što više budete sklanjali UM u stranu, više će vam se svetlosti dešavati. Kada nema snova, vrata se otvaraju i nebo vam pruža ruku, i sunce izlazi i dolazi do samog srca. Tako svetlost dopire do vas. Postajete sve više ispunjeni istinom, a manje sanjanjem.
Na ovaj način možemo uploviti u „racionalizujući hedonizam”.
Obično je čovek stalno u previranju, u unutrašnjem sukobu, u nekoj vrsti internog građanskog rata koji traje. To vam uništava ceo život, zato što vam rasipa energiju. Taj rat mora prestati.
Samo ako volite sebe, mir se može spustiti na vas. Zato, odbacite svaku griži savesti, ne delite sebe!
Uživajte!!
Kada to razumete, iznenada ćete videti kako se u vas smešta duboki spokoj.
Hedonisti – ko su hedonisti i koje su njihove glavne osobine?
Hedonisti su osobe koje žive i ponašaju se tako da posledica, tj. rezultat njihovog ponašanja bude isključivo UŽITAK. Ali će pomoći i drugim ljudima, posebno prijateljima, kada je to potrebno. Postizanjem zadovoljstva osećaju se srećnije, veselije, bolje i, u skladu s tim, šire pozitivnu energiju!
Ali, istovremeno nisu zavisni od zadovoljstava koje doživljavaju, jer onda kada se javi zavisnost – zadovoljstvo prestaje.
Hedonista ne može biti svako.
Postoje mišljenja da hedonisti nisu uspešni ljudi, jer nisu naviknuti na sistematičan rad – da rade i kada im se ne radi. Oni su bez dobrih radnih navika. I onda kada se desi da nekada ne mogu uživati, to doživljavaju katastrofično. To mogu biti i deca bogatih roditelja koji nemaju potrebu da rade i kojima se previše dopušta, a roditelji sve završavaju.
Svakako da postoji veza između TIPA LIČNOSTI i ljudi koje definišemo kao hedoniste! Tako su psiholozi nabasali na TEMPERAMENT.
Naime, hedonističke navike nisu uspele da „zavedu” psihologe, pa je i temperament postao jednako važan (posebno kada je reč o uživanju u hrani).
Psiholozi zaključuju da je i SPOSOBNOST ODLAGANJA ZADOVOLJSTVA, koja je nesumnjivo važna za uspeh na mnogim životnim planovima, trajna osobina ličnosti koja se ogleda u zavidnom STEPENU SAMOKONTROLE kao i u snazi VOLJE.
Mnogo izneverenih očekivanja ili obećanja mogu da povećaju sklonost ka češćem izboru trenutnih zadovoljstava.
I sposobnost odlaganja zadovoljstva predstavlja jedan opšti obrazac koji ličnost primenjuje u različitim situacijama na sličan način, i ne vezuje se samo za uspešno uzdržavanje od nekog zadovoljstva već se široko odražava na ukupan lični uspeh.
Budući da su hedonističke težnje sasvim prirodne, odsustvo zadovoljstva može bitno da uzdrma mentalno zdravlje. Osim depresije, o tome još više govori fenomen ANHEDONIJE, koja podrazumeva smanjenu sposobnost doživljavanja zadovoljstva, kao i odsustvo interesovanja.
Anhedonija se razvija kod ljudi koji nemaju kapacitet da u dovoljnoj meri osete prijatnost i zadovoljstvo u situacijama u kojima se takav osećaj normalno javlja (hrana, druženje, slušanje muzike, rekreacija, zabava, intimno zbližavanje i sve ostalo što izaziva doživljaj radosti).
Osobama sa anhedonijom promiče uživanje u svakodnevnim malim stvarima, kao i uživanje u šarenilu svakog novog dana.
Za razliku od njih, kod hedonista je APSOLUTNI IMPERATIV – biti zadovoljan u svakom trenutku.
Ovako jake hedonističke težnje kod hedonista održavaju se na visokom nivou zahvaljujući tome što svaki ugođaj stimuliše centre za zadovoljstvo u mozgu. Ove težnje, pored svega, u svakom društvu jako su usmerene prema „dobrim zalogajima”. Upravo na toj osnovi, mnogi ljudi postali su veliki hedonisti.
Poenta je u tome da svoju hedonističku prirodu ne možemo lako menjati!
U čemu hedonisti najviše uživaju?
U čemu je vaša tajna hedonističke gladi?
Težiti hedonizmu je nešto sasvim prirodno. Međutim, danas se hedonizam, između ostalog, nekako usmerava najviše prema UKUSNOJ HRANI.
A to nam govori da je uživanje u hrani, zapravo, u velikoj meri zamenilo sva druga zadovoljstva!
Psiholozi su podrobno ispitivali ovaj fenomen. Veruje sa da je važno naći meru u konzumiranju hrane, a ne držati dijetu. Odricati se hrane koja donosi sitost i zadovoljstvo može biti veoma stresno i dovesti do prejedanja, i to hranom koja donosi najviše zadovoljstva, a to su slatkiši i brza hrana.
Hedonisti uživaju u hrani, važno im je da sve izgleda lepo. Debeli ljudi često za sebe govore da su hedonisti.
Kako slatkoća šećera dovodi do hedonizma?
Tačka blaženstva, luksuzne kalorije i desert, efekat su tri zakona hedonizma kada je hrana u pitanju!
„Zakon dobrog ukusa” govori o tome da hedonisti neće odoleti mirisu ili izgledu hrane koji kod njih izazivaju zadovoljstvo, kao što neće odoleti ni konzumiranju, iako su se već najeli i sasvim su siti.
Tako da prejedanje i desert efekat idu ruku pod ruku!
Uživanje u hrani vremenom može postati samostalni motiv i na taj način prejedanje kao MOTIV ZA SEBE postaje sam sebi cilj i svrha. Ali, ovo nije kraj avanture! U daljem toku hrana obično postaje ZAMENA za sva ostala zadovoljstva, pa je na taj način i najmoćniji podsticaj u PONAŠANJU. Mnoge ljude danas ništa ne pokreće na aktivnost kao hrana!
Hrana kao instant zadovoljstvo postaje i instant rešenje za sve ostalo (premda to nije funkcija hrane).
Hedonisti uživaju i u sopstvenoj seksualnosti.
Kod njih je seksualno funkcionisanje i ponašanje podređeno tom hedonizmu, i ako na tom planu nešto ne funkcioniše kako oni žele, dolazi do poremećaja raspoloženja.
Gde su onda granice poželjnog hedonizma danas, kada su svakojake gozbe postale običaj i možemo ih priuštiti?
Kako postati i ostati istinski hedonista?
Govorimo o reci UNUTRAŠNJE SVESTI, O TOKU SVESTI, i kako da uskočimo u nju?!
Psiholozi ističu da je ispoljavanje hedonizma bitan pokazatelj psihičke ravnoteže, ali samo kada je u prosečnim, tj. umerenim razmerama. Ta težnja ka postizanju zadovoljstva, u stvari, u psihologiji je prepoznata kao jedan od najvažnijih PREDUSLOVA MENTALNOG ZDRAVLJA, kao nešto što nas stalno „vuče napred”.
Koliko su psiholozi u pravu, najbolje pokazuju depresivni ljudi. Kod njih je smanjen osećaj zadovoljstva u mnogim, čak i vitalno važnim oblastima. Slab apetit je česta posledica depresije.
Naime, normalno je da smo poletni i tražimo određena zadovoljstva, ali ni tu ne treba ići u krajnost. Stoga, zdrav hedonizam nije tako jednostavno definisati. U svemu tome je najvažnije, a ujedno i najteže – naći meru. I ne postati zavisnik od zadovoljstva!
Da bismo ostali hedonisti možemo se držati sledećih strategija:
1. MEDITACIJA treba da bude oblik hedonizma.
Veoma je važno da naučite da komunicirate sa svojim telom. Telo ne treba siliti – ono se može ubediti. Važno je da se ne borite sa telom, jer tako stvarate još više napetosti.
Da biste bili pravi hedonista, osnovno pravilo neka vam bude UDOBNOST!
Obasipajte svoje telo SAOSEĆANJEM ispunjenim ljubavlju, dubokom brigom i negom. Potom, usmerite svest na DISANJE: Opustite disanje, to je naš krajnji spoljašnji deo, a SVEST je naš krajnji unutrašnji deo. Disanje je most koji ih spaja.
A danas, u svakodnevnom životu punom stresa, disanje je postalo veoma neprirodno.
2. Tražite BLAŽENSTVO
Kada budete duboko kopali u sebi, prvo ćete pronaći ISTINU, onda ćete pronaći SVEST, a potom ćete pronaći BLAŽENSTVO, ono je najdublje, a ono što je najdublje to je najviše. Da biste ostali hedonista, potrebno je da pronađete blaženstvo i ostanete u tome. Blaženstvo ne pripada ni telu, ni umu. Otuda njegova beskonačna dubina!
3. PRIRODA mora postati mesto za hedonizam.
Idite do reke, sedite, budite potpuno otvoreni prema prirodi i posmatrajte život.
4. Kada se SMEJETE – smejte se čitavim telom, uživajte.
5. STVORITE DINAMIČNU RAVNOTEŽU
Da biste održali ravnotežu potrebna je simetrija u vama. To je hedonizam! Ako ispadnete iz ravnoteže, onda ste ili previše aktivni ili neaktivni. Budite u sredini – budite hedonista!
PSIHOLOŠKI SAVET
Hedonizam nije čisto psihološki fenomen – u njemu uvek ima i tragova BIOHEMIJE.
Mi želimo da se osećamo dobro i prijatno, i radimo sve da bismo u tome uspeli, što je jedan potpuno zdrav psihološki princip.
Ali, dok se u našoj svesti roje želje, u mozgu se u isto vreme odigravaju burne biohemijske reakcije.
Dakle, koliko god da je hedonizam, pre svega, psihološka težnja, za sve to postoji jaka potpora u nervnom sistemu koji je podešen tako da tražimo zadovoljstva i burno nam aplaudira kada u tome uspemo. To pozdravljaju svi dopamini i ostali srećni dobitnici nagrada u obliku dobrog zalogaja.
I baš kao što neko reče: „Mozak i nervni sistem su hardver našeg hedonizma, dok su naše želje, osećanja i prethodna iskustva softver.”
Pronađite sebe i svoje zadovoljstvo i budite ono što jeste, jer život nam je onakav kakvim ga napravimo.
Uživajte u lišću koje pada, vremenu koje provodite sa najdražima, trenucima druženja s prijateljima, šetnji vašeg ljubimca, ukusnoj hrani, čaši dobrog vina, ljubavnim zagrljajima, u muzici koju volite… Jednostavno rečeno: Uživajte u pulsiranju života.
Ne zaboravite: Zadovoljstva koja doživljavamo, ukoliko ne postanemo zavisni od njih, imaju pozitivne efekte na naše fizičko zdravlje i osećaj blagostanja.