Hatidža i Samka
Dve gospođe koje su zašle u osmu deceniju života, obučene u boje sunca i mladosti, sa šik modnim detaljima, uslikane su na ulici u Sarajevu, i preko noći postale su internet senzacija na ovim prostorima, pošto je njihova fotografija objavljena na Instagramu. Pre nekoliko dana, doveli su ih u studio jedne regionalne televizije i one su dale intervju.
Izgledale su spektakularno – jedna je imala crveni turban i crvene čizme i zelenu haljinu, druga je bila u bojama jorgovana i neba, i malo je reći da su i meni gospođe Hatidža i Samka izmamile osmeh. One nikada ne izlaze na ulicu nedoterane, nenašminkane, nisu obučene kao svi koji nose samo „crno, teget, štepane jakne i bele patike”.
One su senzacija, pokretni praznik, one su svet i radost života usred namrštenog Balkana.
One idu na koncerte, Samka koja je živela u Americi išla je na koncerte Džej Lo i Šer. One se ne predaju nikakvim stereotipima i žive život punim plućima. Izlaze. Provode se. Doteruju se, sebe radi, a ne sveta radi, jer su oduvek bile svoje.
Ali ono što me je najviše oduševilo jeste što su obe rekle da su oduvek i još uvek spremne da uče. Radoznalost i želja za novim saznanjima, ono je što, pored tih boja, tog autentičnog šika, čini ove dve gospođe posebnom i retkom pojavom.
Jedna od njih je rekla: „Ne sedim u društvu u kome sam ja najpametnija.” Druga je dodala: „Ne družim se sa ljudima od kojih nemam šta da naučim.”
Pala mi je vilica.
A onda je Hatidža dala savet mladim devojkama: „Prvo neka se obrazuju, neka čitaju što više, neka čitaju knjige. U knjigama će naći svu mudrost sveta.”
Samka je dodala: „Poštovati sebe i poštovati muža sa kojim živiš; izađi napolje i obraduj sebe sitnicom, ponekad kupim najobičniju šnalu za kosu pa sam srećna.”
Ali savet svih saveta za život dala je osamdesetogodišnja Hatidža. „Svi mi kažu kako se ja dobro branim. A u stvari, ja samo primenjujem savet mog dede – da sve što mi ljudi kažu, na jedno uvo uđe, a na drugo izađe. Kamo sreće da sam više njegovih mudrosti zapamtila.”
Za kraj su poručile: Volite sebe, ako ne volite sebe, kako ćete voleti druge?”
Dva puta sam odgledala i odslušala njihov intervju. Sve vreme bila sam osmehnuta.
One su donele proleće u ovaj tmurni dan.
I palo mi je, posle, na pamet kako – imati srećan život u stvari ne znači da živiš savršeno, nego da živiš jednostavno. Ove kraljice malog života samo su potvrdile ono što naslućujem. Stvarnost nije dovoljna i na njoj mora da se radi.
U to ime, odoh da kupim crveni karmin.